Фокус на модернизам: Архитектура Новог Сада 1950‐1970
23.03-09.04.2017.
Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад
Отварање: четвртак, 23. март 2017. у 19h
Аутори концепта и кустоси изложбе: Реља Иванић и ДаНС / Александар Беде, Андреа Тамаш Дачић, Слободан Јовић, Драгана Константиновић, Маја Момиров
Аутор фотографија: Реља Иванић
Организатор: Друштво архитеката Новог Сада
Партнери: Музеј савремене уметности Војводине, Инжењерска комора Србије
Учесници студентског сегмента изложбе:
Студенти Академије уметности у Новом Саду:
Игор Шилер, Снежана Петковић, Алекса Гајић, Иван Вукнић, Сара Апостоловић, Миљан Вулетић, Софија Балаћ, Ивана Чавић, Теодора Ивков, Барбара Јовановић, Јелена Гајиновић, Вања Новаковић, Милица Стризовић
Координатори: Миа Ћук, Андреа Палашти, Александар Рамадановић
Студенти Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду:
Наташа Апостоловић, Петар Бајуновић, Тијана Билафер, Невена Чалошевић, Немања Ћаћић, Милица Грубан, Мирјана Ивановић, Кристина Маринковић, Јован Милошевић, Стефан Миловић, Невена Никић, Милица Нинковић, Дајана Остојић, Филип Пајовић, Лара Пенц, Марко Продановић, Милица Ракочевић, Софиа Рудан, Тијана Савић, Сара Станић, Марко Шарац, Драгана Шаша, Катарина Шијачић, Катарина Тричковић, Марко Вуксановић, Јована Зрнић, Соња Ђордан, Милан Малетин, Зорана Обрадовић, Зоран Отрупчак, Јелена Степановић
Координатори: Миљана Зековић, Вишња Жугић, Бојан Стојковић
ДаНС – Друштво архитеката Новог Сада отпочиње са вишегодишњим истраживачким пројектом Југословенски модернизам у Војводини чији је циљ валоризација и представљање наслеђа послератне модернистичке архитектуре на овим просторима, управо сада када постоји довољна временска и идеолошка дистанца.
Изложба Фокус на модернизам: Архитектура Новог Сада 1950‐1970 је први догађај у серији активности овог пројекта. Циљ изложбе је да се, кроз селекцију најиконичнијих објеката из овог периода, јавности предоче квалитети и вредности архитектонског наслеђа из ове стваралачке епохе која још није доживела своју пуну ревалоризацију и популаризацију шире од уских стручних кругова.
Повезани текстови:
Изложба: “О архитектури: Скала дизајна од микро до макро” у Новом Саду
Отварање 20. Салона архитектуре у Новом Саду
Отварање изложбе “Путевима револуције – Меморијални туризам у Југославији” у Музеју 25. мај
ТВ серија о модерној архитектури: Бетонски спавачи – ХРТ
Управо је овај период представљао кључно доба за развој не само архитектонске дисциплине код нас, већ је он успоставио и основе савремених урбаних матрица на којима град и данас почива. Прве послератне деценије су период када је домаћа архитектура равноправно учествовала у развоју савремених архитектонских токова у свету, а да то данас није довољно освешћено. Коначно, указивањем на неоткривене квалитете и вредности жели се указати на потребу њихове заштите и (ре)позиције у градитељском наслеђу Новог Сада и Војводине.
Изложба се састоји из два дела. Први део чини селекција објеката из овог периода приказаног кроз архитектонске фотографије већих формата, аутора Реље Иванића, тренутно најактивнијег фотографа специјализованог за архитектуру у Србији. Други део изложбе обухвата презентације радова студената. Пројекти ликовног департмана Академије уметности, доносе различита читања ширег круга модернистичких објеката на територији Новог Сада. Њихов поглед на модернистичко наслеђе града представљен је у облику фотографских студија у којима је присутан естетски али и критички осврт младих генерација на садашње стање објеката из периода 1950‐1970.
Пројекат студената Департмана за архитектуру Корисник модернизма, у форми фото есеја преиспитује позицију савремених корисника модернистичких зграда, и одговара на питања: ко је био корисник модернизма, ко је данас, како се данашњи корисник модернизма сналази у читању простора пројектованих за једно прошло, другачије време; на који начин их употребљава, прилагођава, трансформише; поштује ли сећање ових простора на колективни дух уписан у физичке структуре модерних планова; осећа ли се позваним да мења, да остави траг у простору, да упише своје постојање у материјалу; како својом причом подржава своје одлуке и да ли је наш корисник модернизма у дијалогу са својим модерним домом?
Крајњи резултат пројекта је и монографија/каталог којом се архивира и вреднује архитектонска продукција настала у другој половини 20. века на простору Војводине.
