Источнa капија Београда – 3Д модел, Слободан Ерски.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Због великог броја заинтересованих биће организоване две пројекције – једна од 19.00 часова и друга од 21.00 час. Такође ће између пројекција бити организовано и стручно вођење кроз поставку Радничког музеја Трудбеник, у улици Лунета Миловановића 6 у Београду. Просторије музеја се налазе у склопу радничке колоније некадашњег предузећа за грађевинске и монтажне радове КМГ Трудбеник.
Социјалистичка архитектура и урбанистичко наслеђе СФРЈ у последње време поново постају тема расправа, како у медијима, тако и међу уметницима, архитектама, урбанистима, социолозима… Минимализам и функционализам бројних грађевина и читавих насеља, за једне је инспирација и наслеђе које треба чувати, док је за друге оличење једног периода историје који би требало заборавити.
Догађај: Социјалистичка архитектура и брутализам на филму – 12.04.2019.
Организација: Самообразовни универзитет “Светозар Марковић” и Раднички музеј Трудбеник
Пројекција и дискусија ће бити организовани у Радничком музеју Трудбеник, у улици Лунета Миловановића 6 у Београду. Просторије музеја се налазе у склопу радничке колоније некадашњег предузећа за грађевинске и монтажне радове КМГ Трудбеник.
19.00 – 23.00 часа
У оквиру овог дешавања гледаћемо инсерте из више филмова и телевизијских емисија које се баве архитектуром социјализма, а ови инсерти ће послужити као полазна тачка за отворену дискусију која ће уследити након тога:
Haruna Honcoop – Built to Last (2017) +
Sabine Bitter & Helmut Weber – NEW, Нови Београд 1948 – 1986 – 2006 (2007) +
Архитектура данас – Брутализам (РТС) (2018) +
Betonski spavači (HRT) (2016) +
Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980 (2018).
Пројекција и дискусија ће бити организовани у Радничком музеју Трудбеник који је посвећен једном од грађевинских предузећа која су оставила највећи траг у изгледу Београда и Југославије.
Разговараће се о судбини овог предузећа и његових радника, а потом ће бити организован и обилазак оближње Источне капије, као једног од најинтересантнијих примера социјалистичке архитектуре Београда.
Ово дешавање једна је од активности које су подржане од стране платформе zajednicko.org у оквиру програма Подршка заједничког.
Built to Last (2017)
BUILT TO LAST – RELICS OF COMMUNIST-ERA ARCHITECTURE (2017) TRAILER from Haruna Honcoop on Vimeo.
A trailer of an experimental documentary film BUILT TO LAST – RELICS OF COMMUNIST-ERA ARCHITECTURE (59′) directed, filmed and co-edited by Czech-Japanese documentary filmmaker Haruna Honcoop, exploring the fate of architecture built during the communist period in 11 countries in Eastern Europe. Film was awarded Prize for the Best Documentary at ARCHFILM LUND festival in Sweden in October 2017 during it’s world premiere.
SYNOPSIS:
An experimental documentary exploring the fate of grand Soviet-style buildings and monuments erected during the communist era (1945-89) in countries in Central and Eastern Europe. Moving along the spiral from Moscow to Berlin, Warsaw, Prague, Bratislava, Budapest, Bucharest, Belgrade, Pristina, Tirana and Sofia, the film mixes and fuses the past and present conditions of administrative buildings, museums, monuments, working class homes, communist party headquarters, hotels, and panel housing projects. The series of ten short films examines the often dramatic changes in public attitudes to these relics of our recent past, which were built with the intention that they would last forever.
Film was released in September 2017. Prague premiere on 29 September in CAMP / World premiere on 6 October 2017 at ArchFilm Lund Festival in Sweden.
NEW, Novi Beograd 1948 - 1986 - 2006
NEW, Novi Beograd 1948 – 1986 – 2006 from Sabine Bitter & Helmut Weber on Vimeo.
NEW
Novi Beograd 1948 – 1986 – 2006
Video, 20 min
Österreich, Serbien
Sabine Bitter / Helmut Weber
2007
In the video NEW, Novi Beograd 1948 – 1986 – 2006, young architects, urban planners, artists and curators, all of whom live and work in Belgrade, read an unpublished text by Henri Lefebvre. The text from Lefebvre was submitted as part of a proposal with French architects Serge Renaudie and Pierre Guilbaud for the International Competition for the New Belgrade Urban Structure Improvement in 1986, sponsored by the state of Yugoslavia, and was discovered by architectural historian Ljiljana Blagojevic.
In his urban vision for Novi Beograde, Lefebvre emphasizes the processes and potentials of self-organisation of the people of any urban territory to counter the failed concepts of urban planning from above. For Lefebvre, at this late point in his life, the promises of both modernist capitalist as well as state socialist architecture and city planning had failed.
Yet, Lefebvre viewed Novi Beograde and Yugoslavia as having a particular position in what he had elsewhere called “the urban revolution.” As Lefebvre states, “Because of self-management, a place is sketched between the citizen and the citadin, and Yugoslavia is today (1986) perhaps one of the rare countries to be able to pose the problem of a New Urban.”
In NEW, Novi Beograd 1948 – 1986 – 2006, the young architects, urban planners, artists, and curators read excerpts of Lefebvre’s text in architectural sites and urban landmarks in Novi Beograde such as the Sava Centar, The Museum of Modern Art, as well as places like the Genex Towers, the New Belgrade West Gate. These sites are historical & present “urban facts” of New Belgrade and Lefebvre’s text both aligns and collides in terms of what New Belgrade was and can be.
The locations represent the architectural spaces of state modernism in Yugosalvia, the sites made from “urbanism form above”, that Lefebvre was suspicious of. These places highlight New Belgrade´s representative role in the history and development of a the nation state and the Non Aligned Movement during the Sixties and Seventies.
By revisiting urban sites of New Belgrade 2006 – the capital of former Yugoslavia founded in 1948 – through Lefebvre’s concepts of 1986, we are looking in this continuing project for productive forces (aligned to new emerging concepts of citizenship and new concepts of self – organisation from below) which produce the urban territories and neighbourhoods today.
Realized within the project “Differentiated Neighbourhoods of New Belgrade”,
Supported by Austrian Kultur Forum Belgrade
Архитектура данас - Брутализам (РТС) (2018)
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3328079/arhitektura-danas-brutalizam.html
Архитектура данас – Брутализам (РТС) (2018)
Београдски брутализам је једна од могућих дефиниција архитектуре која је доминирала 70-их и 80-их година 20. века у Београду поред социјалистичке модерне или интернационалног стила, и која је функционисала као отворен систем облика и значења.Френетична изградња у периоду који је претходио општој економској кризи и краху социјалистичког система створила је урбани естетски миље који је условио различите суб-културе, од којих су неке прешле у урбане легенде, које и данас имају одјек.
Свесни ограничења које подразумева цитирање одређеног стила као скупа форми, говоримо о Београдском брутализму пре свега као о периоду, као урбаном пејзажу који је формирао културу коју и данас делимо.Циљ емисије Архитектура данас: Брутализам је да се кроз пројекције и разговор са архитектом Зораном Абадићем, аутором пројекта реконструкције Палате правде у Београду, једног од најзначајнијих примера успешне бруталистичке архитектуре истражи овај период у београдској архитектури који је, као део културне средине формирао идентитет више генерација Београђана.Однос према теми је активан, а не ексклузивно приказивачки – пре свега јер се бавимо ткивом које је живо, објектима и формама које су непрекидно у функцији и које траже отворен приступ њиховој природи. Београд је још увек захваљујући бруталистима, пре свега бетонски град.
Уредница емисије: Љиљана Ђуровић
Label and copyright: Радио-телевизија Србије
Бетонски спавачи – ХРТ (2016)
ТВ серија о модерној архитектури: Бетонски спавачи – ХРТ
Трибина и пројекција ТВ серије: Бетонски спавачи
Серија Бетонски спавачи гради причу око модерне архитектуре у Хрватској и регији бивше Југославије – подручју јединственом по великом броју напуштених и рушевних зграда из 20. века, изузетне архитектонске вредности.
Цела серија замишљена је као целина састављена од 4 тематска блока, од којих се први бави архитектуром туристичке намене, други споменичком и комеморативном баштином, трећи пост-индустријском и пост-војном околином, а четврти великим амбицијама модернизацијских пројеката.
Свака тематска целина обухвата четири епизоде. Свака епизода драматична је прича о противуречностима југословенског социјалистичког друштва смештеног између истока и запада, демократије и тоталитаризма, прожетог утопијском идејом да архитектура може учинити свет бољим.
Редитељ: Саша Бан
Сценаристи: Невенка Саблић, Саша Бан, Мароје Мрдуљаш
Сниматељ: Хрвоје Фрањић
Монтажер: Вања Сиручек
Продуценткиње: Дана Будисављевић и Миљенка Чогеља
Продукција: Хулахоп за ХРТ
Уредник: Роберт Зубер
Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980
Међународни форум: “Стварање конкретне утопије: Архитектура Југославије, 1948–1980″ (12-15.11.2018)
… Југословенска архитектура која је обухватала и небодере грађене у стилу међународне праксе и бруталистичке “друштвене кондензаторе”, манифестовала је радикалну разноликост, хибридност и идеализам који су карактерисали и саму југословенску државу, навео је MoMA у најави изложбе, која истражује широк распон тема – од процеса урбанизације великих размера, преко употребе технологије у свакодневном животу, споменика и меморијализације, до глобалног домета југословенске архитектуре.
Изложба обухвата радове најважнијих југословенских архитеката, међу којима су Богдан Богдановић (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Светлана Кана Радевић (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) и Милица Штерић (1914-1998)….
