Модерна галерија Центра за културу Лазаревац
Карађорђева 29, Лазаревац
24. октобар – 11. новембар 2024
Надасве импресивно и феноменално
Свиће. Буди те аларм. У полусну руком напипаваш мобилни са намером да прекинеш иритирајући звук. Долази до прве грешке: краичком ока бацаш поглед на екран и број нотификација аутоматски буди нелагоду у стомаку. Системом случајног узорка отвараш покоју вест, “бациш” понеки лајк, и тек онда, након десетак минута скроловања, следе умивање и прање зуба. Док приставлјаш кафу, машташ о лаганом јутру као на реклами, али узалуд – мозак је већ у петој брзини, у сизифовским покушајима да се усредсреди и отклони вишак информација. Тако започиње још један дан у ком ћеш исти “ритуал” са телефоном поновити још безброј пута – сваки пут са том малом, готово неприметном анксиозношћу, превлачићеш кажипрстом преко екрана изнова и изнова – минути ће пролазити, а неког тихог ишчекиваног изненађења неће бити. Можда помислиш: Кад смо то разговор заменили порукама, а емоције емотиконима?
Својом новом изложбом Импресионално (импресивно + феноменално) Владимир Ковач, уметник, архитекта и дизајнер наставлја да нас подсећа на проблеме наше свакодневице. На духовит и виспрен начин, користећи се језиком медијске културе, указује на ненормалне, али потпуно нормализоване вредносне системе. Утренирани да реагујемо на ситне маркетиншке трикове и популарна дизајнерска решења са јаким контрастима и препознатлјивим фонтовима, бићемо моментално опчињени његовим радовима. Након пар тренутака, док саберемо мисли, сагледаћемо и амбивалентни квалитет дела. Користећи не само препознатлјив, већ и опште-допадлјив визуелни код, оно што нам овај уметник “продаје” нису никакви производи, већ управо критика потрошачког друштва. Нјегове поруке – минималистичке у изразу, али садржајно језгровите, збуниће нас и уједно забринути. Свако ко се макар мало проналази у уводнику овог текста, препознаће се и у појединачним радовима: присетићемо се свих оних (не)потрепштина које на попустима сумануто згрћемо, како бисмо се касније о њих саплитали – чему? – прогониће нас питање, док нестрплјиво ишчекујемо нови црни петак; помислићемо на све изјаве лјубави које преплавлјују друштвене мреже, јер су у суштини за њих и скројене; можда нас порази идеја о амбицијама које су нас, уместо неком имагинарном врху, водиле ка моралном дну; покушаваћемо да се
сетимо свега што би требало да заборавимо, а свакако ће нам осмех измамити Ковачево алтернативно тумачење лајка.
Уметник нам се на овој изложби представлја већ препознатлјивим дигиталним графикама и вишеслојним зидним експонатима, али уз њих по први пут излаже и слике. Вођен желјом за експериментом и новим визуелним решењима, ствара типографије великих формата у техници акрила на платну. На овај начин реализоване, текстуалне поруке, којима по природи ствари “следује” штампани формат, отварају додатно питање ауторовог мотива. Као што дизајнерска решења користи за критику друштва, што је једна од одлика савремених уметничких пракси, тако сада иде и корак далје – графичка решења транспонује у сликарски медиј. Пресликавајући сопствени рад, он ставлја баналност на пиједестал, али уједно и суптилним интервенцијама даје нови аспект делу и дестабилизује “границу” између уметности и дизајна.
Још један интегрални део Ковачевих радова су сами називи, којима уметник подцртава своју идеју или чак поентира. У ту сврху он често користи флоскуле из свакодневног говора, лифе цоацхинг-а или летака са мотивационим порукама које ћемо магнетићем са летовања прикачити на фрижидер убеђени да смо урадили нешто добро за себе у овом дану. Говорећи о овом аспекту његовог дела, валја скренути пажњу на назив саме изложбе: Импресионално. Ова комично накарадна кованица вероватно ће нам задати тешкоће при изговору, па се може чак догодити да је махинално преименујемо у имперсонално, и тиме непланирано набасамо на суштину. У свету у ком је толико ствари надасве импресивно и феноменално, а поруке које се јавно пласирају крећу се на линији између хиперболе и плеоназма, сви садржаји које упијамо у крајњем исходу дају исту слику, замућену и безличну.
Кроз своје стваралаштво уметник Владимир Ковач нам се обраћа питким визуелним језиком, опорог садржаја, са хуманом идејом да нас тргне и подсети на одређене опасности. Отупелим, растерећеним критичког просуђивања на дневном нивоу, набаждареним на праволинијско упијање свакојаких медијских порука, може нам се лако десити да уклјучену пеглу зафрлјачимо у лавор воде, јер тако стоји на декларацији…
Ивана Ђорђевић
Историчарка уметности
