ЖИВОТ ОБЛИКА: МАТЕРИЈАЛИ И СПОЈНИЦЕ Наставник: др Павле Стаменовић, доцент Студент: Софија Машовић Опис пројекта: Зид чини границу, и раван комуникације два простора.Теми зида прилазим испитивањем максимума његових капацитета. Зид више није само гранична линија, већ има своју дебљину, којом се постиже његова хиперутилитарност. У свом раду разматрам идеју пројектовања зида између два простора удвајањем плохи, те задавањем улоге матичне плоче објекта, која садржи све потребне фиксне и мобилне елементе у јасним функционалним целинама и опслужује читав објекат. Уз све програмске потребе које зид обезбеђује, у њему се решавају и сви инсталациони захтеви објекта. Комуникација између две просторне целине се такође одвија преко овог елемента, као и проток ваздуха и светлости. Сложеношћу ове структуре постиже се растерећеност суседних волумена. Оса зида тежи елонгацији и продирању у дати контекст и представља интерфејс између индивидуе и окружења.

ЖИВОТ ОБЛИКА: МАТЕРИЈАЛИ И СПОЈНИЦЕ Наставник: др Павле Стаменовић, доцент Студент: Ђина Шврака Опис пројекта: Предмет рада је пренамена објекта у контексту културе и уметности, на локацији Цетињска 15. Постојећи објекат је адаптиран према новом програму, кабареу - форми сценског наступа који укључује глуму, плес и музику. Полазиште рада је уочавање карактеристичних елемената постојећег ентеријера, и њиховог значаја за доживљај затеченог простора и његовог идентитета. Таваница, димњак, стуб и прозори очувани су и реинтерпретирани у новој композицији просторног апсурда. Декомпоновани елементи добијају нову функцију и положај, и могу се читати као фрагменти, независни у простору. Фрагментација у архитектонској теорији, као концепт архипелага, предлаже распарчано стање у којем постоји аутономност појединих елемената, али не у потпуности, јер деле заједничко тло. Тежиште рада је на дубоком разумевању тектонике архитектонског простора, посебно у делу Карла Скарпе, а нарочито на значају архитектонског споја, без обзира да ли је у питању спој зглоба, или чак већа везна компонента, попут степеништа. За разлику од класичног разумевања појма рушевине, које подразумева простор који се више не користи, разматра се алтернативно разумевање и приступање простору као монументалној руини. Архитектура замишљена и окупирана као рурина у архитектонској пракси и дискурсу подстиче питања личног и националног идентитета, трајности, прошлости и будућности. Идеја је да се кроз карактер материјала, структуралну форму и обликовање елемената ентеријера, као саставни део архитектонског израза, афирмише идентитет.

ЖИВОТ ОБЛИКА: ЕЛЕМЕНТИ И ВЕЗЕ Наставник: др Милена Кордић, доцент Студент: Сања Симоновски Опис пројекта: Рад се бави испитивањем појма хибрида кроз пројекат музеја дигиталне уметности у простору клуба “ДИМ“ у комплексу старе пиваре. Појам хибридне архитектуре подразумева оне објекте који су много више од саме „куће“ већ су они и инфраструктура и пејзаж. Међуодноси заједничког постојања више ентитета, који се могу, у релацији једно са другим, структуирати као гост и домаћин, на једној територији, заснива се на уговорном односу који утврђује ниво отуђења домаћина (део домаћина је одстрањен/дат, промењеног идентитета на одређено време) како би прихватио госта. Таква врста односа система постојећег тј домаћина и новог тј госта доводи до различитих феномена :адаптације, мешања, хибридизације, фузије стварајући коначан производ који садржи оба. Идеја је да се кроз овакав тип односа пружи нов потенцијал комплекса и да посетиоцу пружи могућност сагледавања простора кроз континуитет остварен динамичним системом архитектонских елемената.

ЖИВОТ ОБЛИКА: ЕЛЕМЕНТИ И ВЕЗЕ Наставник: др Милена Кордић, доцент Студент: Дина Росић Опис пројекта: Простор Дима постаје инкубатор алтернативних модних радионица - он треба да представља корак ка очувању и промовисању локалног занатског поступка производње. Унутрашњи простор Дима се може посматрати као ентеријер у оквиру ентеријера (Цетињске). Пратећи елемент постојеће структуре који се налази ван и у оквиру Дима су густо спојени електрични каблови, који представљају замршене локалне комуникације. Самим тим, они асоцирају на линије магнетних поља – одатле настаје потреба да се та континуалност преведе у континуалност форме која улази у Дим и излази ван њега. Тај концепт се осликава у просторној структури и циркулацији корисника простора, дизајнера и посетиоца, који својим кретањем кроз простор и међусобном интеркацијом генеришу токове – линије поља. Просторно, различите зоне Дима – радионице, маркет, привремене изложбе, ревије, кабине, вертикалне и хоризонталне комуникације, постају делови целине, чије границе нису јасно дефинисане, и који су у констрантном међусобном односу – коегзистирају али уз одржавање њиховог идентитета.