Циљ израде мастер пројекта је оспособљавање студената за примену интегралног приступа у истраживању и обликовању урбаног простора и усмеравању урбаног развоја.

Циљеви предмета су упознавање студената са процесом рада на изради истраживачких пројеката као и успостављање теоретских и методолошких основа појединачних завршних мастер пројеката.

Основни циљ је стицање практичног искуства. Искуство планерских, консултантских, јавних и других институција које учествују у систему планирања у Србији, одн. Европи у којима се пружа могућност студентима да развију способност брзог и ефикасног доношења планерских одлука. Стручна пракса студентима пружа могућност за стицање додатних знања о практичним процедурама одлучивања у мери у којој оне врше утицај на квалитет урбанистичких решења.

МАСУ М3.7.1. - Грађанске иницијативе за одрживи развој / МАСУ М3.7.2. - Текстура градских простора / МАСУ М3.7.3. - Менаџмент локалног развоја / МАСУ М3.7.4. - Будућност града

Обухвата тематске јединице из ТИС система за подршку одлучивању засновани на ГИС технологијама, анализе стејкхолдера, идентификације и припреме организације и техника партиципације, технике припреме и спровођења групних процеса: визионирања, анализе проблема и могућности развоја, приоритизације проблема кроз технику дијалога са проблемом, поступак анализе поља сила, анализе матрице циљева, итд. унапређење комуникације и управљање конфликтима кроз медијацију или преговарање. Обухвата практичан рад на употреби основних алата и професионалне тренинге и њихово симулационо или практично спровођење у контекту задатког урбаног полигона.

Предмет обухвата стручно апликативна истраживања сложеног урбаног контекста, поступак анализе и итерпретације појава и динамике промена, идентификацију институцоналног оквира и структуре, актера развоја, њихових интереса и моћи, начина разрешавања конфликта, дефинисање могућих развојних стратегија и конкретних мера, предлог стратешких пројеката и разраду карактеристичних делова планско пројектне документације, препоруке за спровођење партиципативног процеса одлучивања и акционо планирање, предлог механизма праћења и евалуације имплементације.

• Основна регулатива урбаног и просторног планирања – закон, подзаконска акта, прописи и нормативи. • Регулатива сродних области значајних за урбано и просторно планирање; усклађеност и међусекторска повезаност области. • Регулатива у области животне средине значајна за урбано и просторно планирање; Регулатива у области грађевинског земљишта значајна за урбано и просторно планирање. • Развој законодавства код нас; усклађеност са законодавством урбане регулативе ЕУ. • Јавни интерес у регулативи урбаног и просторног планирања. • Учешће јавности у регулативи урбаног и просторног планирања. • Спровођење урбанистичких и просторних планова. • Релација и усклађеност законодавне материје у Србији са планским документима који нису прописани урбаном и просторно планерском регулативом у Србији (стратегије развоја, локални еколошки и акциони планови, мастер планови и др. ). • Процедуре и институције на различитим нивоима урбаног и просторног планирања у Србији; надлежности и обавезе институција приликом израде, контроле и усвајања планских докумената.

Методи се разматрају у оквиру рационалног и колаборативног модела планирања и различитих облика планова: стратешких, генералних, регулационих. Студенти се упознају са методама • Анализе (подаци, квалитативни и квантитативни, статистика, врсте података и њихова повезаност), демографска анализа, ГИС), трендова, анализе одлука (policy analysis), анализе употребе земљишта, • Дефинисање планерског проблема • Дефинисања циљева: хијерархија, сценарио, рационални и партиципативни приступ • Формирања предлога плана: оптимизација, предвиђање, спекулације • Процене и вредновања: тестирање, симулација, евалуација • Праћења и имплементације: акциони планови, пројекти...

Појам јавног интереса и јавног добра у простору – различити концепти: друштвена заједница и принципи социјалне кохезивности и солидарности; социјална инклузија, људска и грађанска права као основ права на град; употребна и прометна вредност простора, несводивост јавног добра на тип својине над простором (земљиште, објекти), улога јавне својине и државне регулативе у афирмацији и заштити јавног интереса односно јавног добра у градском простору, урбанистичке норме и стандарди као механизми очувања идентитета места и заштите од произвољности моћних актера.

• Актуелни проблеми у развоју градова и решења која пракса планирање нуди; • Упознавање са местом и улогом планирања у изградњи градова; • Разумевање система и процеса планирања у одређеном друштвено историјском и културном контексту; • Упознавање са различитим моделима усмеравања развоја градова и њиховим практичним апликацијама; • Планирање у развијеном свету, у земљама у развоју и у постсоцијалистичким земљама; • Место урбанистичке интервенције у процесу одлучивања о просторном развоју; • Процес одлучивања- политички, институционални, одлучивање о просторним, инфраструктурним и технолошким интервенцијама; • Процес и производ планирања; • Разумевање различитих улога урбаниста у друштву; • Етичка основа урбанистичке професије: проблем јавног интереса.

МАСУ М2.7 - Градски експеримент / МАСУ М2.7 - Мастерплан осветљења / МАСУ М2.7 - Мрежа пешачких путања у функцији урбаног ре-дизајна / МАСУ М2.7 - Стратегија интегралног урбаног развоја - нов инструмент планирања у процесу интеграције у ЕУ

Oбухвата тематске јединице из метода и техника прикупљања, уређивања и структуирања кванитативних и квалитативних података, метода статистичке и просторне анализе, интегралне вишекритеријумске територијалне анализе, метода и техника предвиђања и симулације, SWOT, метода и техника визуелизације истраживачких резултата и припреме извештаја за подршку одлучивању, метода и техника евалуације и праћења промена. Oбухвата практичну апликативну наставу за одабране основне технике употребом ГИС и других рачунарских алата на задатом урбаном полигону.

Стицање нових знања и вештина заснива се на савременим парадигмама урбаног дизајна који подразумевају учешће актера (заинтересованих страна) у креирању, репрограмирању и преобликовању простора у мрежном и плуралистичком друштву. То подразумева знања и вештине у достизању консензуса о заједничком интересу ре-креирања простора као и различите начине комуницирања односно стварања основа за разумевање кроз отворену комуникацију и доступност информацијама о могућностима реализације различитих интереса у оквиру истог простора (достизањем консензуса креирањем заједничке визије), понуде различитих опција и сценарија репрограмирања и преобликовања простора, успостављање правила понашања и грађења у простору, све у складу са препознатим визуелним идентитетом и брендом простора.

Семинар представља једнонедељни курс који обрађује по једну актуелну тему из урбанистичке праксе. Курс држе различити предавачи по позиву из области урбанизма или сродних области. Избор теме предавања у оквиру једног семинара се врши тако да даје општи преглед неопходних знања из област урбанизма.

Преглед истраживачких метода и техника које се примењују у области урбанистичког дизајна. Студенти се оспособљавају за различите методе и технике - просторна синтакса, ментално мапирање, асоцијативни метод, параметарски урбанизам; за квалитетна и квантитативна истраживања; правилно организовање истраживања; дефинисање критеријума за процену оптималног решења; приказивање варијантних решења- сценарија развоја и резултата. Провера се врши на вежбама на конкретном полигону.

Упознавање са проблематиком одрживости, планирања и изградње градова у складу са принципима и критеријумима одрживости, и оспособљавање студената за учешће у професионалним активностима урбанистичког планирања и пројектовања одрживих градова и насеља. Упознавање са доктрином одрживости, улогом, обухватом и доменом у области урбаног планирања и урбаног дизајна; Упознавање са елементима и садржајем релације одрживости према физичком простору, моделима креирања урбаног простора и механизмима управљања просторним процесима. Истраживање односа урбанистичког планирања, урбаног дизајна и пројектовања у контексту одрживости.

Курс обухвата разматрање различитих тема и теоретских концепата урбаног дизајна као што су: • друштвене, формалне и енвиронменталне теорије; теорије места, повезивања и грађења • димензије урбаног дизајна у теоретским концептима: морфолошка, перцептуална, друштвена, визуелна, функционална, еколошка, темпорална; • теме урбаног дизајна и однос према теорији: генезе и креирања структуре, урбана типологија, густина и одрживост; приступачност, читљивост, животност, функција и усклађеност, интегративност, комплексност; карактер и значење; континуитет и промена; безбедност и доступност; ред и случајност; карактер и ниво контроле простора; квалитети јавних простора... • савремени феномени, проблеми и нови приступи дизајну градског простора

МАСУ М1.7.1. - Центри савремених градова - карактеристике, стања и процеси / МАСУ М1.7.2. - Уметност у јавним градским просторима - Public Art and Public Space / МАСУ М1.7.3. - Менаџмент урбане инфраструктуре / МАСУ М1.7.4. - Морфологија градских потеза

Теоретска основа управљачке функције – Плуралистичка основа управљања развојем; информатичка основа управљања развојем, технолошки-тржишна полазишта управљања развојем; критеријуми и механизми управљања развојем. Проблемско-оперативна основа управљања урбаним развојем – Процес стварања (производње) урбаног простора; процес селекционисања и одлучивања; концептуални приступи формирања урбаног и регионалног развоја; оперативни ниво остварења управљачке функције; моделска основа управљања урбаним и регионалним развојем; пословни системи управљања урбаним и регионалним развојем.

Кроз презентацију и анализу примера јавне интервенције студенти се упознају са улогом различитих актера, приватних и јавних у решавању друштвених проблема и омогућавању и подстицању развоја. Кроз рад у студију студенти се упознају са политикама, планирањем и одлучивањем и овладавају вештинама истраживања које могу бити корисне у професионалном раду. Студенти бирају проблем – подручје истраживања у циљу унапређења сазнања и омогућавања напретка ка пожељном циљу, одн. спречавања нежељених последица. Проблем се бира тако да представља подручје јавног али и стручног и теоријског и практичног интереса, да представља одређену тешкоћу у развоју, да његово решење буде хитно, и да истраживање може допринети развоју знања.