Наставник: др Бисерка Митровић, ванредни професор Студенти: Андријана Ђукић, Теодор Јовановић Опис пројекта: Анализом различитих коцепата градова као и саме локације одлучили смо да имплементирамо пронципе Еко града, те искористимо природни потенцијал локације. Циљеви који су били основ за израду решења јесу смањење штетности утицаја на животну средину, еколошки вид саобраћаја, примена паметних технологија као и стварање здравог окружења за кориснике. Увођењем речних канала на локацију формирали би се јединствени екосистеми у циљу проучавања али и повећања атрактивности самог простора. У оквиру ове целине јавили би се различити садржаји попут научних станица за истраживање нанотехнологија, изложбених и едукативних павиљона, различитих културних садржаја попут театра и музичких павиљона, али и смештајних капацитета и хала за развијање конгресног туризма. Јединствене физичке структуре допринеле би стварању нове силуете града која би утицала на визуелни идентитет посматрано са Дунава.

Наставник: др Иван Симић, доцент Студенти: Ђорђе Вујић, Милица Црнчевић, Marie Villmer, Raik Haase Опис пројекта: Користећи елементе концепта Еко Града, понуђено решење покушава да препозна квалитете локације и ревитализује их. Циљ је био развити функционални и еколошки урбани систем који је самоодржив. То значи да наш пројекат разматра употребу "затвореног круга" енергије, материјала, инфраструктуре, природе и начина живота. Дизајн креће од нуле - рециклажом земљишта, пречишћавањем водених токова и обале, уклањањем индустријских постројења и неформалних насеља и то све са циљем да се створи слободан простор за фазу регенерације. Размишљајући о многим аспектима, као што су урбани дизајн, социјално-културни аспекти и екологија, предлог решења побољшава амбијенталне и пејзажне вредности, истовремено чинећи све животним, једноставним и здравијим. Решење промовише способност пешачења, вожњу бицикла и употребу јавног градског превоза тако што се број улица смањује, мењамо њихове профиле и смештамо површински паркинг под земљу или у јавну гаражу. На крају, Ада Хуја поново постаје рекреативни део града Београда кроз дубоку везу са обалом, Супернатурал парком и зеленим појасом захваљујући имплементацију различитих намена.

Наставник: др Ратка Цолић, доцент Студент: Тијана Јовичић, Ђорђе Митровић, Давид Воларевић, Ненад Жујовић Опис пројекта: Предвиђено је да се пројекат реализује кроз три фазе. У првој фази развоја најпре би се оформила матрица саобраћајних токова надовезивањем на већ постојеће правце. Потом би се готово читаво подручје испунило биљним културама које би биле у функцији ремедијације контаминираног тла и његовог потпуног излечења. У другој фази развоја дошло би до постепеног формирања линијског парка у виду полицентричне структуре. На крајевима тих праваца управних на реку формирале би се чворне тачке у виду пунктова са непосредним зонама пристаништа. Велике слободне површине у овој фази би послужиле за одржавање различитих масовних манифестација са циљем да се простор Аде Хује постепено усади у колективну меморију грађана. На самом рубу новоформираног острва, насталог просецањем канала, нашао би се репер у функцији торња за регулацију водотокова. У трећој фази развоја иницијално одвојени зачеци линијског парка би сада формирали континуални потез. У складу са концептом здравог града увела би се густа матрица бициклистичких и пешачких стаза. Већина зона које су у претходним фазама биле испуњене различитим биљним културама постепено би прерасле у радничко насеље.