3. semestar Cilj kursa je sticanje i osmišljavanje veštine transformisanja teksture gradskih prostora unutar formirane fizičke strukture grada, a u skladu s promenama savremenog doba u okviru: klimatskih uticaja, primene ICTehnologije, činjenice da više od 50% svetske populacije živi u gradovima, kao i sve izraženijim promenama starosne strukture stanovništva u gradovima Evrope.

3. semestar U skladu sa razumevanjem da je održiva rešenja moguće kreirati samo kroz interdisciplinarni, transdisciplinarni i kolaborativni rad i međusobno učenje svih uključenih, predmet je koncipiran tako da se studentima arhitekture omogući kontakt, saradnja i razmena znanja sa konkretnim građanskim inicijativama. Osnovni cilj predmeta je istraživanje fenomena građanskih inicijativa za poboljšanje kvaliteta života lokalnih zajednica, koje za posledicu imaju akcije i intervencije u fizičkom prostoru. Građanske inicijative predstavljaju reakciju na problem onih kojih se problem tiče i onih koji žele da delaju i predstavljaju mrežu distribuiranog znanja, ideja i resursa, ljudi koji dele slična vrednosna opredeljenja, životne stilove ili probleme, koji su uspostavili neku vrstu partnerstva radi ostvarivanja svojih interesa, i koji to čine na aktivan i organizovan način, što ih čini velikim potencijalom za efektivno i efikasno kreiranje i ostvarivanje održivih rešenja. Cilj ovog predmeta je razumevanje fenomena građanskih inicijativa, sticanje znanja o njihovom potencijalu za ostvarivanje održivih rešenja različitih razvojnih problema, razumevanje povezanosti profesije arhitekata/urbanista i ovog fenomena, kao i sticanje praktičnih profesionalnih veština komunikacije i kolaboracije arhitekata u okviru projekata građanskih inicijativa. Zatim, ispitivanje efektivnosti različitih istraživačkih metoda u okviru kolaborativnih procesa formulisanja održivih rešenja za konkretne lokalne inicijative i u saradnji sa njihovim predstavnicima. Osim traganja za prostorno-programskim rešenjima njihovih egzistencijalnih problema, cilj nastave je i podsticanje komunikacije i uspostavljanje relacija između različitih grupa aktera na lokalu.

3. semestar Razvoj verbalnih sposobnosti u oblasti stranog jezika struke (engleskog) u specifičnom diskursu debate i argumentacije u oblasti arhitekture. U fokusu su kontraverzne teme iz oblasti arhitekture o kojima se diskutuje na času i o kojima studenti pripremaju seminarski rad za završni ispit. Integrisanim pristupom nastavi razvija se kompletna komunikativna sposobnost kroz slušanje, čitanje, govorenje i pisanje, ali je primarni cilj da se sintetički iskoriste ranija znanja iz učenja engleskog jezika i razvije kompleksan leksički i gramatički aparat koji je potreban da bi se diskutovalo, argumentovalo i debatovalo na engleskom jeziku u oblasti arhitekture.

3. semestar Pozorišne igre su pratilac socijalnih i političkih transformacija u društvu. Ponikle iz paganskih verovanja sadržavale su u različitom istorijskom kontekstu obrazovni, zabavljački, religijski, a često i politizovani karakter. U skladu sa razvojnim putem pozorišnih igara formira se prostor za njihovo izvođenje. Cilj izbornog predmeta Arhitektura pozorišta je upoznavanje studenata završnih studija arhitekture sa istorijom razvoja arhitektonskih principa u projektovanju teatra i scenskog prostora kroz kontinuitet i diskontinuitet u razvoju oblika i primenjene konstrukcije. Kulturološki fenomen pozorišta biće razmatran i kroz mesto i položaj u gradu,organizovanje festivala i performansa i savremeni koncept razbijenog scenskog prostora.

3. semestar Autodesk Softimage spada među vodeće aplikacije za 3D karakter animaciju, vizuelne efekte, vizuelizacije i video igre. Obuka u ovako kompleksnom softveru kandidatima daje veoma širok opseg znanja primenjiv u različitim disciplinama – od filmske i reklamne industrije, industrije video igara, arhitektonskih vizuelizacija i animacija do naučno istraživačkih projekata i samostalnih umetničih radova.

3. semestar Cilj nastave je da studenti ovladaju savremenim programskim principima projektovanja, konstruisanja i dimenzionisanja savremenih drvenih konstruktivnih sistema (drveni rešetkasti nosači u sistemu LKV). Predmet rada je zasnovan na principima modernog projektovanja konstrukcija u drvetu, u oblasti kreiranja različitih oblika drvenih struktura.

3. semestar Cilj nastave je upoznavanje sa osnovnim principima rekonstrukcije i sanacije objekata visokogradnje kao veoma važnim delom inženjerske delatnosti iz oblasti arhitekture i građevinarstva. Sticanje neophodnih znanja iz ove oblasti uz upoznavanje sa logikom konstruisanja, rekonstruisanja u cilju promene namene prostora, kao i saniranja i otklanjanje problema nastalih pod dejstvom raznih uzroka: neravnomernog sleganja tla, dejstva zemljotresa, neadekvatne gradnje ili održavanja, požara, kao i usled starosti samog objekta - konstrukcije. Sticanje novih znanja iz ove oblasti moguće je primenom savremenih tehničkih i tehnološih rešenja u oblasti rekonstrukcije objekata visokogradnje, uz primenu savremenih principa sanacije i zaštite kao i kroz upoznavanje sa velikim i značajnim iskustvima iz prakse primenjenim na savremenim arhitektonskim objektima kao i na objektima graditeljske prošlosti.

3. semestar Osnovni cilj nastave je razvijanje kritičkog sagledavanja ekoloških karakteristika arhitektonskih objekata. Studenti se upoznaju sa osnovnim principima i parametrima koji se koriste prilikom ocene ekoloških karakteristika arhitektonskih objekata i potom ih proveravaju najpre na odabranim primerima iz prakse, a potom i na spostvenim projektima rađenim u okviru studija M6.1. (alt. M4.1. ili M5.1.).

3. semestar Cilj predmeta je da se studenti upoznaju sa uslovima i principima projektovanja osvetljenja u arhitekturi. Analizira se priroda svetlosti, njen uticaj na površine sa kojima dolazi u kontakt, kriterijumi za projektovanje osvetljenja, parametri kvaliteta osvetljenja, kao i efekti koji mogu da se postignu. Mnogobrojni i raznorodni uticaji na kvalitet osvetljenja ili svetlosni komfor sagledavaju se u širem smislu, u okviru opšte arhitektonske koncepcije. Analiziraju se uslovi koji su rezultat zahteva korisnika, prostora, objekata, predmeta ili površina koji se osvetljavaju, da bi se odredile mogućnosti i ograničenja pod kojima se određeni kvalitet osvetljenja može ostvariti.