Организатор: Музеј примењене уметности
Кустос изложбе и уредник каталога: мр Љиљана Милетић Абрамовић, кустос Одсека за архитектуру и в.д. директор МПУ.
Овогодишњи 36. Салон архитектуре одржава се у Музеју примењене уметности од 26. марта до 30. априла 2014. и протећи ће у знаку великог јубилеја – четрдесет година од оснивања Салона архитектуре (1974-2014).
Мисија Салона свих ових година била је да се истакне улога и значај архитектуре у развоју друштва, плуралност и квалитет архитектонских решења и градитељски стандарди, али и алтернативне, истраживачке идеје и пројекти. Осим што рефлектује архитектонске и урбанистичке праксе наше средине, Салон је од оснивања био место и прилика за размену локалних, регионалних и глобалних искустава.
У оквиру пратећег програма Салона биће представљени бројни гости из земље и иностранства, као и теме битне за савремену архитектуру и друштво. Посебан сегмент чини изложба посвећена историјату Салона архитектуре на којој ће бити приказана награђена дела у периоду од 1974. до 2014.
Жири 36. Салона архитектуре у саставу: Александар Бобић, Александар Кековић, Тања Манојловић, Бојана Пејић и Милорад Видојевић доделио је Гранд Приx као и остале награде по категоријама: архитектура, урбанизам, ентеријер, публикације, експеримент и истраживање, гост, архитектонска критика и архитектонска фотографија.
На конкурс је пријављено 264 рада. За излагање на Салону селектовано је 114 радова, од којих у конкуренцији за награде нашло се 74 рада.
Чланови Савета 36. Салона архитектуре су Слободан Селинкић, Иља Микитишин, Љиљана Милетић Абрамовић, Милена Обрадовић и Зорица Савичић.
Током трајања 36. Салона архитектуре музејске публикације, на тему савремене архитектуре и дизајна, продаваће се по значајно повољнијим ценама.
Све детаљније информације о програму 36. Салона архитектуре биће благовремено истакнуте на сајту Музеја примењене уметности: http://www.mpu.rs/
Пратећи програм 36. Салона архитектуреФотографије са отварања изложбе
Аутор фотографија: Веселин Милуновић
Награде и признања
За овогодишњи 36. Салон архитектуре кандидовано је 264 рада у свим категоријама. Жири је у званичну селекцију уврстио 114 радова, од чега је у конкуренцији за награде разврстано 77 радова у 9 категорија.
Приликом селекције и вредновања кандидованих радова, жири се руководио питањем новог у смислу доприноса архитектонском ставралаштву у актуелном контексту рада, те места, улоге и значаја дела у оквиру, не само савремене архитектонске праксе, већ шире у односу на Уметност, Политику, Науку и Љубав као Бадијуове (Алаин Бадиоу) процедура Истине.
Жири 36. Салона архитектуре у саставу: Александар Бобић (председник жирија), Александар Кековић, Тања Манојловић, Бојана Пејић и Милорад Видојевић доделио је Гранд Приx као и остале награде и прознања по категоријама: архитектура, урбанизам, ентеријер, публикације, експеримент и истраживање, гост, архитектонска критика и архитектонска фотографија:
Велика награда – Гранд Приx Салона
додељује се ауторима Милану Ђурићу, Александру Вуја и Милки Гњато за реализовано дело Комбинована дечја установа “Тесла-наука за живот” у блоку 67 на Новом Београду.
Образложење жирија:
”Аутори експериментишу са контекстом и локацијом – местом сучељавања две новобеоградске матрице, вешто користећи процедуру “објекат варира а контекст га прати” што резултира настанком зграде из града. Пажљивим и тачним затварањем према улици са лучним удвојеним перфорираним фасадним платном и отварањем кубичних екрана према унутрашњости стамбеног насеља, објекат се артикулише као сцена за двоје, нешто као Љубав у смислу процедуре Истине. Просторна организација је доследна и у потпуности подређена специфичним програмским захтевима и стандардима савремене дечје педагогије. Аутори доследно примењују стандарде енергетске ефикасности уз вешто очување перцептивног квалитета самог објекта и естетичког доприноса контексту. Све то заједно, овај објекат смешта у раван нечег новог, које као такво прави рез у односу на актуелно стање ствари.”
Аутори: Милан Ђурић, Александру Вуја и Милка Гњато ❘ Комбинована дечја установа “Тесла-наука за живот” у блоку 67 на Новом Београду.
Аутори: Милан Ђурић, Александру Вуја и Милка Гњато ❘ Комбинована дечја установа “Тесла-наука за живот” у блоку 67 на Новом Београду.
Награда у категорији ”Архитектура”
додељује се ауторима Лазару Кузманову и Миљану Цвијетићу за реализовано дело Стамбена зграда у улици Васе Стајића бр. 8 у Новом Саду.
Образложење жирија:
”Аутори експериментишу са објектом као таквим, користећи се процедуром варијације ликовних и просторних суперпозиција у сврху артикулације фасадног платна као нечег што је стабилно и детерминисано и као такво стоји наспрам “нестабилног” контекста. Резултат овог суперпонирања огледа се у појавности снажног ликовног израза на прочељу овог објекта који се чита као математичака распараност. Просторна организација овог објекта је јасна и једноставна. Аутори на тачан начин артикулишу улазну партију кроз наглашавање теме стуба и препуштене греде. Допринос овог објекта се огледа у одбацивању идеје идентитета као полазишта за архитектурално стварање.”
Аутори: Лазар Кузманов и Миљан Цвијетић ❘ Стамбена зграда у улици Васе Стајића бр. 8 у Новом Саду.
Награда у категорији ”Гости салона – дело у иностранству”
додељује се ауторима Браниславу Митровићу, Огњену Крашни и Синиши Таталовићу за реализовано дело Управна зграда предузећа ”Хидроелектране на Дрини” а.д. у Вишеграду, Босна и Херцеговина.
Образложење жирија:
”Аутори експериментишу са контекстом – обалом реке Рзав и Андрићградом, што резултира амбивалентношћу предње и задње фасаде. Према реци Рзав, аутори се користе процедуром “контекст је стабилан а објекат га прати”, док према Андрићграду примењују супротну процедуру “контекст варира а објекат га прати”. Резултат овог суперпонирања огледа се кроз артикулацију камене фасаде наслоњене на камену обалу реке Рзав, односно кроз вешто комбиновање дрвених и бетонских елемената окренутих према самом насељу. Значај овог објекта се огледа у недвосмисленом афирмисању теме јавног простора (трга, наткривеног простора и пешачког моста) који заједно чине једно тело без обзира на намену објекта. Аутори су јасни у артикулацији унутрашње просторне организације и самој обради елемената ентеријера. Значај овог објекта се огледа у доследном архитектонском изразу који се може разумети као јасна дистинкцију у односу на контроверзни архитектонско-урбанистички концепт Андрићграда.”
Аутори: Бранислав Митровић, Огњен Крашни и Синиша Таталовић ❘ Управна зграда предузећа ”Хидроелектране на Дрини” а.д. у Вишеграду, Босна и Херцеговина.
Награда у категорији ”Архитектура-урбанизам”
додељује ауторима Зорану Лазовићу и Владану Ђокићу за реализовано Стамбено насеље у Гостиварској улици на Вождовцу у Београду.
Образложење жирија:
”Аутори експериментишу са локацијом и контекстом Вождовца, прилагођавајући се тако веома развијеној топографији саме локације, те користећи се процедуром “објекат варира а контекст га прати”. Све ово резултира каскадним низовима рогљастих форми објеката који се, као такви, прилагођавају карактеру урбаног пејзажа Вождовца. Без обзира што се ради о непрофитном становању, аутори успевају да обезбеде комфор користећи се увек тачним и корисним поступцима за обезбеђење природног проветравања и пожељне осунчаности. Просторна организација станова је тачна и једноставна и као таква прилагођена достојанству живљења. Вредност овог насеља се огледа у поруци да је уз помоћ знања и педантности могуће створити адекватан и хуман простор за живљење, без обзира на вишеструко тешке услова и захтеве грађења.”
Аутори: Зоран Лазовић и Владан Ђокић ❘ Стамбено насеље у Гостиварској улици на Вождовцу у Београду.
Награда у категорији ”Ентеријер”
додељује ауторкама Иви Бекић и Тамари Поповић за реализовано дело “лол! пантхеон” – ентеријер салона и канцеларије циришког часописа “Камензинд”(Camenzind Office).
Образложење жирија:
”Ауторке експериментишу са закривљеном формом кроз процедуру “варијанта у контексту који варира”, а у циљу стварања различитог ефекта. Вешто преузимајући тему Пантеона из Рима, ауторке манипулишу на визуелном нивоу са сликом и у просторном смислу обртања конкавног у конвексно. Користећи се концептом минимализма у решавању проблема ентеријера постижу висок квалитет просторне организације примерене програму. Допринос овог пројекта огледа се у тачном и прикладном интервенисању што резултира високим визуелним и функционалним квалитетом.”
Ауторке: Ива Бекић и Тамара Поповић ❘ “лол! пантхеон” – ентеријер салона и канцеларије циришког часописа “Камензинд”(Camenzind Office).
Награда у категорији ”Експеримент и истраживање”
додељује ауторима Бранку Станојевићу и Милени Страхиновић за истраживање и експериментисање под називом “Граница, визуелни споменик жртвама обмане” на граничном прелазу Шепак код Лознице.
Образложење жирија:
”Аутор се у свом истраживању бави питањем политичке границе коју контрастира са реком Дрином, дакле са нечим што на нивоу пејзажа представља линију. Разматрајући питање границе, аутор истражује њену променљивост и привремоност у кратком и блиском временском периоду. У контексту тога, аутор експериментише са мостом на Дрини кроз примену процедуре “објекат се редукује до тачке нестајања а контекст је непромењив”. Користећи се концептом дематеријализације, аутор постиже снажан визуелни ефекат “прекида”. Значај овог пројекта се огледа у јасном и недвосмисленом просторном преиспитивању политичког унутар јавне сфере, а у циљу суочавања са прошлошћу.”
Аутори: Бранко Станојевић и Милена Страхиновић ❘ Истраживање “Граница, визуелни споменик жртвама обмане” на граничном прелазу Шепак код Лознице.
Признање у категорији ”Архитектура”
додељује ауторима Игору Марићу, Божидару Манићу и Ани Никовић за реализовано дело Капела на новом гробљу у Барошевцу код Лазаревца.
Образложење жирија:
”Аутори експериментишу са формом као таквом, а у сврху артикулисања просторне организације и визуелног јединства нечега што претпоставља ситуацију прекида. Користећи се традиционалним елементима сакралне архитектуре, аутори на савремен начин разрађују детаље, уједно држећи под контролом монолитност форме као једног тела. Допринос овог дела огледа се у вештом комбиновању основних елемената архитектуре и савремене интерпретације детаља кроз комбиновање традиционалних материјала градње.”
Аутори: Игор Марић, Божидар Манић и Ана Никовић ❘ Капела на новом гробљу у Барошевцу код Лазаревца.
Признање у категорији ”Архитектура пројекти”
додељује аутору Михаилу Тимотијевићу за пројекат реконструкције “Трушнице” у селу Кремна код Ужица и претварање у део Музеја шумарства.
Образложење жирија:
”Аутор експериментише са програмом унутар специфичног захтева заштите технолохије као индустријског наслеђа. Користећи се концептом минимализма, аутор афирмише атмосферу материјалног рада као таквог, артикулишући тако тему музеја као нечега што не претпоставља само артефакте већ се измешта у културалну и друштвену тему нематеријалног рада и стварања. Аутор се не бави питањем “Шта је то?”, већ му је главно питање “Шта то може да буде?” што овај пројекат смешта у савремену раван. Допринос овог дела се огледа у афирмисању запостављених и маргинализованих објеката индустријског наслеђа, па самим тим и времена и прегалаштва усмереног у сврху Доброг.”
Аутор Михаило Тимотијевић ❘ пројекат реконструкције “Трушнице” у селу Кремна код Ужица и претварање у део Музеја шумарства.
Похвала у категорији ”Публикације”
додељује ауторима Александру Вуји и Весни Мили Чолић Дамњановић за књигу “Инстант град. Архитектонски огледи.” у издању Архитектонског факултета Универзитета у Београду, 2013.
Образложење жирија:
”Аутори на свеубухватан начин обрађују савремене феномеме и контекст постиндустријског града. На веома јасан начин, аутори артикулишу теме везане за феномен нове урбане реалности, филозофије територије и архитектуралног експеримента као саставног елемента иновације. На сложен начин, у књизи се расветљавају појавности и реперкусије везане за програм и садржај града, хибридност и нове технологије, екпериментисање унутар нове реалности праксе, па све до питања нестанка града, као таквог. Допринос ове књиге се огледа у њеној корисности пре свега за студенте мастер студија, али и за теоријску праксу читања и разумевања града и грађења.”
Aутори: Александру Вуја и Весна Мила Чолић Дамњановић ❘ Књига “Инстант град. Архитектонски огледи.” у издању Архитектонског факултета Универзитета у Београду, 2013.
Похвала у категорији ”Архитектонска критика”
додељује ауторки Љубици Славковић за текст под називом “У потрази за транспаренцијом. Мегдан око београдског пројекта студија Захе Хадид” објављен у часопису “Камензинд”.
Образложење жирија:
”Ауторка на јасан и недвосмислен начин смешта тему пројекта Захе Хадид за зграду Беко у Београду у јавну сферу. Веома вешто и тачно, ауторка артикулише политички и економски контекст саме локације и пројекта, суочавајући га тако са актуелним друштвеним, историјским и урбаним контекстом. Прецизност и објективност изношења аргументације издваја овај рад као нешто друго у односу на актуелни дискурс тзв. конструктивне критике.”
Похвалу у категорији ”Архитектонска фотографија”
додељује аутору Дејану Митровићу за фотографију Спортско-рекреативног центра “Милан Гале Мушкатировић”.
Образложење жирија:
”Аутор на јасан и недвосмислен начин, користећи се техником фотографије, приказује ентеријер, али и конфигурацију форме објекта. Успостављајући двоструку симетрију кроз употребу одраза у воденом огледалу, аутор успешно истиче специфичност објекта. Допринос овог рада се огледа у јасном презентовању архитектонског дела, што ову фотографију ставља ред релевантних докумената овог објекта.”
