Prijem brucoša 2015/16 u amfiteatru Arhitektonskog fakulteta | Foto: M.Bulatović
Školska 2015/16. godina počela je svečanim prijemom brucoša 28. septembra 2015. godine. Studentima se obratio Dekan Arhitektonskog fakulteta, prof. dr Vladan Đokić, i poželeo novim studentima dobrodošlicu na Fakultet.
Brucoše je pozdravio i prof. Zoran Lazović, kome je pripala čast da održi uvodno predavanje i da studentima približi arhitekturu i prve studentske dane na našem Fakultetu. Kako je naš profesor inspirisao nove studente možete pročitati ovde, u odlomku njegovog govora:
… Arhitektura se ne uči na fakultetu (SAMO). Ona se uči na radionicama, domaćim i stranim arhitektonskim konkursima, praksi i radu u biroima. Arhitektura se uči svuda i stalno, do kraja života. Znanje brzo zastareva, treba učiti često od početka. Treba učiti ceo život. Kad presahne znanje, znao je Nikola Dobrović da kaže: ”Mašta se budi u sumrak znanja.”
Zato probudite jedan neponovljivo autentičan svet, onaj, koji već postoji i titra u Vama. Idite za svojom radoznalošću, i svoji unutrašnjim svetom, i svojim životnim pitanjima. Iz sebe stvarajte. Uz arhitektu i inženjera ne zaboravite u sebi umetnika! I obratno. Jer arhitektura je klupko umetnosti, nauke i tehnike. Stalno nas je profesor Spasoje Krunić podsećao šta je to govorio profesor i arhitekta Nikola Dobrović – da je arhitektura klupko umetnosti, nauke i tehnike.
Treba otvarati mogućnosti mašte i vizija. Danas to retko ko može. Baviti se kreativnom umetničkom profesijom je životna privilegija, a takav život nije uopšte lak.
Ovde su studirali i diplomirali slikar Vladimir Veličković, arhitekti i profesori ove škole Ivan Antić, Bogdan Bogdanović, Đorđe Zloković, Milan Lojanica, emeritus Branislav Mitrović – svi akademici SANU, zatim Jelisaveta Načić (prva srpska arhitektica), Ivanka Raspopović, Margita Magi Stefanović iz EKV-a – višestruko talentovana osoba, i brojne generacije – već ili tek – oko dva veka koliko postoji ova srpska ustanova. Pominjem DAME jer njihovo vreme u arhitekturi tek predstoji….
Neka devojke podignu ruke!!! Da ih vidim!!! Sada dečaci!!! Na žalost arhitektura je tradicionalno muško zanimanje. Do sada bilo, ali nije više. Sada je postalo sve više žensko. Molim muškarce da zbog toga ne ulaze u krizu identiteta. Sada ste samo više privilegovani.
Od Borisa Podreke sam naučio da je život šira pojava od arhitekture. Mislio sam obrnuto. Sama arhitektura se uči od života, arhitektura je kultura života.
Ne zanosite se previše kao umetnici, ne budite suviše tvrdi kao inženjeri, ne filozofirajte samo, budite kompletni, umetnički i kritički mislioci, kreirajte, probudite Vaša znanja i veštine. Dajte svoj pečat vremenu. Između ostalog, moraćete da uradite – sve što mi, prethodne generacije nismo uradili. Svakoj generaciji pripadaju neki teški zadaci…
I… nemojte prebrzo odrasti, ostavite dete u sebi da što duže živi, igrajte se….. budite kreativni…igrajte se…. Danas se brzo radi i brzo misli. Pridružite se… Ne zaboravite – talenat se otvara isključivo radom!!!
Sa rudarskim pozdravom… Srećno!!!…
Profesor Z. Lazović
