Музеј примењене уметности позива Вас на последње стручно вођење кроз изложбу Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919 – 2015, у суботу, 20. фебруара у 13.00 часова. Посетиоце ће водити ауторка изложбе мр Љиљана Милетић Абрамовић.
Поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности позивамо Вас на отварање изложбе:
Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919 – 2015
аутор: Љиљана Милетић Абрамовић
Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18, Београд
06. новембар 2015.године у 19.00 часова.
Изложбу ће отворити архитекта Слободан Данко Селинкић, коктел је од 19.30 часова.
Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2016. године.
Изложба Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919 – 2015 посвећена је архитектури Београда и може се доживети и као својеврсно исписивање „биографије Београда“, односно мапирање и означавање његове архитектуре и архитектонске културе.
У првом, изоштреном фокусу, Београд, иако старо насеље, на основу видљивог грађевинског фонда доживљавамо као млад град и разумемо да је највећи део структуре града створен у последњих 150 година. Запажа се слојевитост архитектонских наноса различитих обликовних језика, и пре свега, чињеница да се град сагледава кроз модерну архитектуру у свим њеним хронолошким и значењским модалитетима. Концепт изложбе заснован је на компаративном истраживању и критичком преиспитивању непрекидног процеса промене архитектонског амбијента Београда у посматраном периоду у односу на циклусе европеизације и модернизације. Преиспитује се квалитет и могућности те сталне репродукције у контексту односа Премодерно – Модерно – Постмодерно (Трансмодерно) и како се у архитектури одражавају опште, регионалне и локалне културне прилике и услови и колико смо у стању да их трансформишемо, мењамо архитектуром?
Поставка изложбе на концентрисан начин интерпретира концепцију изложбе како у контексту основне теме тако и у хронолошком току слојевитом по појединачним темама – куће, пројекти, архитекти, документа (изложбе, теоретичари и артефакта). Доминира убедљива једноставност у презентацији материјала која је графички и визуелно читљива. Поента је на документарности која се презентира мултимедијалним средствима на изложбеној поставци.
Изложено је преко 120 објеката на панелима и још толико у електронској форми. Ексклузиван допринос визуелном и естетском аспекту изложбе, њене презентације, чини десет принтова аутентичних цртежа у оригиналним димензијама, као и оригиналне макете три антологијска примера међуратне модерне архитектуре (захваљујући сарадњи са Музејом науке и технике у Београду и архитекти М. Мусићу). Посебан сегмент изложбе документује догађаје, појаве и људе који су директно и индиректно утицали и били повезани са архитектуром у овом великом временском раздобљу и они су приказани у видео форми. Као додатни атрактиван детаљ, на зиду је инсталиран план Београда на коме су назначене локације свих објеката. Посебан део изложбе посвећен је наменски снимљеним интервјуима с архитектима, који непосредношћу комуникације осветљавају њихове личности. У интерактивној презентацији двадесет и осам архитеката различитих генерација одговара на питање – Шта је архитектура?
Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919 – 2015 је изложба која представља својеврсну потрагу за идентитетом београдске архитектуре и његовим разумевањем. Намера ауторке Љиљане Милетић Абрамовић била је да пружи синтетични поглед на београдску, а тиме и на српску архитектуру насталу у периоду 1919 – 2015. Изложба је такође и својеврстан позив на дијалог, подстицај за бољом комуникацијом између архитеката, критичара и теоретичара архитектуре, као и свих других заинтересованих за архитектуру.
