М.Тимотијевић, М. Петровић-Балубџић – Музеј угљарства – Регионални центар индустријског наслеђа, Сењски Рудник, Деспотовац | Фото © Михаило Тимотијевић
24. децембра 2015. године у Београду, у простору Удружења архитеката Србије одржана је свечана додела Годишње награде Удружења архитеката Србије за најуспешније архитектонско дело из свих области архитектуре реализовано у протеклој години, закључно са 31.12.2014. године.
Награда Удружења архитеката Србије се додељује за: (1) најуспешније архитектонско дело из свих области архитектуре реализовано у протеклој години закључно са 31.12.2014, и (2) изведено дело наших архитеката које је реализовано у иностранству у конкуренцији за повељу Удружења архитеката Србије, у протеклој години закључно са 31.12.2014.
Жири је радио у саставу:
• ван. проф. Александру Вуја, архитекта, председник Жирија
и чланови:
• Душан Миладиновић, архитекта, Нови Сад
• проф. др Александар Кековић, архитекта, Ниш
• др Милена Кордић, архитекта, Београд
• Огњен Крашна, архитекта, Београд
Жири је дана 18. децембра 2015. године већином гласова донео следећу одлуку да се Наградом Удружења архитеката Србије за најуспешније дело из области архитектуре за 2014. годину награђује:
Музеј угљарства – Регионални центар индустријског наслеђа – Сењски рудник
Аутори: Михаило Тимотијевић, д.и.а, Мирослава Петровић Балубџић, д.и.а
Једногласно је одлучено да се Повеља Удружења архитеката Србије за дело изведено у иностранству не додели за 2014. годину.
Награда Удружења архитеката Србије за 2014. – Извештај Жирија Награда Удружења архитеката Србије за 2014. – Пријављени пројектиМ.Тимотијевић, М. Петровић-Балубџић – Музеј угљарства – Регионални центар индустријског наслеђа, Сењски Рудник, Деспотовац | Фото © Михаило Тимотијевић
Образложење Жирија:
Музеј угљарства, Регионални центар индустријског наслеђа – Сењски рудник, аутора Мирославе Петровић-Балубџић и Михаила Тимотијевића, представља пионирски подухват вредновања и заштите индустријске историје Србије. Музеј угљарства је кључни део већег урбанистичког и архитектонског пројекта културне ревитализације архитектонских објеката, употребних предмета и индустријског пејзажа Сењског рудника. Састоји се из објеката централног магацина и ковачнице, споменика културе, који заједно са окружењем чине ширу поставку Музеја.
Приступ обнови и ревитализацији Музеја угљарстава заснива се на прецизном и дисциплинованом поступку примене савремених принципа и сазнања конзервације индустријског наслеђа. Оно што овај приступ чини посебним је надградња стандарда оваквог поступка тежњом да се открије и представи комплексна грађа материјала, састава, текстура и колорита наслеђене формације.
Фокус рада на откривању ликовних и светлосних сензација, слојева и фрагмената прошлости, чини да два скромна индустријска објекта видимо у новом светлу као проширени ментални оквир сопственог сагледавања.
Музеј угљарства и наша технолошка историја постављени су на квалитативно нов начин добре мере односа слојевитог материјалног наслеђа и комфора јавних простора савременог живота, као место где историја дозвољава и изазива сталну смену активности и начина коришћења својствену новом животу заштићених споменика културе.
Музеј представља архитектонско дело које успоставља нов и активан однос према сопственом наслеђу и даје допринос савременим интернационалним настојањима да се културом оживе и трајно заштите специфичне целине из не тако давне прошлости. Музеј угљарства карактерише слојевитост, комплексност и разноврсност мултидисциплинарног приступа као и драгоцена архитектонска иницијатива према сопственој културној баштини.
Повезан текст:
Mies van der Rohe награда 2015: 6 номинованих пројеката из Србије