Публикација и изложба: Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture (Добровић у Дубровнику: Подухват модерне архитектуре)

Извор: Орис

У уторак, 23. фебруара 2016. године у 19 сати, у Орис Кући архитектуре у Загребу, одржаће се отварање изложбе Добровић у Дубровнику: подухват модерне архитектуре. Изложба о раду Николе Добровића (1897 -1967.), једног од најважнијих представника модерне архитектуре у бившој Југославији, произашла је из књиге Dobrović in Dubrovnik – A Venture in Modern Architecture аутора Крунослава Иванишина, Волфганга Талера (Wolfgang Thaler) и Љиљане Благојевић која пажљиво истражује Добровићев рад и како је он утицао на архитектуру Дубровника и околних подручја.

Архитекта Никола Добровић деловао је у Дубровнику од почетка тридесетих до II светског рата и у том размерно кратком временском раздобљу пројектовао је и углавном извео низ породичних кућа, јавних зграда и тзв. парковских уређења. Хотел Гранд, који уједно и означава почетак туризма у савременом смислу на отоку Лопуду, Вила Адонис и Вила Весна само су неки од пројеката који ће бити представљени на овој изложби, а постали су иконе дубровачке архитектуре прве половине 20. века. Нацрти, документација и бројне Талерове фотографије доносе увид у архитектонско стваралаштво славног архитекта.

У склопу отварања изложбе одржаће се разговор о књизи Dobrović in Dubrovnik – A Venture in Modern Architecture с ауторима Љиљаном Благојевић (Архитектонски факултет Београд), Крунославом Иванишином (Архитектонски факултет Загреб) и Волфгангом Талером, који ће модерирати Дубравко Бачић.

Никола Добровић рођен је у Печују 1897, а умро у Београду 1967. године. На Одсеку за архитектуру Чешке високе техничке школе (ЧВУТ) у Прагу дипломирао је 1923. године. У чешкој престоници делује десетак година. У Дубровнику се настањује 1934. године, где живи и ради до 1943. Десетогодишње дубровачко раздобље најплодније је и најважније раздобље Добровићевог ауторског опуса. После II светског рата делује у Београду. Од 1948. године па до смрти професор је на Архитектонском факултету у Београду. Био је члан RIBA и САНУ и дописни члан ЈАЗУ.

Повезан текст:
Промоција књиге: Итинерери: Модерна и Медитеран – Љиљана Благојевић

У четвртак 03. марта, у Орис Кући архитектуре, Крунослав Иванишин одржаће предавање о опусу Николе Добровића у Дубровнику. Улаз је слободан за све посетиоце, а изложба ће се моћи погледати до 06. марта 2016. године. Изложба је остварена уз подршку Архитектонског факултета Свеучилишта у Загребу и Аустријског културног форума.

Монографија

Монографија Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture (Добровић у Дубровнику: Подухват модерне архитектуре), објављена 2015. године на енглеском језику у издању берлинске издавачке куће Jovis. Књига обухвата два научна есеја које потписују др Крунослав Иванишин, доцент Архитектонског факултета Свеучилишта у Загребу и др Љиљана Благојевић, ванредни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, избор савремених фотографија Волфганга Талера (Wolfgang Thaler), и нову редакцију превода на енглески језик текста самог Николе Добровића „Дубровник као градотворачко сведочанство“ (1966).

Књига је настала кроз вишеструку међународну сарадњу ко-аутора и институција и уз подршку Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Архитектонског факултета Свеучилишта у Загребу и још неколико институција и спонзора. Рецензенти књиге су академик Ђорђе Злоковић САНУ, академик Андрија Мутњаковић ХАЗУ и проф. др Кристофер Лонг (Christopher Long, University of Texas at Austin).

Утемељени на обимном и детаљном научном истраживању архивских збирки и релевантне литературе, као и методологији интерпретативног историјског истраживања, два текста дају научни садржај и социо-културну позадину уметничким фотографијама које документују садашње стање Добровићевих вила, хотела и детаља јединствене вртне архитектуре насталих током четврте деценије двадесетог века. Кроз логички след текстова, попраћених архивским фотографијама и оригиналним плановима, и нових фотографија у боји, књига не само да у дијахронијској перспективи свеобухватно представља опус Николе Добровића у дубровачком подручју, већ открива и многе до сада непознате увиде у процес увођења и контекстуализације модерне архитектуре у јадранском приморју.

Као прва књига која међународној стручној и академској заједници и широј публици представља, документује и експертски тумачи једно значајано, али мало познато поглавље модернизма на Медитерану, какво је дело Добровића у Дубровнику, ова монографија је једнако намењена проучавању архитектонског модернизма и историјским и културолошким студијама двадесетог века, и пројектантским истраживањима архитеката и пејзажних архитеката који раде у медитеранском региону.