Konferencija: Kulturni predeo

Globalno prihvaćen i institucionalizovan integralni konzervatorski pristup, u širem kontekstu nerazdvojan segment održivog razvoja, stavio je kulturni predeo u žižu interesovanja stručne javnosti.

Pojedini predstavnici evropske kulturne elite dugo su sa podozrenjem gledali na princip integralnog pristupa zaštiti, odnosno prihvatanja kulturnog predela kao vrste nasleđa, smatrajući ga spekulacijom za kojom posežu zemlje koje nemaju takozvano klasično nasleđe.

Međutim, doktrina održivog razvoja, u svojoj antropocentričnosti usmerena, pre svega, na dobrobit čoveka, podrazumeva brigu o njegovom sveukupnom okruženju. Čovek zavisi od prirode i zdravih ekosistema jednako kao od kvalitetnih socijalnih relacija i njihovih produkata. To znači da kulturni predeo, koji prema Evropskoj konvenciji o predelu označava “određeno područje, onako kako ga vide ljudi, čije su karakteristike rezultat međusobnog delovanja prirodnih i/ili ljudskih faktora“, postaje „ključni element kvaliteta individualnog i društvenog blagostanja, a njegova zaštita i planiranje prava i odgovornosti svih“.

Povezan tekst:
Konferencija: Arhitektura i urbanizam posle Drugog svetskog rata

U vremenu tranzicijske stihije kulturni predeo je u stanju stalnog rizika od neodgovarajuće, nekontrolisane urbanizacije, deruralizacije i neravnomernih demografskih kretanja. Cilj Konferencije je da ukaže na opasnosti i doprinese prihvatanju kulturnog predela kao kvalitetno prihvatljivog modela za rešavanje problema zaštite kako materijalnog, tako i nematerijalnog kulturnog nasleđa, i shodno tome da se u praksi tretira kao globalni, a ne kao zbir pojedinačnih resursa. Istovremeno, namera je da se ukaže na neophodnost prihvatanja termina u oblasti zakonskih propisa u svrhe celovitijeg i adekvatnijeg odnosa prema ovoj vrsti nasleđa.

• Kulturni predeo – zaštita kulturnog nasleđa i prirodnog okruženja
• Kulturni predeo – strategije i planiranje
• Kulturni predeo – nematerijalne vrednosti
• Kulturni predeo – ekonomski značaj istorijskih, antropoloških, kulturnih, prirodnih i drugih vredosti
• Kulturni predeo – upravljanje razvojem
• Kulturni predeo – pravna regulativa i implementacija

Aleksandra Šević, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Nada Živković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Jasna Cvetić, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Saša Mihajlov, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Ivana Vesković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

prof. dr Vladimir Mako, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet; prof. Ivan Rašković, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet; prof.dr Marija Maruna, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet; dr Marina Pavlović, nezavisni istraživač; dr Dragana Ćorović, nezavisni istraživač; Nela Mićović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Vera Pavlović Lončarski, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda; Nada Živković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Primaju se isključivo originalni radovi, koji prethodno nisu objavljivani niti poslati za objavljivanje, kao i oni koji nisu prethodno usmeno saopšteni na naučnim skupovima, konferencijama, seminarima. Apstrakt: 300 do 350 reči. Rad: maksimalno 10, minimalno 4 strane, sa jednostrukim proredom. Format: A4 sa marginama levo i desno od 3,5cm i gore i dole od 5,0cm. Font: Arial, 12pt, ćirilica. Tekst apstrakta pisati fontom Arial, 10 pt. Na isti način, nakon dve linije proreda, obraditi i englesku verziju naslova i rezimea. Tekst podeliti u poglavlja.

Prvi nivo naslova pisati velikim slovima (bold). Drugi nivo naslova pisati velikm prvim slovom, ostala mala (bold). Treći nivo naslova pisati kurzivom (italic). Napomene pisati na kraju teksta (endnote). U napomenama literaturu navoditi na sledeći način: Prezime, I: Naziv, Izdavač, Mesto godina, strane. Pozivanja na slike, grafikone i tabele obeležiti u tekstu: (sl.1), (sl.2), (tabela 1), itd. Stranice ne numerisati. Uz rad poslati i podatke o autoru/autorima: ime, prezime, stručno i akademsko zvanje, naziv institucije odnosno organizacije. Podatke poslati na srpskom i engleskom jeziku.

Učešće na konferenciji:
Za učešće na Konferenciji mogu aplicirati zaposleni u institucijama kulture, na univerzitetima, kao i studenti, istraživači, pojedinci i pripadnici nevladinog sektora angažovani na očuvanju kulturnog nasleđa.

Jezik konferencije:
Radovi se izlažu i predaju na srpskom jeziku. Apstrakt se predaje na srpskom i engleskom jeziku.

Kotizacija:
Nije predviđeno plaćanje kotizacije za učešće u radu Konferencije.

• prvi poziv: 28.03.2016.
• dostavljanje apstrakta: 07.05.2016.
• obaveštenje o prihvatanju apstrakta: 21.05.2016.
• dostavljanje radova: 31.07.2016.
• obaveštenje o prihvatanju radova i načina prezentacije: 10.09.2016.
• konferencija: 10.11.2015.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Direktor Nela Mićović, dipl. arheolog
Kalemegdan 14, 11000 Beograd

Za sve dodatne informacije:
Nada Živković,
tel: 011/3287-557, lokal 118
mob: 065/41-555-46
e-mail: konferencija@beogradskonasledje.rs