БИНА пре БИНЕ предавање: “Велики архитекти наше модерне – Никола Добровић и Милан Злоковић” – др Љиљана Благојевић

Предавање у оквиру програма БИНА пре БИНЕ

Велики архитекти наше модерне – Никола Добровић и Милан Злоковић
Учесници: др Љиљана Благојевић и Снежана Ристић
четвртак, 21. април 2016. у 19.00h
Галерија Артгет, Културни центар Београда

У сусрет 11. по реду Београдској интернационалној недељи архитектуре БИНА 2016. која се ове године одржава од 05. до 28. маја 2016. године под слоганом Будућност је сада, организује се предавање Велики архитекти наше модерне – Никола Добровић и Милан Злоковић.

“Никола Добровић и Милан Злоковић су у периоду кад је Ле Корбизије путовао Балканом, по контексту и начину живота, васпитању и школовању били део западне, или прецизније, средњоевропске културе тадашње Аустроугарске империје. Тада још дечаци на прелазу у младићке дане, у животном добу од 14, односно 13 година, један у мађарском делу Двојне монархије, у Печују, а други у италијанском, у Трсту, одрастали су у рубним, полиглотским, мултиетничким и мултикултуралним зонама Империје. Истовремено, обојица припадају и вишеструким балканским структурама и географијама својих породичних историја и генеалогија.”

Овако о двојици кључних архитеката наше модерне пише у својој књизи Итинерери: Модерна и Медитеран. Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића, архитектица и теоретичарка архитектуре Љиљана Благојевић, ванредна професорка Универзитета у Београду, Архитектонског факултета.

Издавачи ове књиге су Службени гласник и београдски Архитектонски факултет. Књига је добила Награду Ранко Радовић за критичко-теоријски текст о архитектури (2015) и Grand Prix Салона архитектуре (2016).

Паралелно са овом књигом настајала је још једна, на енглеском – Dobrovic in Dubrovnik – A Venture in Modern Architecture (Добровић у Дубровнику: подухват модерне архитектуре), берлинске издавачке кућа Jovis, а аутори су Крунослав Иванишин, Љиљана Благојевић и фотограф Волфганг Талер (Wolfgang Thaler).

Љиљана Благојевић је већ писала о овој двојици архитеката у књизи којом је, са великим успехом, међународној публици представила модерну у Србији – Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture 1919 – 1941 (The MIT Press, 2003).

О теорији и пракси у архитектури, нашој модерни и истраживањима, о путовањима и Медитерану, традицији и новом времену, друштвеним и политичким преламањима, о пројектима и реализацијама… Са Љиљаном Благојевић у Бини пре Бине разговараће модераторка Снежана Ристић.

Повезани текстови:
Публикација и изложба: Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture (Добровић у Дубровнику: Подухват модерне архитектуре)
Промоција књиге: Итинерери: Модерна и Медитеран – Љиљана Благојевић
X Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА) – ГРАЂАНИ И ГРАЂЕЊЕ ГРАДА
Изложба: Архитектура Модерне на јавним објектима у Београду, период 1918–1941.

Биографија

Др Љиљана Благојевић, архитект, ванредни професор Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, као гостујући професор предавала на Yale University – School of Architecture и држала предавања на универзитетима Harvard, Yale, Parsons – The New School, “Adam Mickiewicz” у Познању, Akademie der bildenden Künste Wien, Zürich ETH, Politecnico di Milano и др. Поред више поглавља у књигама, научних чланака, есеја и критичких огледа, објавила је књиге: Модерна кућа у Београду, 1920-1941 (Београд, 2000), Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919-1941 (Cambridge, Mass, 2003), Нови Београд: оспорени модернизам (Београд, 2007), Итинерери: Модерна и Медитеран. Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића (Београд, 2015) и, у коауторству са Крунославом Иванишином и Волфгангом Талертом (Wolfgang Thaler), монографију Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture (Берлин, 2015). Излагала је и била члан коауторског кустоског и дизајнерског тима поставке у националном павиљону Србије и Црне Горе односно Србије на Међународним изложбама архитектуре у Biennale di Venezia – 2002 и 2008. године. Добитник је Награде Ранко Радовић и Grand Prix Салона архитектуре у Београду.