Forum: KotorAPSS 2016 – RE-USE simpozijum i THE DEBATE (Project Solana)

Fotografije sa KotorAPSS foruma 2013, 2014. i 2015. | Autori fotografija: Boriša Medenica i Ivan Čobajšić

Dok je daleka prošlost Kotora najprisutnija iza masivnih gradskih bedema, skorija istorija je ostavila tragove koji se nalaze izvan istorijskog jezgra grada. Ova, ne tako davna, prošlost manifestuje se kroz napuštene objekte perioda industrijskog razvoja s početka 20. veka, zatim prazne ljušture grandioznih arhitektonskih projekata koji su rađeni tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji. To je vreme kada je jadransko primorje tadašnje države bilo jedan od najpopularanijih celebrity hot spot-ova.

Dok se mnogi pridržavaju strogog očuvanja prošlosti u cilju razvoja kulturne baštine kao neke vrste potrošne robe za turiste koji svakodnevno dolaze sa kruzera koji liče na megalomanske građevinske objekte, uporedo se razvijaju objekti u okolini, koji često oponašaju luksuzna all inclusive naselja.

U tom smislu, ovo je polazna tačka KotorAPSS-a, koji nastoji redefinisati pristup urbanom planiranju i projektovanju u Crnoj Gori i regionu. “Ali kako kultura planiranja u Crnoj Gori može biti promenjena? Jednostavan odgovor je: mora postojati pristojna arhitektonska scena, a najvažniji korak ka tome je obrazovanje”, navodi inicijator KotorAPSS-a i crnogorska arhitektica Dijana Vučinić. Od 2012. godine KotorAPSS je privukao mislioce i arhitekte, predavače arhitekture iz celog svijeta, uključujući ih, ne samo u obrazovanje budućih generacija arhitekata na području Balkana, već inicirajući komunikaciju i javnu debatu kako bi se postigao napredak na više nivoa.

Sam KotorAPSS nastao je reaktiviranjem masivnog napuštenog objekta u središtu svetske kulturne baštine u starom gradu Kotoru, koji se do danas protivi turističkom prisvajanju: bivši austrijski zatvor iz 19. veka je u samom nazivu letnje škole (Kotor Architecture Prison Summer School). Hladni, debeli zidovi ove strukture pružaju jedinstveno mesto za fokusiran rad tokom vrelih dana, karakterističnih za leta ovog regiona.

Polazeći od akademskog okvira APSS-a, 2014. godine obrazuje se tim kustosa: Boštjan Vuga (Sadar+Vuga, Ljubljana), Simon Hartmann (HHF, Bazel), Dijana Vučinić, nemački izdavači Ilka i Andreas Ruby (Ruby Press, Berlin) koji su pokrenuli izložbu “Prikrivena blaga” – crnogorski paviljon na 14. Bijenalu arhitekture u Veneciji. “Prikrivena blaga” prikazuju prostorne potencijale napuštenih objekata nedavne prošlosti, koji su sada u stanju ruševina, predstavljajući ih izvan konteksta svojih kulturno-istorijskih konotacija.

Dom Revolucije u Nikšiću – ogromna, predimenzionisana palata kulture, projektovan u kasnim sedamdesetim godinama, ali nikada dovršen – bio je deo izložbe u Palazzo Malpiero. Početkom 2016. godine saradnja švajcarske kancelarije HHF i slovenačke kancelarije Sadar+Vuga kulminirala je prvom nagradom za adaptaciju i rekonstrukciju 22000m² ovog objekta, formirajući urbani pejzaž, što dalje treba da rezultira rekonstrukcijom i konačnim uključivanjem Doma revolucije u svakodnevni život Nikšića i Crne Gore, a ujedno i očuvanje ove post-modernističke socijalističke ljušture.

Ovogodišnja izložba na 15. Bijenalu arhitekture u Veneciji, pod pokroviteljstvom Ministarstva održivog razvoja i turizma i Vlade Crne Gore, ima za cilj dalje uspostavljanje, proširenje i nastavljanje debate o zapuštenim prostorima, nastalih u skorijoj prošlosti, kao i o mogućim budućim scenarijima. Project Solana Ulcinj, čiji je komesar Dijana Vučinić, a kustosi su arhitekte i teoretičari Bart Lootsma i Katharina Weinberger, predstavlja četiri projekta koji naglašavaju različite održive pristupe ulcinjske solane, koja je sa površinom od 14,9km² jedno od najvećih postrojenja za proizvodnju soli na Mediteranu. Lootsma i Weinberger opisuju ovaj veliki post-industrijski pejzaž kao “kompletno veštački biotop, koji je napravio čovek, a koji ima globalni značaj kao jedno od ključnih odmorišta u migraciji ptica. Ulcinjska Solana kao takva je prva linija fronta za različite, ali i sve vrste sukoba: između prirode i kulture, lokalnog i globalnog, ekonomske i ekološke svesti.”

ecoLogicStudio (London), LOLA (Rotterdam), LAAC (Innsbruck), i Marko Stjepčević i Nemanja Milićević iz Podgorice razvili su, za potrebe Bijenala, četiri vizionarska scenarija za budući mogući pristup rešavanju problema na ovoj lokaciji.

Sve četiri prakse, kao i kustosi, će učestvovati na ovogodišnjem KotorAPSS Forumu u Kotoru od 20 – 24. jula, u Kinu Boka. Dvodnevni simpozijum RE-USE i THE DEBATE i dalje će istraživati, diskutovati i konceptualizovati ponovnu upotrebu napuštenih i zapuštenih objekata i lokacija.

Prvi simpozijum RE-USE će se održati 23. jula 2016. Učesnici konferencije su: Haris Piplaš, urbanista i istraživač Urban-Think Tank-a, arhitektonske kancelarije HHF (Bazel), Sadar+Vuga (Ljubljana), arhitektonski kritičar Maroje Mrduljaš, i Kosmos arhitekti – virtuelna kancelarija koju čine četiri partnera iz Rusije, a koji rade iz različitih krajeva svijeta (Bazel, Moskva, Njujork). Kosmos arhitekti su svojim projektom iz 2015. godine, urbani makeover stare fabrike na lokaciji u centru Moskve, pokazali kako era SSSR-ovske moskovske arhitekture može da se kreativno i jeftino revitalizuje. RE-USE konferenciji prisustvovaće i Ian Anderson, dizajner poznate prakse The Designers Republic, a diskusiju će moderirati Luise Rellensmann, arhitektonski kritičar, koja posebno interesovanje u svojim istraživanjima daje kulturnoj baštini i konzervaciji savremene prošlosti, dok će drugi moderator biti Miloš Kosec, teoretičar specijalizovan za RE-USE pristup.

Drugi simpozijum THE DEBATE će se održati 24. jula i predstavlja treći u nizu simpozijuma koji se odvijaju u okviru Project Solana projekta. Ovaj simpozijum će predstaviti i raspravljati o rezultatima ovog projekta za nacionalnu i međunarodnu publiku KotorAPSS-a. Diskusiju će moderirati Siniša Vuković, ekspert za analizu i rešavanje konflikta. Kao istraživač u oblasti međunarodnih rešavanja sukoba, pregovaranja i posredovanja, Vuković je dao uvod predstojećoj raspravi:

…Iako isprva može zvučati kontraintuitivno, konflikti predstavljaju jedan od najosnovnijih društvenih procesa. Zasnovani na percepciji sukobljenih interesa, konflikti inspirišu društvene promene, kulturnu formaciju i psihološki razvoj. Nažalost, konflikti su često i prvenstveno poistovećeni sa stanjima konfuzije, s obzirom na činjenicu da imaju sklonost stvaranja nepredvidivih i često destruktivnih situacija.

Međutim, pažljivim posmatranjem može se zaključiti da su takva stanja vanredna i ne predstavljaju opšte pravilo. Naša svakodnevica je prožeta kompleksnim sistemom regulisanih konflikata. Od saobraćajnih pravila do političkih izbora, od sportskih takmičenja do urbanog planiranja, u većini društvenih procesa možemo prepoznati regulaciju konkurentnih interesa kroz opšte prihvaćen sistem komunikacija.

Izvor svih konflikata je manjak adekvatnih informacija. Kao rezultat nespremnosti ili pak nemogućnosti spoznavanja činjeničnog stanja, nedostatak razumevanja vodi ka stanju sumnje, nepoverenja i nelagode. Jedini lek ovako potencijalno opasnim odnosima je otvorena komunikacija koja bi smanjila nesigurnost, promovisala međusobno poverenje, i doprinela jasnijem sagledavanju date situacije.

Razmena informacija za cilj ima smanjivanje razlika između onih aktera koji su ušli u razgovore sa predubeđenjem da je njihov odnos osuđen na netrpeljivosti i neslaganje. Razgovorom se može dobiti jasnija slika o stvarnim namerama druge strane, čime se može doći do neočekivane spoznaje da strane imaju mnogo više zajedničkog od prethodno očekivanog. Što je najvažnije, razgovorom se mogu uspostaviti metodi kojim bi se u budućnosti regulisali njihovi naizgled inkompatibilni interesi. Predviđena debata za cilj ima upravo nameru da ponudi prostor za komunikaciju između svih društvenih činilaca koji su zainteresovani za budućnost Solane.

Solana predstavlja izuzetan prirodni prostor koji zavređuje visok stepen pažljivog i temeljnog razmatranja. Debati na APSS-u prethodili su mnogi važni koraci kojima se podizala pažnja o važnosti Solane kod raznih društvenih činilaca. Arhitekte, urbanisti, pejzažne arhitekte, ornitolozi, predstavnici civilnog sektora, donosioci odluka na državnom i lokalnom nivou, i mnogi drugi su u više navrata ukazali na jedinstvenost Solane, često na načine koji su navodili na utisak da su njihovi pogledi međusobno isključivi. Ovo je razlog zbog kojeg APSS debata ima nameru pokrenuti detaljnu i dubinsku razmenu ideja kako pristupiti tako kompleksnoj temi kao što je Solana.

Uvod u debatu će obaviti predstavnici četiri rešenja koja su prethodno predstavljena na 15. Međunarodnoj izložbi arhitekture – Bijenale u Veneciji u okviru crnogorskog paviljona. Ova četiri rešenja ponudiće nove ideje i vizije kako pomiriti razne društvene potrebe. Iako su sveobuhvatni u svojoj nameri, neće zanemariti konstruktivnu kritiku, sve sa ciljem pronalaženja unapređenih rešenja koja poseduju visok stepen senzitiviteta za postojeće društvene okolnosti.

Uzimajući u obzir sve prethodno iznešene ideje, u drugom delu debate ova četiri rešenja će biti dodatno upoređena sa stavovima i vizijama koja dolaze iz raznih sfera društvenog života, a koja nisu usko vezana za arhitektonsku struku: od lokalnih zajednica do organizacija koje promovišu zaštitu životne sredine, od naučne zajednice do preduzetnika koji se bave proizvodnjom soli. Raznolikost naizgled inkompatibilnih stavova će generisati konkretne sugestije i smernice za buduće aktivnosti koje bi promovisali dugoročnu održivost: akcije koje će uključiti svačije interese, i uvažiti svačija očekivanja…