Balkanski arhitektonski bijenale – BAB vas poziva da uzmete učešće u ovogodišnjoj izložbi crteža i skica u arhitekturi pod nazivom „Dokle smo stigli?“
Arhitektonski crteži i skice zauzimaju jedno od najznačajnijih mesta u procesu rađanja arhitekture. Za ovaj svojevrsni „začetak“ potrebno vrlo malo – tek prazan delić hartije, najjednostavnija olovka i smisao autora, dok izvedba istog o samom autoru i njegovom delu govori mnogo. U njima se prepoznaju, ne samo crtačko umeće i filozofska zrelost već i manir jedne epohe, crte ličnosti, raspoloženje, pa čak i pol i uzrast autora.
Kao svojevrstan dokaza razmišljanja o arhitekturi, ta transformacija linija, površina, oblika i masa jednog crteža može se vrednovati kao istorijski dokaz nastanka jedne ideje. Ona može i ne mora doživeti svoju materijalizaciju u prostoru, ali se njana uloga i značaj može uporediti sa jednim izvedenim arhitektonskim delom.
Posmatrajući gotovo sve arhitekte, koji sebi mogu da dozvole epitet „veliki“, možemo im pripisati jednu zajedničku osobinu – da su odlični crtači, tj. da o arhitekturi razmišljaju kroz crtež. Ova pojava ne predstavlja utreniranu ili naučenu radnju, već pozitivnu „naviku“ da na kreativan način iskaže svoja razmišljanja ili osećanja.
Na osnovu sačuvanih crteža i skica primećujemo da oni nisu birali vreme i mesto gde će nastati. Njihove svojevrsne „žvrljotine“ nastaju na marginama svezaka, izgužvanim novinskim listovima, rokovnicima, projektnim crtežima, a sve to dok razgovaraju sa vama uz jutarnju kafu, pričaju telefonom, sede u kafani…
Arhitekte se prema svojim crtežima i skicama ne odnose kao drugi umetnici prema svojim slikarskim ostvarenjima – kao prema umetničkim delima koja će menjati ili ulepšati našu stvarnost, tj. kao izvor životnih prihoda. Za njih su crteži i skice svojevrstan „elektrokardiogram“ tela i duše, koji u svakom trenutku ocrtava puls njihovog života i bavljenja arhitekturom. Naravno, sve ovo je moguće ako crtež svoju egzistenciju nastavi i posle prvog velikog spremanja radnog prostora.
Često i same arhitekte svoja razmišljanja doživljavaju kao „usputne žvrljotine“ koje ili bacaju nakon zvaršetka nekog projekta ili odlažu u „zaboravljene fascikle“, koje godinama, ponekad i decenijama tavore u radnim stolovima i plakarima.
Međutim, ta nezainteresovanost arhitekata prema svojim crtežima je samo prividna. Kada je potrebno, oni im se iznova vraćaju, možda u potrazi za nekom prethodnom idejom, često i kao vid praćenja sopstvenog idejnog i crtačkog napretka ili jednostavno iz nostalgije za nekim minulim vremenima.
Nakon uspešno održanog BAB 2015 i u iščekivanju narednog BAB 2017, arhitekte mogu da se relaksiraju jednom neobaveznom, ali nipošto manje zanimljivom, izložbom crteža i skica. Ona će takođe od 2016. godine biti organizovana na bijenalnom nivou, uz nadamo se sve veći broj zainteresovanih izlagača.
Pravo učešća na izložbi imaju sve diplomirane arhitekte, čiji radovi budu zadovoljili zadate propozicije, a koje se odnose na tehniku i motive crteža.
Propozicije:
- Svaki učesnik može poslati najviše tri papira, koji moraju biti skenirani na veličinu A5 format.
- Uzimaju se u obzir samo originalni crteži i skice, koji su skenirani i poslati putem mail-a.
- Vrsta papira je po izboru autor, tehnika crteža je slobodna (grafitna olovka, ugljen, hemijska olovka, naliv pero, tuš, flomaster itd.), motivi moraju biti isključivo crteži i skice, nikako gotovi projekti ili umetničke slike i grafike.
- Uz papire poslati i kraću biografiju (do 120 reči). Uz izložbu će biti publikovan i prigodni katalog.
Rok do kojeg se šalju radovi – 25. oktobar 2016. godine.
Rok do kojeg se uplaćuju kotizacije – 5. novembar 2016. godine.
Adresa na koju se šalju radovi: info@balkanarchitecturalbiennale.rs
Datum otvaranja izložbe – 17. novembar 2016. godine.
Mesto održavanja izložbe – atrijum Narodne biblioteke Srbije u Beogradu.
Selekcioni žiri čine: prof. Aleksandar Radojević, arh. Slobodan Maldini, arh. Đorđe Bobić
Vreme trajanja izložbe – dve nedelje.
Visina kotizacije – 2.400 rsd ili 20€.
Uplate kotizacija možete izvršiti na račun br. 160-358446-80 ili na devizni račun br. 00-540-0000392.4 „BANCA INTESA“, Beograd.
Svi učesnici iz inostranstva će dobiti posebna uputstva za uplatu u evrima.
