Предавање др Љиљане Благојевић у оквиру циклуса “О забораву и заборављенима”: Архиамнезија

Радничка комуна Линкс
Циклус О ЗАБОРАВУ И ЗАБОРАВЉЕНИМА

Тема АРХИАМНЕЗИЈА
Говори др Љиљана Благојевић, архитект
четвртак, 20. октобар у 18h,
Кућа људских права, Кнеза Милоша 4, Београд

“У предавању на тему „заборава”, односно „ о забораву и заборављенима”, испитиваћу везе између архитектуре и амнезије. Предавање ће бити речено у форми унутрашњег дијалога архитекта између пројекта и пројицирања, историје, теорије и тумачења. Говорећи као архитект пројектант, образована у модернистичкој парадигми новума-а, идеала само-референцијалног почетка, оригиналног пројекта, радикалног раскида са прошлим, поставићу питање колико је амнезија важна у утврђивању архитектовог вјерују. Да ли архитектонско пројектовање као пројицирање новог, и новоградње и просторног уређења, и обнове и реконструкције, претпоставља амнезију? Да ли се ради о тоталној амнезији, или о делимичној; колико бљесака сећања је инконсеквентно? Да ли је амнезија неопходни услов архитектуре? Инверзно, говорећи као архитект писац, аутодидакт у парадигми краја историје, поставићу питања тумачења управо бљесака сећања који су основ теорије дисциплине архитектуре.

Предавање ће бити праћено пројекцијама.”

др Љиљана Благојевић, архитект, ванредни професор Универзитета у Београду – Архитектонског факултета

Повезани текстови:
Публикација и изложба: Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture (Добровић у Дубровнику: Подухват модерне архитектуре)
Додељена Награда Ранко Радовић 2015
Промоција књиге: Итинерери: Модерна и Медитеран – Љиљана Благојевић
Две изложбе посвећене професору наше школе и значајном архитекти Милану Злоковићу
Свечаност поводом обележавања 50 година од смрти Професора Милана Злоковића (1898 – 1965)

Биографија: Као архитект пројектант радила је у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, у Лондону, у бироима RHWL Partnership и Office of Zaha Hadid. Бирана у чланство Краљевског института британских архитеката – RIBA и у Инжењерске коморе Србије. Излагала је 2002. и била је ко-куратор и ко-аутор поставке Националног павиљона Србије 2008. године на Међународној изложби архитектуре, Бијенале архитектуре у Венецији.

Била је гостујући професор пројектовања и теорије архитектуре и урбанизма на Универзитету Јејл – Yale University School of Architecture (2009. и 2010), предавала је по позиву на Универзитетима Харвард, Јејл и другде, и била уводничар и предавач по позиву на Федералној политехници у Цириху, Политехници у Милану, Уметничкој академији у Бечу, институцијама као што су Српска академија наука и уметности, Шведска краљевска академија за књижевност, историју и старине, и скуповима као што су Европски форум Алпбах, УН Хабитат, Салцбуршки семинар, и др.

Ауторка је књига: Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture, 1919-1941 (MIT Press in association with the Harvard University Graduate School of Design, 2003), Итинерери: Модерна и Медитеран. Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића (Службени гласник и Архитектонски факултет, 2015), Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture, са Крунославом Иванишином и Wolfgang Thaler-ом (Берлин: Jovis, 2015), Нови Београд: оспорени модернизам (Завод за уџбенике, Архитектонски факултет и Завод за заштиту споменика културе града, 2007) и Модерна кућа у Београду, 1920-1941. (Задужбина Андрејевић, 2000).

Добитница је неколико награда и признања на архитектонским конкурсима и добитница Награде Ранко Радовић и Велике награде Салона архитектуре у Београду. Њена биографија обухвата објављивање научних радова у већем броју референтних међународних и домаћих научних часописа, као што су: The Joural of Architecture, Architectural Research Quaterly, Architektura&Urbanizmus, Perspecta, Bauwelt-Stadtbauwel, Простор, Spatium, Архитектура и урбанизам и др. Укупно је објавила пет ауторских књига и преко 100 научних радова, од тога већи број у високим и највишим категоријама.

Програм подржава: Реконструкција Женски фонд
Aуторка циклуса: Светлана Гавриловић