Program predavanja profesora Arhitektonskog fakulteta: REFLEKSIJE

Šta je arhitektura?
Prof. Spasoje Krunić

Uvodni deo predavanja posvećen je razmatranju šta je prostor, kao i ličnostima profesora Dobrovića, Zlokovića, Mandića, Krstića i Bogdanovića, koji su imali najznačajniji uticaj na formiranje arhitekte Spasoja Krunića.
…”Na primerima svoje arhitekture različitih programa (poslovne zgrade, porodične, zatvor, galerija, sakralni prostori…) izložiću svoj stav o tome šta je arhitektura. Biće prikazana i četiri moja patentirana konstruktivna sistema za gradnju prizemnih i višespratnih zgrada u čeliku i drvetu.”…

Povezani tekstovi:
Marginalizovane teme – arhitektura privatnih, javnih i sakralnih objekata – Stvaralaštvo profesora Spasoja Krunića
Gostujuće predavanje profesora Spasoja Krunića

Biografija:
Spasoje Krunić (1939, Nikšić), diplomirani inženjer arhitekture, bio je redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do odlaska u penziju 2005. godine. Studirao je u Beogradu u periodu od 1958 -1968. godine. Nakon diplomiranja, započeo je rad u praksi kao šef projektnog biroa u stambeno – komunalnom preduzeću Novi Bečej (1968 -1970). U periodu od 1970. do 1985. godine bio je vodeći projektant u Zavodu za izgradnju Beograda. Ubrzo potom postaje samostalni umetnik i započinje svoju dugogodišnju praksu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Od 1971. godine član je ULUPUDS-a, a dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije od 2007. godine. Arhitektonsko stvaralaštvo obuhvata oko pedeset izvedenih dela i četiri patenta (Patent 01 sistema „Krunić 81“; Patent 02 sistema „Krunić82“; Patent 03 sistema “Krunić 84“; Patent 04 sistema „Krunić 87“). Arhitekta Spasoje Krunić je i dobitnik preko pedeset nagrada na domaćim i međunarodnim konkursima iz oblasti arhitekture i urbanizma. http://www.spasojekrunic.com/

Arhitekta: radnik i/ili umetnik
Prof. Branislav Mitrović

Predavanje je struktuirano kroz prikaz aktuelnih arhitektonskih projekata i izvedenih objekata, fokusirano na oblikovnom i likovnom aspektu, sa jedne, i procesu projektantskog rada, građenja, komunikacije i kreativnog mišljenja i delovanja u nastajanju objekata, sa druge strane.

Povezani tekstovi:
Gostujuće predavanje akademika Branislava Mitrovića
Razgovor: Arhitektura u kontekstu – Branislav Mitrović
Nagrade 36. Salona arhitekture 2014.

Biografija:
Branislav Mitrović (1948, Crna Gora, Bar), Profesor Emeritus Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – od 1990. godine je docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na predmetu Arhitektonska analiza prostora. Član je predsedništva Društva arhitekata Beograda od 1983. do 1989. godine, a predsedništva Saveza arhitekata Srbije od 1987. godine. Predsednik je Saveza arhitekata Srbije od 1993. godine. 1995. godine je izabran za vanrednog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na predmetu Projektovanje 3, Objekti spektakla i Arhitektonska analiza 1, 2, 3. Od 1995—1997. godine je šef katedre za projektovanje na Arhitektonskom fakultetu. Od školske 1997/98 godine vodi STUDIO 11 na katedri za projektovanje. 1998. godine izabran je za redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta. 2006. osniva svoj projektni biro pod nazivom MITarh studio. Redovni je član SANU, Odeljenja likovne i muzičke umetnosti od 2012. godine.

Konstrukcija u arhitekturi ≡
Arhitektura u konstrukciji [KᴖA ≡ AᴖK]
Prof. dr Milorad Ristić

1. Refleksije kroz istoriju
2. Refleksije kroz materiju
3. Refleksije kroz obrazovanje
4. Refleksije kroz proviđenje

Pitagorina misao (definicija): „Sudbina određuje prošlost, sadašnjost je bezvremeni trenutak kojim budućnost prolazi u prošlost, sloboda određuje budućnost, a proviđenje kontroliše i prošlost i sadašnjost i budućnost“, pobuđuje ideju naslova ovog predavanja.

1) Uticaj ove dihotomije na razvoj Arhitekture po viđenju autora predavanja, kroz izabrane primere iz istorije. (Faktografija, fotografija i komentari uz priču o Pitagori) – 25 minuta;
2) Uticaj primenjenih materijala i njihovih fizičko-mehaničkih osobina na realizaciju Arhitektonskih ostvarenja u nekim karakterističnim objektima – 15 minuta;
3) Uticaj obrazovanja na Arhitekturu u kontekstu naslova predavanja, primer razvojnog puta Santjaga Kalatrave, prilog kratak film sa komentarom – 20 minuta;
4) Prilog povratka u budućnost, kroz vraćanje proverenih vrednosti konstruktivnog odseka u savremenoj formi – 20 minuta;
5) Prikaz 2-3 izvedena objekta autora predavanja, u našoj zemlji, Rusiji i Kuvajtu u različitim konstruktivnim materijalima. Kompjuterski prikaz na platnu sa komentarom – 20 minuta;

Pitanja i odgovori, i DISKUSIJA – Kako proširiti znanje iz oblasti

Retroaktivni dijalozi o školi arhitekture
Prof. Mihailo Timotijević, Prof. dr Vladimir Lalo Nikolić

Apstrakt
Reforma nastave arhitekture pod nazivom Studije po evropskim standardima ili uskladu sa Bolonjskom deklaracijom, trajala je nekoliko godina, a sama nastava po novom konceptu počela je 2oo6. godine. Imajući u vidu da je od tada prošlo deset godina, sada, kao neposredni učesnici procesa, imamo solidnu distancu kako bismo procenili šta je bilo dobro, posebno šta nam „naknadna“ pamet govori, pre svega brinući o dobrobiti za nove generacije arhitekata.

U tom smislu strukturirali smo svoja izlaganja kao diskusiju u nekoliko tema vodeći računa da oslobodimo i vreme za komentare prisutnih u amfiteatru:
– Zašto smo radili reformu, šta je bio njen cilj?
– Kako danas vidimo standard studija arhitekture?
– Kakva bi trebalo da je programska struktura nastave?
– Kakav profil profesora se traži na studijama arhitekture?

Reforma nastavnog plana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu:
Studije po evropskim standardima 2003-2006
Studies By European Standards / Module Catalogue

Povezani tekstovi:
Dodeljena Godišnja nagrada UAS za 2014.
Mies van der Rohe nagrada 2015: 6 nominovanih projekata iz Srbije
Nagrade 36. Salona arhitekture 2014.

Zapisi o oblikovanju prostora
Prof. Dimitrije Mladenović

Apstrakt
Svi elementi u prostoru su oblikovani – a jedan od glavnih zadataka arhitekata je da u svom radu preoblikuju – dooblikuju i oblikuju te elemente.

(Pre)(do)oblikuje se gradski prostor kroz urbanističke projekte i njihove realizacije – javni prostori grada – trgovi, parkovi, ulice, arhitektonski ansambli.

Oblikuju se arhitektonskim projektima građevine u skladu sa njihovom istoričnošću, aktuelnom arhitektonskom doktrinom, tehnologijom, materijalima. Oblikuju se skulptoralni elementi u prirodnom ili urbanom okruženju…

Praksa arhitekata kreće se kroz zamišljene prostore, planimetrijske ornamente modelskih svetova, često neostvarene ideje.

Povezani tekstovi:
Promocija knjige: Oblikovanje prostora – prof. arh. Dimitrije Mita Mladenović

Biografija:
Dimitrije Mita Mladenović rođen je 1936. godine u Zagrebu. Osnovnu školu i gimnaziju (III mušku) završio u Beogradu. 1961. godine diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu kod profesora Mihajla Radovanovića. Po završetku fakulteta radi u Odeljenju za urbanizam i arhitekturu u Zrenjaninu sve do 1967. kada postaje asistent na matičnom fakultetu. Magistrira 1975, a svoje radove verifikuje 1981. godine. Od 1988. je profesor na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje kojom upravlja u dva navrata 1987–90. i 1995–97. godine. U razdoblju 1972-74. bio je predsednik Urbanističkog saveza Srbije, a od 1987. do 1995. predsednik Društva arhitekata Beograda. Polovinom prve decenije ovog veka radi kao profesor na Arhitektonskom fakultetu u Poznanju, u Poljskoj.

Odlikovan je ordenom Komandorie, jednim od najviših poljskih odlikovanja u oblasti javnog i kulturnog života. Nosilac je Povelje Urbanističkog saveza Jugoslavije (1973) i Nagrade Ministra za kulturu i umetnost Poljske (1986). U vreme njenog osnivanja 1995. bio je član inicijativnog osnivačkog odbora Akademije arhitekture Srbije. 2008. izabran je za počasnog člana Poljske Akademije nauka – Odeljenje urbanizma u Poznanju.

Godine 2011. izložbom na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu pod naslovom 50 godina preoblikovanja prostora prikazao je svoje najznačajnije radove.

Otkud ja u arhitekturi? Između zamisli i realnosti…
Prof. Aleksandar Keković

Namera izlaganja je da introspekcijom, uz sav rizik koji pripada sećanju, ukažem na ključne trenutke razvoja mog stručnog profila, izostavljajući biografske podatke koji nisu od direktnog uticaja. Izlaganje je podeljeno u dve potceline:

1. Poreklo, mesto podarenog života; Porodica i njen hipnotički uticaj na ličnu uobrazilju; Okruženje, ljudi i događaji
2. Svet obaveza, školovanje, sakupljanje, uzimanje, usvajanje od drugih;

Praksa – empirija, ispoljavanje, davanje drugima, učiteljstvo, dograđivanje, usavršavanje.

Biografija:
Aleksandar Keković (1939, Cetinje) studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završava 1963. godine. Od 1964. nakratko je zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, a potom u “Energoprojektu”, u Odseku za urbanizam i arhitekturu, gde od 1968. i sve do 1978. rukovodi posebnim ateljeom. Prešavši na Arhitektonski fakultet kao asistent, već 1982, po verifikaciji tri značajna rada, postaje vanredni profesor za predmet Arhitektonska organizacija prostora. U statusu redovnog profesora (od 1989) radi na Katedri za arhitektonsko i urbanističko projektovanje, vodi Kabinet za tematska područja i predaje Teoriju arhitektonskog prostora i Kompoziciju. Bio je takođe prodekan (1985–87) i dekan fakulteta (1998–2000).

Na poziv Ministarstva za visokoškolsko obrazovanje Crne Gore, radio je na planu, programu i osnivanju Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Podgorici (2002), gde danas, kao gostujući profesor, predaje teoriju arhitekture i projektovanje. Laureat je republičke nagrade novinskog lista “Borba” za najbolje arhitektonsko delo izvedeno tokom 1982, specijalnih nagrada Salona arhitekture (1977. i 1978), kao i Velike nagrade za arhitekturu 1988, za izuzetan stvaralački doprinos struci. Zaslužni je član SAS-a i nosilac Ordena rada sa srebrnim vencem (1976). Svoja dela je izlagao na 25 kolektivnih izložbi u zemlji i svetu. Po osnivanju Akademije arhitekture Srbije 1995. godine, bio je član njenog Saveta

Urbocid: zalutale kuće
Prof. Aleksandar Stjepanović

Kroz set tematsko-prostornih odrednica na predavanju će biti reči o odnosu prema izgrađenoj sredini, na primeru beogradskog naselja Neimar, kao delu uže gradske teritorije Beograda. Imajući u vidu konkretan društveno-ekonomski i kulturološki kontekst, kroz primere izgrađenih objekata će se govoriti o fenomenu „nadgradnje“ postojećih objekata, odnosu prema susedima i uličnoj regulaciji, topografiji terena i (ne)poštovanju postojeće regulative u procesu građenja.

Namera je da se kroz ukazivanje na određene pojave u okviru male prostorne celine kao što je Neimar ukaže na procese koji se dešavaju na široj gradskoj teritoriji. Kroz analizu postojećeg stanja ukazaće se na proces kojim su neka privremena rešenja postala pravila u gradnji kojim se svakodnevno degradira urbano gradsko tkivo. Na predavanju će biti reči i o mogućim koracima i načinima organizacije struke kako bi se ovakve pojave ako ne zaustavile onda makar ublažile.

Biografija:
Stjepanović, Aleksandar (1931, Beograd). Po sticanju diplome Arhitektonskog fakulteta u Beogradu 1957, zapošljava se u Urbanističkom zavodu grada. Godine 1963, približno u doba značajnih uspeha na arhitektonskim konkursima u Beogradu i Zagrebu, postao je asistent na matičnom fakultetu. Habilitirao je 1972, a svoje radove verifikovao 1977, dok je redovni profesor Univerziteta u Beogradu postao 1988. godine. U tom zvanju vršio je dužnost dekana od 1983. do 1987. i prodekana od 1977. 1979. godine. Bio je predsednik Društva arhitekata Beograda (od 1995) i Saveza arhitekata Srbije, član redakcije časopisa “Arhitektura-Urbanizam”. Bavi se arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem, enterijernom arhitekturom i publicistikom.

Njegov opus broji preko 80 projekata, od čega je više od trećine realizovano. Na predlog kolega, prethodnih dobitnika najvećeg priznanja Saveza arhitekata Srbije, dobio je Veliku nagradu za arhitekturu 1992. godine. Takođe je nosilac dve Oktobarske nagrade grada Beograda (1975. i 1978), republičke nagrade dnevnog lista “Borba” (1975), nagrade ULUPUDS-a (1993), kao i Glavne nagrade (1975) i specijalnog priznanja Salona arhitekture (1993). Bio je član inicijativnog osnivačkog odbora Akademije arhitekture Srbije (1995).