Изложба: „Богдан Богдановић 2013/14“ фотографа Себастијана Илинга (Sebastian Illing) у Уличној галерији

Улична галерија* у Београду представља од 14. до 28. октобра 2016. године изложбу фотографија Себастијана Илинга (Sebastian Illing), које су посвећене делу архитекте Богдана Богдановића, а настале су током путовања тог аутора по простору бивше Југославије 2013/14. године.

Према речима Илинга, импресиониран Богдановићевим (скоро застрашујућим) архитектонским стилом и чињеницом да његова дела не дозвољавају стриктно, и унапред дефинисано тумачење, одлучио је да истражи његов рад путујући по бившој Југославији 2013/14.

… “Често бих провео сате посматрајући његове архитектонске композиције (или прецизније, “ширу слику” коју чине архитектура и пејзаж, али и људи, и животиње и зеленило у које ти споменици зарастају). Далеко од представљања синопсиса Богдановићевог рада (Achleitner публикација из 2013. године послужиће у те сврхе), црно-белим фотографијама техником крупног кадра или фокусом на детаље желео сам да покажем оно што мене посебно фасцинира. Године 2007. када сам први пут у Косовској Митровици видео Богдановићев споменик у знак сећања на рударе, почео сам осећати његову “доживотну егзалтацију” за и са простором. Овај простор имао је магнетни ефекат за мене.

Био сам опчињен начином на који је архаична форма у интеракцији и чудноватој хармонији са окружењем. Годинама након тога сам желео да посетим још Богдановићевих меморијала, док ме коначно судбоносне околности нису одвеле на пут 2013/14. године. Тада су се ствари покренуле. Камера је свакако била део мог пртљага, али без намере да једнога дана направим изложбу. На крају, изузетно сам срећан што имам прилику да своје фотографије “уклетог неимара” излажем у Београду – граду који је дуго (до 1993. године) био средиште његовог живота, где су га људи који га затекну како “лута” улицама 1950-их поздрављали са “Сервус Цалигари”, где је био градоначелник и где је написао отворено писмо господину М. 1980. године”.  – Себастијан Илинг

* Улична галерија у Београду се налази у непосредној близини Безистана, у пешачком пролазу између Трга Николе Пашића и Нушићеве улице, познатијем као Чавкетов пасаж. (https://www.facebook.com/UlicnaGalerija/)

Богдан Богдановић (1922-2010) био је архитекта, урбаниста, писац, филозоф, уметник, универзитетски професор и политичар. Град је за њега био културни и морални појам, који је истраживао, маштао и мислио, и о коме је писао. Промишљао је и писао о другачијем граду, о граду који настаје одоздо, који настаје на основу грађанске партиципације, а његово критичко промишљање не престаје да буде извор инсипрација и идеја.

Аутор је бројних књига и есеја. У једном од својих есеја “Градословар”, Богдановић наводи да је: игра мисао, а мисао догађај, и да тамо где људи не умеју да се играју градова, тамо не умеју ни да мисле своје градове и своје просторе и тамо се прави град никада неће ни догодити”.

Аутор је преко 20 спомен-обележја жртвама фажизма у Другом светском рату, подигнутих у другој половини двадесетог века широм бивше Југославије. Његова меморијална здања изведена су из топографије и окружења у којем су настала и обликована у места памћења и комеморације.

Повезани текстови:
Семинар и изложба: Богдан Богдановић – Увод у целину
Отварање изложбе “Путевима револуције – Меморијални туризам у Југославији” у Музеју 25. мај

Од 1970 – 72. године био је декан Архитектонског факултета, након чега је формирана Нова школа архитектуре (1971-1973), али је због недостатка подршке да реформише и модернизује школу био приморан да поднесе оставку. Након тога, посебну врсту педагошког подухвата представљала је Сеоска школа за филозофију архитектуре у Малом Поповићу где је са студентима наставио да развија нове приступе архитектонској пракси засноване на истраживачким играма.

Био је председник Савеза архитеката Југославије и члан САНУ до иступања 1981. године. Био је и градоначелник Београда од 1982-86. године. Због антимилошевићевског ангажмана протеран је из свог атељеа и школе у Малом Поповићу, а Београд је напустио 1993. године. Последње деценије живота провео је у Бечу, где је и умро 2010. године. Добитник је великог броја награда и признања за свој рад, од Ордена за храброст, Пиранезијеве награде, до Златне медаље града Беча.

Себастијан Илинг (Sebastian Illing) је рођен 1980. у Вердау у бившој Немачкој Демократској Републици, а  одрастао је у руралном делу Саксоније, где је стекао образовање и био друштвено активан (посебно у раду са особама са физичким и психичким потешкоћама). Студирао је социологију, психологију и интеркултурне студије у Јени у Немачкој и Урбину у Италији. Између 2000. и 2007. године, живео је у Болзану у Италији, Бохуму, Мадриду, и Берну у Швајцарској, где је стажирао.

Тренутно живи у Берну. Протеклих осам година бави се младима, а тренутно је васпитач у центру за младе са психичким и физичким потешкоћама. Такође,  бави се и музиком. Сматра да постоји изузетно јака веза музике и фотографије, а посебно је била изражена док је припремао серију фотографија о Богдановићу.

Прву изложбу “Грац, Цирих, Приштина, Бујтине” (са Armendom Kabashijem и Viganom Nemanijem), имао је у Приштини (Гингер) 2014. Потом је уследила изложба “Доле ка Сарајеву” у Цириху. Након тога, изложба “Богдан Богдановић 2013/14″ представљена је у Цириху и Бресту (2014), Копенхагену и Бечу (2015), а након Београда, биће постављена 2017. године и у Македонији. Такође, Илинг за 2017. припрема изложбу у Штутгарту (Kaputt – Focus/Berlin) и Берну (Coney Island Blues).

У Београд се враћа 14. новембра 2016. године, када отвара изложбу “Sunny place for shady people” у галерији бАРТцелона.