Културни центар Београда,
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
Среда, 09. новембар 2016. у 19.00 часова
АРХИТЕКТУРА У КОНТЕКСТУ 2, циклус предавања
АРХИТЕКТУРА: СПОЈ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И САВРЕМЕНОГ – МОГУЋА МИСИЈА!
Учествују: др Светлана Пејић, историчар уметности и Благота Пешић, архитекта
др Светлана Пејић и Благота Пешић
Однос према традицији – без обзира да ли је она негирана или је инкорпорирана у одређено дело – иманентан је сваком стваралачком чину, па је тако и у области архитектуре. Што је дубље и суштинскије познавање наслеђа, већа је вероватноћа да оно буде уткано у ткиво новог здања – на нивоу подражавања или применом старих материјала, као симбол или, чак, као архетип.
Доследношћу у пројектантском поступку и извођачком обликовању, однос према традицији може да прерасте у препознатљиви лични стилски рукопис архитекте. Са тог аспекта, о карактеристикама и специфичностима опуса Благоте Пешића разговарају аутор и историчар уметности др Светлана Пејић, који већ тридесет година негују професионалну сарадњу и лично пријатељство.
Приказ опуса архитекте Благоте Пешића пример је ширине поља деловања која се отвара током каријере дипломираног инжењера. У основи његовог интересовања, истраживања и перманентног усавршавања је анализа могућности примене традиционалних материјала и техника градње у контексту савременог окружења и уз помоћ примене савремених технологија.
Током рада у Републичком заводу за заштиту споменика културе у фокусу пажње је била заштита и обнова традиционалног градитељског наслеђа и сакралне архитектуре средњег века и поствизантије. У овој области Пешић је реализовао награђене објекте, као што су: ентеријер Малог конака у манастиру Студеница (у сарадњи са арх. Баришић) и Нова монашка кућа у Манастиру Увац, и објавио низ текстова из ове области у стручним публикацијама (Гласник Друштва конзерватора Србије, Саопштења, Зограф). Истворемено полазећи од истих стручних премиса Пешић се бави и пројектовањем нових објеката од којих се посебно издвајају: Куће Пејовић на Повлену, Пројекат ловачког хотела “Hunting lodge” у Турији код Србобрана и Апартмански комплекс “Видик” на Копаонику (у сарадњи са арх. Лекић).
Благота Пешић – Кућа Пејовић на Повлену, 2000-2004.
Повезани текстови:
Разговор: Архитектура у контексту – Александра Шевић и Вера Павловић-Лончарски
Разговор: Архитектура у контексту – Пројектни студио АГМ – Борислав Петровић, Иван Рашковић и Нада Станић
Разговор: Архитектура у контексту – арх. Владимир Лојаница
Разговор: Архитектура у контексту – Разговор: Архитектура у контексту – Јован Митровић и Дејан Миљковић
Разговор: Архитектура у контексту – Студио РАУМ Архитекти (Милош Раонић и Бранислав Ристовић) представља Јелена Грбић
Разговор: Архитектура у контексту – Биро ВИА: Војводић Ивановић Архитекти и Веља Павловић
Разговор: Архитектура у контексту – Брaнислaв Mитрoвић
Предавање: Архитектура у контексту – Архитектуром треће стране хладног рата
Разговор: Архитектура у контексту – Биро ДВА: студио
Разговор: Архитектура у контексту – Милан Попадић и Бранислав Реџић
Разговор: Архитектура у контексту – Весна Цагић Милошевић и Ксенија Булатовић
Благота Пешић – студирао архитектуру у Москви и Београду. Током рада у Републичком заводу за заштиту споменика културе посебна интересовања испољио је у областима традиционалног градитељског наслеђа и сакралне архитектуре средњег века и поствизантије, не запостављајући изазове како обнове старих здања, тако и пројектовања нових. Текстови су му објављени у низу стручних часописа. Последњих десетак година ради самостално.
Др Светлана Пејић – Филозофски факултет у Београду, одсек за историју уметности, завршила 1982, потом магистрирала и докторирала; запослена у Републичком заводу за заштиту споменика културе, успешно се бавила и педагошким радом; рано опредељење за истраживачки рад резултирало је низом од око 80 студија из области српске средњовековне и поствизантијске баштине и монографијама: Манастир Пустиња (2002), Манастир Свети Никола Дабарски (2009) и Црква Светог Николе у Никољцу (2014); редовно учествује на домаћим и међународним научним скуповима; као координатор за Србију ангажована је на међународном научном пројекту о путевима балканских зографа 16. и 17. века.
Нaпоменa: Предaвaње је вредновaно сa 5 бодовa зa пријaвљене учеснике, односно 10 бодовa зa предaвaче који су члaнови Коморе и увршћено у Прогрaм обуке континуирaног (пермaнентног) професионaлног усaвршaвaњa члaновa Инжењерске коморе Србије из облaсти Нaционaлног прогрaмa зa 2016.годину.
Суоргaнизaтор: Инжењерскa коморa Србије
