U Skupštini grada Beograda, 22. decembra 2016. godine dodeljene su nagrade Privredne komore Beograda za 2015/16. godinu.
Izvor vesti: Privredna komora Beograda
U Skupštini grada Beograda, 22. decembra 2016. godine dodeljene su nagrade Privredne komore Beograda za 2015/16. godinu autorima 6 doktorskih disertacija, 2 master rada, 2 diplomska rada, 2 dizajnerska rešenja i 1 tehničkog unapređenja.
U kategoriji najboljih doktorskih disertacija, magistarskih teza, master i diplomskih radova, Godišnjom nagradom Privredne komore Beograda 2015/16. godine nagrađen je doktorski rad ”Termičke karakteristike i oblikovni potencijali vegetacionih zidova u beogradskim klimatskim uslovima” autora dr Budimira Sudimca, docenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (mentor: dr Aleksandra Krstić-Furundžić, redovni profesor).
U kategoriji Dizajnerskih rešenja, Godišnjom nagradom Privredne komore Beograda 2015/16. godine nagrađen je dizajn vebsajta Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Za najbolje dizajnersko rešenje, za dinamičan i edukativan vebsajt škole, Žiri je dodelio nagradu Maji Bulatović MArch, glavnom uredniku vebsajta Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta.
Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić, docent dr Budimir Sudimac i predsednik Žirija prof. dr Dragan Đuričin
Privredna komora Beograda, tradicionalno, od 1968. godine, dodeljuje Godišnju nagradu za najbolje doktorske disertacije, magistarske teze, master i diplomske radove. Tradicionalno, od 1975. godine, Privredna komora Beograda dodeljuje Godišnju nagradu za najbolje pronalaske i tehnička unapređenja, a od 1984. godine za najbolja rešenja u oblasti dizajna (industrijsko oblikovanje, grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ergonomske i marketinške dizajnerske inovacije) za oblast privrede.
Povezani tekstovi:
Godišnje nagrade Privredne komore Beograda osvojili autori sa Arhitektonskog fakulteta
Privredna komora Beograda dodelila nagradu za najbolju doktorsku disertaciju u 2014.
Ove godine je konkurisalo 53 rada iz oblasti medicine, mašinstva, elektrotehnike, saobraćaja, telekomunikacija, građevinarstva, arhitekture, šumarstva, poljoprivrede, ekonomije, turizma, farmacije, primenjenih umetnosti.
Nagrade su, prema rečima predsednika Žirija prof. dr Dragana Đuričina, dodeljene jednoglasnom odlukom, a pri ocenjivanju ključni kriterijum je bio primenljivost radova u privredi, sa akcentom na ekonomičnost datog rešenja.
Gostovanje našeg docenta, dr Budimira Sudimca u emisiji RTV “Energija na pametan način” – br. 61
Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić, Maja Bulatović M.Arch, glavni urednik vebsajta Arhitektonskog fakulteta i predsednik Žirija ?.
Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić otvorio je svečanost dodele priznanja, podsećanjem da Privredna komora Beograda danas posluje u okviru komorskog sistema Srbije.
… ”Večeras ćemo čestitati dobitnicima nagrada ali očekujemo da ćemo podstaći i nove napore i sve one u Srbiji koje se bave inovacijama, znanjem i naukom, da zajedno istrajemo na putu, da ono što ugrađuju u svoja rešenja bude primenjeno i u praksi, kako bismo inovacijama doprineli ukupnoj materijalnoj koristi i dobiti za sve nas, poručio je Miletić.”…
Na dodeli nagrada je govorio i Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladimir Kostić i podsetio je na 19. novembar, kada je pre 175 godina osnovana SANU. On je ocenio da nauka nikada nije bila samo prirepak privrede, niti je trčala za bahatim osvajačima. … ”Bez izvesne metafizičke komponente u istraživanju nema nauke. Bez ozbiljne bazične nauke nema inovacija i postajemo samo spoljni prirepci nečega što se zovu ozbiljne tehnologije”, rekao je Kostić i podsetio da je Srbija preskočila čitave tehnološke cikluse. … ”Nauka se mora podržavati zbog održavanja socijalne pismenosti civilizacije kojoj pripadamo, a društveno humanističke nauke su danas potrebnije u aktuelnim moralnim i etičkim zavrzlamama od onih koje nazivamo lajf sajensiz. Može se i jedno i drugo što potvrđujue primer Milutina Milankovića, člana SANU, koji je sanjao nedosanjane snove, ali istovremeno bio i vrlo ozbiljan preduzimač. Verovatno može jedno i drugo, ali utilarnost ne sme biti glavno obeležje srpske nauke, naglasio je Kostić.”…
Obraćajući se mladim ljudima on im je poručio sledeće: … ”budite otvoreni za svaku vrstu izazova, posebno onih kulturnih; učite strane jezike koji će obogatiti vaš identitet; klonite se predrasuda; učite od različitih; čuvajte se svih predrasuda koje proističu iz narcizma malih razlika koje vam se nameću; u vremenu logoreje naučite da slušate druge; ne uzimajte sebe previše ozbiljno, bar ne ozbiljnije od drugih; probleme koje rešavate gledajte iz najrazličitijih uglova; i kada vam se čini da nema druge tačke gledišta tragajte za njom; ne dozvolite da navike i rutina zavladaju vašim životom; spremajte se za nove početke; ne bojte se poraza, oni mogu da budu lekoviti; odlučite li se za nauku ne očekujte priznanja i aplauze; ne zaboravljajte stari dobri zanat metodologije; i kada se budete suočavali sa teškim problemima ostavite mesta za igru; ne podležite iskušenjima čopora i razvijenih zastava, nauci je imanentna izvesna usamljenost; učite, učite i samo učite do kraja života; u nauci vlada pravilo u laži su kratke noge, prema tome držite se izreke “ne laži i ne kradi”; čitajte klasike; ako ste sigurni da ste u pravu svoju istinu branite uprkos svemu. Na kraju, uprkos godinama, nemojte verovati ni mojim savetima, artikulišite sopstvene”, poručio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
