Конференција: Урбана безбедност и урбани развој – 21. јун 2017.

Прва научна конференција о урбаној безбедности и урбаном развоју
21. јун 2017.
Београд

Прву научну конференцију о урбаној безбедности и урбаном развоју у Републици Србији организују Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, са циљем да се подстакне и развије академска расправа о комплексности безбедносних питања, у урбаном простору. Конференција ће се бавити актуелним темама које на различите начине повезују питања безбедности са урбаним простором, у настојању да се нађу адекватна решења за све сложеније безбедносне изазове 21. века.

Динамични процеси и промене савременог света се, између осталог, огледају у расту становништва, динамичној урбанизацији, деградацији животне средине, геополитичкој нестабилности, ширењу информационо комуникационе технологије (с потенцијално опасним последицама) и многим другим. Утицај фактора као што су политичко насиље, ирегуларне миграције, пролиферација оружја за масовно уништење, криминал и природне катастрофе мултипликују се у областима са високом концентрацијом људи и инфраструктуре.

Безбедност градова и урбаних простора је само један од Глобалних циљева одрживог развоја 2030, које је усвојила Генерална скупштина УН 2015. године. Бројни су актери чији је задатак да на међународном, националном и локалном нивоу до 2030. заједнички раде како би „градове и људска насеља учинили инклузивним, безбедним, прилагодљивим и одрживим“. Улога и значај свих учесника у овом процесу, па тако и академских институција, јесте да ову тему отворе и приближе заинтересованој академској јавности, као и сферама јавних политика и управних структура на националном, регионалном и локалном нивоу.

На такав начин би се из плодоносне расправе и суочавања различитих перспектива, указало на могуће правце развоја адекватних безбедносних и урбаних политика.

Конференција је националног карактера са међународним учешћем. Очекујемо присуство и презентације професора по позиву из Данске (Bo Grönlund), Холандије (Wilbert Rodenhuis) и Аустрије (Günter Stummvoll).

Теме које су предвиђене за представљање и дискусију на овој конференцији су следеће:

Урбанизација безбедности (секуритизација и/или милитаризација урбаних простора)
• урбани милитаризам и војна доктрина и пракса;
• савремени ратови и нова војна технологија за борбу у урбаној средини;
• различити аспекти урбаног насиља (урбана герила, урбани тероризам, инфраструктурно насиље);
• урбана безбедност и заштита критичне инфраструктуре и виталних служби у кризним ситуацијама;
• миграције као генератори промена у урбаним срединама и њихов утицај на безбедност;
• јавни догађаји у урбаном простору – стратегије сигурности и безбедности;
• урбане перспективе: људска безбедност у градовима;
• превенција криминалитета кроз урбано пројектовање, планирање и урбани дизајн;
• криминал и страх од криминала у градовима.

Информационо-комуникационе технологије и урбана безбедност
• urban big data;
• GIS и урбана платформа за податке (Urban Data Platform –UDP);
• big data за урбани дизајн и менаџмент;
• безбедност јавних отворених бежичних мрежа у урбаним срединама;
• информационо-комуникационе технологије и јавни транспорт;
• контрола приступа јавном простору и јавним услугама.

Глобализација, урбани развој и трансформација градова
• политике урбанизације у функцији урбане безбедности;
• урбана обнова у функцији безбедности;
• безбедносни изазови паметних и одрживих градова;
• безбедност и приватност – оквири за паметне градове
• безбедносни аспекти у стратешком и урбанистичком планирању;
• отпорност и урбанистичко планирање;
• отпорност градова и одговор на тероризам и катастрофе;
• међународни стандарди у функцији јачања урбане резилијентности;
• аспекти еколошке безбедности и урбани развој;
• индустријска екологија градова (проблеми отпада, нови видови загађења);
• урбано сиромаштво и одрживи урбани развој;
• урбани дизајн у функцији урбане безбедности и његов утицај на друштвено и индивидуално понашање;
• утицај и међусобна повезаност безбедносних, социо-психолошких и техничких елемената урбане безбедности –интегрисани приступ изазову.
• безбедност у отвореним јавним градским просторима.

Важни датуми:
Предаја апстракта: 25. април 2017. (на e-mail адресу: jelena.maric1989@yahoo.com)
Обавештење о прихватању апстракта: 10. мај 2017.
Достављање рада: 01. јул 2017.
Датум конференције: 21. 06. 2017.
Место одржавања скупа: Архитектонски факултет, Булевар краља Александра 73/II, Београд, Република Србија

Текст и презентација рада пишу се на српском језику.
Апстракт: (до 1000 речи, на српском и на енглеском језику): Times New Roman, 11pts, single-spaced.
Кључне речи: 3 до 5
Текст: Times New Roman, 12pts, 1.5 spacing, justified, 30.000 карактера, са следећим маргинама: Top 2.5 cm; Bottom 2.5cm; Left
Литература: Сви извори ће бити наведени према алфабету, укључујући APA стил цитирања.

Зборник са конференције
Сви достављени радови ће проћи процес рецензије и бити представљени селективно: у тематском Годишњаку Факултета безбедности или у Зборнику радова са конференције и са одговарајућим ISBN бројем. Књига апстраката и потврда о учешћу ће бити дистрибуиране учесницима конференције приликом регистрације у дану конференције.

Прва научна конференција о урбаној безбедности и урбаном развоју: ПОЗИВ

Организациони одбор:
Др Александра Ђукић, ван. професор, Архитектонски факултет;
Др Светлана Станаревић, доцент, Факултет безбедности;
Др Горан Мандић, ван. професор, Факултет безбедности;
Др Милан Липовац, доцент, Факултет безбедности;
Бранислав Антонић, Архитектонски факултет;
Александра Илић, Факултет безбедности.

Технички секретари:
Јелена Марић, Архитектонски факултет (jelena.maric1989@yahoo.com)
Ненад Стекић, Факултет безбедности (nesteley@gmail.com)

Научни одбор:
Др Ивица Радовић, ред. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Владан Ђокић, ред. професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Желимир Кешетовић, ред. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Зоран Кековић, ред. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Божидар Бановић, ред. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Слађана Ђурић, ред. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Дејана Јовановић, ред. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Љубомир Стајић, ред. професор, Правни факултет, Универзитет у Новом Саду;
Др Слободан Милутиновић, ред. професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу;
Др Нада Секулић, ред. професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
Др Ева Ваништа Лазаревић, ред. професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Александра Крстић-Фурунџић, ред. професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Марија Бабовић, ред. професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
Др Дејан Филиповић, ред. професор, Географски факултет – одсек за Просторно планирање;
Др Александра Ђукић, ван. професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Александра Ступар, ван. професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Марија Маруна, ван. професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Велимир Шећеров, ван. професор, Географски факултет, Универзитет у Београду;
Др Весела Радовић, ван. професор, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду;
Др Биљана Симеуновић, Патић ван. професор, Криминалистичко-полицијска академија;
Др Бранкица Поповић, ван. професор, департман информатике и рачунарства Криминалистичко-полицијска академија;
Др Ивица Ђорђевић, ван. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Јасмина Гачић, ван. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Ана Ковачевић, ван. професор, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Светлана Станаревић, доцент, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Вања Роквић, доцент, Факултет безбедности, Универзитет у Београду;
Др Данијела Миловановић Родић, доцент, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду;
Др Милена Вукмировић, UrbanLab, струковно удружење Урбана Лабораторија;
Др Даница Шантић, доцент, Географски факултет, Универзитет у Београду;
Др Александар Гордић, доцент, Футура, Факултет за примењену екологију, Универзитет „Сингидунум“ Београд;
Др Драгана Николић, научни сарадник, Институт за нуклеарне науке “Винча”.