Rezultati konkursa kompanije Stattwerk za idejno rešenje balkanskog eko-centra na Zelenom vencu

„Bilo mi je divno u Srbiji, osećao sam se kao kod kuće. Biti predsednik žirija jednog ovakvog konkursa je posebno zadovoljstvo. Nema mnogo dobrih prilika za arhitekte danas, pogotovu takvih kao što je rad na inovativnim projektima poput Stattwerk zelenog solitera. Gledajući radove, osetio sam energiju ljudi koji žele da promene stvari – to je veoma važno. Sa jedne strane imate savršenu lokaciju, sa druge, nadahnute ljude – to je izuzetna šansa“, istakao je predsednik žirija, Alfredo Panjafiel (Alfredo Peñafiel, Roomz Architects), nekadašnji profesor i arhitekta iz Berlina.

Drugo, treće i četvrto plasirana rešenja, prema oceni žirija, jednako su dobro odgovorila na pojedinačne zahteve konkursa, pa je doneta odluka da se dodele tri jednako vredne druge nagrade (po 2500 evra), a samim tim povećan je i ukupan fond nagrada.

Drugo mesto dele studio “re:a.c.t.“, “Ured” studio i Jelena Milošević sa saradnicima. Novčane nagrade (po 500 evra) dobilo je još šest timova – finalista.

Nagrađeni studenti na konkursu kompanije Stattwerk

„Kada je reč o studentskim radovima, njihova nadahnutost i inovativnost prevazišli su očekivanja žirija. Studenti su pokazali kreativnost u pristupu rešavanja konkursnog zadatka i zrelost u grafičkom predstavljanju svojih ideja“, istakli su iz Stattwerk-a.

Drugu nagradu osvojili su studenti Dragan Vuković i Stevo Marijanović, a treću Jegor Aleksić i Filip Radaković.

Prvonagrađeni studentski rad dobio je novčanu nagradu od 1500, dok su drugo i treće plasirani nagrađeni sa po 500 evra. Stattwerk je dodelio i dve pohvale za izuzetan trud i pokazanu kreativnost Fedoru Juriću i Mirku Milanoviću.

Stattwerk će, takođe, odabrati i troje studenata koji će imati plaćenu praksu u ovom arhitektonskom birou, pa će samim tim dobiti priliku da rade upravo na projektu prvog zelenog solitera u Srbiji.

„Ukupan nagradni fond konkursa iznosio je 23.000 evra. Novčane nagrade, kao i sami konkursi, tu su da daju podsticaj ovdašnjim arhitektama i pripadnicima srodnih profesija da razmišljaju i ubuduće o zelenoj, održivoj arhitekturi, i to ne samo kao o trendu, već prevashodno kao o suštinskoj potrebi društva“, dodaju iz Stattwerk-a.

Konkurs za profesionalce je bio anketnog karaktera, a od učesnika se očekivalo da ponude projekte koji uključuju zelene fasade – vertikalne bašte i korišćenje obnovljivih izvora energije, koji mogu obezbediti maksimalnu energetsku efikasnost objekta. Studenti su se bavili dizajnom fasade ovog pionirskog projekta. Pravo učešća imali su svi koji poseduju srpsko državljanstvo ili studiraju, odnosno rade, na teritoriji Republike Srbije.

Radove učesnika konkursa ocenjivali su: Alfredo Penjafiel (Alfredo Peñafiel), arhitekta, studio „Roomz Architects“ (Nemačka/Španija), predsednik žirija, Manfred Norbert Fiš (Manfred Norbert Fisch), profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu (Nemačka), Florijan Daner (Florian Danner), arhitekta, studio „Danner Yildiz Architekten“ (Nemačka), Harald Maj (Harald May), dizajner enterijera, studio „Mayonzepte“, dr Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dr Budimir Sudimac, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Ivana Miškeljin, profesorka Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, kao i Stattwerk d.o.o. – tim inženjera i kreativaca.

Kreativni tim Stattwerk će uzeti u razmatranje sve dobre ideje predstavljene u konkursnim radovima. Konačni projekat Stattwerk balkanskog eko-centra biće predstavljen početkom 2018. godine.

Povezani tekstovi:
Arhitektonski i studentski konkurs kompanije Stattwerk za idejno rešenje balkanskog eko-centra na Zelenom vencu
Rezultati studentskog konkursa Thameslink – vagon 2017
Twist Box – Solarni dekatlon: naši studenti nastavljaju put do Dubaija
Konferencija: ”Ka net zero gradnji” – Svetska nedelja zelene gradnje
Prvi međunarodni kongres: Održiva arhitektura – energetska efikasnost (7-8. oktobar 2017.)

Komentar žirija o nagrađenim radovima

I nagrada: Living Future Green – Jovan Mitrović, Snežana Zlatković, Bojana Cvetanović, Iva Bekić, Isidora Babović, Igor Zec

Zlatna boja gornjih spratova tranformiše objekat u simbol grada. Razrada funkcija i planova pažljivo i detaljno daje rešenje programa objekta. Funkcije su pozicionirane tako da se obezbedi maksimalno iskorišćenje potencijala lokacije i samog objekta.

Odnos i međupovezanost funkcija su pažljivo razmatrani. Mala količina zelenila na fasadi objekta nadoknađena je bogatom vegetacijom u unutrašnjosti objekta. Predloženo rešenje na adekvatan način tretira zelenilo, tako da ono ne ugrožava vizure, koje predstavljaju poseban kvalitet ove lokacije. Zelenilopozicionirano na garaži omogućava smanjenu emisiju zagađujućih materija i olakšava pristup radi održavanja.

Energetski i održivi koncept je sveobuhvatan i vrlo inovativan. Uzima u obzir nove tehnologije, koje su pažljivo odabrane – u skladu sa uslovima lokacije, što ovo rešenje čini veoma razumnim. Rešenje obuhvata korišćenje integrisanih fotonaponskih ćelija, i dobro je osmišljeno, kako sa aspekta funkcionalnosti, tako i po pitanju dizajna.

II nagrada: re:a.c.t. – Srđan Tadić, Dejan Milanović, Đorđe Drobnjak, Marko Popović, Anja Tadić, Radoman Čvorović

Atraktivnom modularnom fasadom koja je dodata na postojeću strukturu objekta postiže se kvalitetan otvoreni prostor. Pažljivo pozicionirano zelenilo omogućava korisnicima prostora, jednako kao i prolaznicima, da u njemu uživaju, što je poseban kvalitet ovog rešenja. Pri postavljanju dodatnih fasada, autori rada formiraju rešenje koje nedvosmisleno pokazuje da je u pitanju jedna arhitektonska celina, a ujedno naglašavaju različite funcije koje pokrivaju.  Žiri bi voleo da vidi detaljniju razradu tehnologija koje omogućavaju korišćenje obnovljivih izvora energije, a koje su autori pozicionirali u okviru rešenja.

II nagrada: URED studio – Nikola Milanović, Hristina Stojanović, Ivana Jevremović, Milenko Obradović, Bojana Marković

Rešenje je u saglasnosti sa urbanim kontekstom grada. Oblikovanje zadržava prirodnu harmoniju zgrade i zadržava osnovni raster i strukturu. Koncept i organizacija saobraćaja i kretanja je precizna i detaljno proučena. Atraktivan dizajn ulaznog prostora i pažljivo postavljeni koridori omogućavaju kvalitetnu komunikaciju prizemne i nadzemnih etaža. Predložena je primena različitih tehnologija sa razradom i opisom njihovih pozicija. Žiri bi voleo da vidi analizu kako će sve ove različite tehnologije funkcionisati zajedno, odnosno analizu kompatibilnosti istih.

II nagrada: Jelena Milošević, Ogrnjen Graovac, Mihajlo Simić, Vanja Spasenović i Darija Rašeta

Fasada je eleganta i sigurno bi obezbedila prepoznatljivost na svetskom nivou. Novoprojektovana fasada je u harmoniji sa postojećim stanjem i strukturom objekta. Upotreba iste fasade na različitim sadržajima bi mogla biti preispitana. Žiri bi želeo da vidi jaču povezanost između vršenih analiza, prikazanih dijagrama održive tehnologije i finalnog rešenja. U finalnom rešenju izostalo je iskorišćenje punog potencijala vršenih analiza. Obrazloženje primenjenih tehnologija koje omogućavaju upotrebu energije iz obnovljivih izvora, nije dovoljno čitljivo u samom arhitektonskom dizajnu.

5. finalista: Pavle Stamenović i Dušan Stojanović, koautori: Bojan Jovančević i Miloš Jokić, konsultanti EN-EF concept
6. finalista: Stevan Perović i Marina Nikolić, saradnik: Bojan Đorđić
7. finalista: Ana Rasulić i Marijana Petrović
8. finalista: Studio Cubex: Ksenija Bulatović, Ksenija Bunjak, Vesna Cagić Milošević, Alexander Obermeier Poznić, i saradnik Tamara Vuković
9. finalista: Milan Vujović i Anja Milojević
10. finalista: Jelena Miletić i Dejan Miletić

Komentar žirija o nagrađenim radovima

I studentska nagrada: Tina Urošević, Stevan Simović i Uroš Marković

Predloženo rešenje na jednostavan način omogućava više različitih fasada na jednom objektu, za potrebe različitih funkcija, dok su kišne vertikale pametno iskorišćene i dizajnirane za razgraničavanje funkcija. Rešenje je čisto, jasno i grafički prikazano na visokom nivou. Posvećena je posebna pažnja čak i pri rešavanju krovnih površina, kao pozicioniranju funkcija u okviru kompleksa. Ulaz je adekvatno naglašen i odnos između prizemne etaže i spratova pokazuje kako je ovo rešenje kompletno, kako po pitanju funkcije, tako i kada je reč o estetici.

II studentska nagrada: DVSM, Dragan Vuković i Stevo Marijanović

Autori predloženog rešenja pri dizajnu uzimaju u obzir izgled zelene fasade u različitim godišnjim dobima, što predstavlja poseban kvalitet ovog rada. Autori takođe, iako nije bilo traženo konkursom, analiziraju ambijentalnu vrednost njihovog rešenja prikazivanjem enterijera. Poseban iskorak u dizajnu jestei briga o umanjenju buke i formiranje fasade u skladu sa tom inicijalnom idejom. Gustina drvenih elemenata na fasadi bi mogla biti korigovana kako bi se dobilo čistije rešenje, a fokus bio na zelenilu umesto na brisolejima.

III studentska nagrada: J.A.R.F, Jegor Aleksić i Filip Radaković

Koncept formiranja dodatnih lakih elemenata koji menjaju formu fasade je interesantan, međutim, primena ideje nije kompletirana. Dodatna struktura se ne mora zaustaviti na spoju fasade i krova, već bi se mogla, po istom principu, integrisati u krovni ambijent. Žiri bi voleo da vidi detaljnije objašnjenje na koji način ova fasada funkcioniše zajedno sa zelenilom, kroz tekstualno objašnjenje i/ili arhitektonski detalj. Iz priloženih grafičkih prikaza nije dovoljno čitljiv ulaz, niti na koji način je rešeno prizemlje objekta u odnosu na više spratove.

Pohvala: Fedor Jurić

Rad na izuzetno jednostavan i grafički čitljiv način pokazuje koncept i ideju projektanta. Pažljivom analizom lokacije i zagađenja, gustina postavljenog zelenila se smanjuje sa povećanjem spratnosti objekta. Rad bi mogao biti oplemenjen dodatnom analizom vrsta biljaka koje bi se mogle integrisati u predloženo rešenje.

Pohvala: Mirko Milanović

Predloženo rešenje predstavlja inovativan pristup dizajniranju fasade u dobu rapidnog razvoja tehnologije na način na koji fasada postaje medij za sebe. Povezanost fasade objekta sa digitalnim sredstvima komunikacije je dodatni kvalitet koji bi omogućio jednostavno i brzo širenje informacija o zelenoj arhitekturi i energetskoj efikasnosti u budućnosti.