Бетон, стакло и трава: кратка историја зграде Музеја афричке уметности – Тематско вођење кроз изложбу

Позивамо Вас на јавно вођење кроз изложбу поводом обележавања 40 година Музеја афричке уметности (1977-2017) – “Nyimpa kor ndzidzi – Човек не може опстати сам”, са темом Бетон, стакло и трава: кратка историја зграде МАУ, које ће се одржати у четвртак, 08. фебруара 2018 године у 18h у Музеју афричке уметности, ул. Андре Николића 14, Београд. Кроз изложбу води Ана Кнежевић, историчарка уметности.

Београдски музеји често су ‘смештени’ у објекте који нису пројектовани и грађени за њихове потребе. Музеј афричке уметности у Београду један је од ретких који одступа од такве праксе. Првобитна зграда Музеја је у време оснивања (седамдесетих година прошлог века) у штампи називана „бетонским павиљоном“, а током четрдесет година доживела је неколико трансформација и проширења који су попут слојева уписани у историју ове зграде. Архитектура МАУ се управо може читати у бројним слојевима који су се током година постепено реализовали и оставили препознатљив визуелни траг у његовој спољашњој и унутаршњој (ре)конструкцији.

Повезани текстови:
Студентска пракса: Дан архитектуре Филозофског факултета у Београду, 02. јун 2017.
Стручна пракса: Новија архитектура Београда, 10. јун 2016.
Београдски Брутализам: јавно вођење кроз Палату правде и разговор са арх. Зораном Абадићем
Изложба: Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919 – 2015

У последњем месецу трајања изложбе “Nyimpa kor ndzidzi – Човек не може опстати сам” припремљена су тематска вођења ауторки изложбе, појединих истраживача на пројекту, као и аутора текстова у пратећој монографији. Кроз ову серију јавних вођења направиће се осврт на архитектуру зграде и однос екстеријера са унутрашњим садржајима, значај развијања дипломатских односа који су били кључни за проширивање збирки Музеја од оснивачких дана, као и аутобиографске податке о дипломатама и културним радницима Веди Загорац и Здравку Печару, на основу до сада неизлагане архиве оснивача Музеја.

Концепт који су ауторке изложбе, др Ана Сладојевић и Емилиа Епштајн развиле, има за циљ ре-концептуализацију Музеја, односно разбијање утврђених и застарелих образаца и програмских политика, управо кроз процес историзације и ослањање на неке од првих идеја и вредности који су играли кључну улогу у „југословенском“ и „несврстаном“ оквиру у којем је Музеј створен.