Отварање и додела награда 40. Салона Архитектуре | Фото © Веселин Милуновић
Организатор: Музеј примењене уметности
Кустос изложбе и уредник каталога: мр Љиљана Милетић Абрамовић, кустос Одсека за архитектуру и в.д. директор МПУ.
40. Салон архитектуре одржава се од 29. марта до 05. маја 2018. године у Музеју примењене уметности (Вука Караџића 18). Изабраним слоганом Поља будућности означава се Салон као место, и догађај артикулисања мишљења о архитектури и архитектонској култури. Са јасном тенденцијом да Салон као изложба буде афирмативна и активистичка критика актуелног стања, из позиције архитекте излагача и паралелно са јавним погледом, а у прилог отварања нове перспективе за нова поља архитектуре.
Изложба 40. Салона архитектуре свечано је отворена уз доделу награда, 29. марта у Музеју примењене уметности. Велика награда – Grand Prix 40. Салона архитектуре додељена је аутору Дејану Тодоровићу за реализовано дело Пројекат адаптације, реконструкције и доградње Музеја савремене уметности у Београду.
Извештај жирија
Жири 40. Салона архитектуре деловао је у саставу: Снежана Ристић, председник, Бранко Белаћевић, Ружица Богдановић, Предраг Милутиновић и Вељко Радуловић.
Жири констатује да је за овогодишњи Салон кандидовано 180 радова у свим категоријама, и да је у званичну селекцију ушло 106 радова. У конкуренцији за награде било је 75 радова, у 7 категорија: архитектура, урбанизам, ентеријер, експеримент и истраживање, публикације, архитектонска критика, архитектонска фотографија. Конкурсни и студентски радови не улазе у конкуренцију за награде.
Жири констатује да је ове године берба радова у целини била квалитетнија него прошлих година, није било лако одлучити се за добитинике награда, признања и похвала, па се о свим наградама одлучивало већином гласова.
У данашњем свету позиције архитеката су нестабилне, вредности урушене, о друштвеној одговорности скоро да се и не разговара. Сведоци смо да се у таквом тренутку појављују групе и појединци који реагују на велике, по град и друштво у целини неповољне промене. Подједнако у богатим и сиромашним деловима наше планете. Код нас је, као и у свету, све више алтернативних, нетипичних архитектонских пракси и иницијатива, па предлажемо Савету Салона архитектуре да уведе нову категорију – активизам у архитектури.
Велика награда – Grand Prix Салона
Додељује се аутору Дејану Тодоровићу
за реализовано дело
Пројекат адаптације, реконструкције и доградње Музеја савремене уметности у Београду
Образложење жирија:
Ово је важан објекат за нашу културу. Десет година чекали смо да се Музеј поново отвори. Дејан Тодоровић прихватио се тешког и осетљивог задатка – адаптације, реконструкције и доградње иконичне зграде наше модерне, ремек-дела Ивана Антића и Иванке Распоповић. Требало је много тога урадити да би се зграда прилагодила савременим потребама, да би то био музеј за данашње време. Много тога морало се променити, понешто је и дограђено, а све је требало извести тако да буде скоро невидљиво. Дејан Тодоровић је, са својим тимом, овај посао извео херојски, за врло кратко време, посвећено, елегантно и са великим поштовањем према објекту Музеја савремене уметности и њеним ауторима… Што невидљивије то боље. Овакав приступ решавању реконструкција важних јавних објеката, рецимо то још једном, користан је и важан за нашу архитектонску праксу и добар је пример како оваквим компликованим темама треба приступати. А треба очекивати још обнова и реконструкција великих и важних модернистичких зграда. Јер, прошло је већ више од пола века откако су прве саграђене.
Награда у категорији ”Архитектура”
Додељује се ауторима Милану Лојаници, Владимиру Лојаници
за реализовано дело
Пословно-трговачки и хотелски центар Рајићева, Београд
Образложење жирија:
Ни прича о овом објекту није једноставна. Од конкурса до реализације протекло је 18 година. А за то време мењали су се инвеститори, политичке околности, мењао се програм, власништва, закони… У том ритму мењао се и пројекат. Архитекти су преговарали, прилагођавали се новим захтевима, повећавали квадратуру, борили се за дигнитет своје професије. У срцу старог градског језгра на крају Кнез Михајлове улице, на граници са Калемегданом, резултат је савремени објекат који има фасаду на четири улице, тржни центар са хотелом и подземном гаражом у неколико нивоа, терасама које откривају сасвим нове градске визуре, архитектура која поштује историјско језгро, али га не копира – већ интерпретира тамо где треба.
Награда у категорији „Гости салона – дело у иностранству“
Додељује се ауторима Браниславу Митровићу, Синиши Таталовићу; коаутору Огњену Крашни
за реализовано дело
Кондо хотел, Каменово, Црна Гора
Образложење жирија:
Овим делом, вишеструко награђивани архитекта Бранислав Митровић са својим тимом наставља континуитет свеже, савремене, прочишћене архитектуре добро контекстуализоване у суровом црногорском кршном амбијенту.
Награда у категорији „Ентеријер“
Додељује се ауторима Бојани Марковић, Давиду Билобрку
за реализовано дело
4 земље 1 језик, Београд
Образложење жирија:
Ретко се на Салону појављују примери ефемерног у архитектури. Штанд за 4 земље које говоре немачким језиком, реализован на београдском Међународном сајму књига, јесте концептуално јасна, суптилно изведена архитектура у затвореном простору сајамске хале. Био је то мултифункционалан, визуелно атрактиван а једноставан и удобан амбијент како посетиоцима тако и онима који су тамо радили.
Признање у категорији „Архитектура“
Додељује се ауторима Дејану Миљковићу, Јовану Митровићу
за реализовано дело
Стамбени објекат, Тетовска, Београд
Образложење жирија:
Тандем Миљковић/Митровић познат је по својој стамбеној архитектури. И овога пута требало је извести зграду у не баш једноставном контексту и ограничења претворити у предност. И овог пута успели су у томе.
Признање у категорији „Ентеријер“
Додељује се аутору Александру Родићу
за реализовано дело
Енотека ФИНОВИНО
Образложење жирија:
Иако обично архитектонски пут почиње ентеријером, иако су то најчешће реализације, релативно мало је квалитетних, концептуално промишљених и изведених унутрашњих опрема. Ентеријер је функционалан, прочишћен, изведен доследно и са мером.
Признање у категорији „Ентеријер“
ауторима Unknown Studio: Јована Милетић, Милоје Крунић, Марко Вуковић
за реализовано дело
КМ21
Образложење жирија:
Иако обично архитектонски пут почиње ентеријером, иако су то најчешће реализације, релативно мало је квалитетних, концептуално промишљених и изведених унутрашњих опрема. Ентеријер је функционалан, прочишћен, изведен доследно и са мером.
Признање у категорији „Публикација“
Додељује се аутору Дијани Милашиновић Марић
за публикацију
Полетне педесете у српској архитектури / The Enthusiastic 1950’s Decade in the Serbian Architecture
Образложење жирија:
Књига о једном од преломних периода наше архитектуре у којој су обрађене важне архитектонске реализације у Србији. У књизи се сагледава друштвени, политички и социјални контекст некадашње Југославије, као неодвојиви део историјских, политичких, социјалних и културних прилика у свету оног времена. Анализирају се промене, утицаји, покрети и аутори. Ово је свеобухватно истраживање о развоју архитектуре педесетих година прошлог века и незаобилазна грађа за све будуће истраживаче. Писана је питко и занимљиво па може бити интересантна и широкој публици.
Похвала у категорији „Архитектура“
Додељује се ауторима Душици Опарница, Марку Корошецу, Милану Катићу
за реализовано дело
Кућа на реци, Прогарска ада
Образложење жирија:
Једноставан, архитектонски и функционално сведен и прочишћен објекат добро уклопљен у природни амбијент. Права реткост у овој врсти објеката на реци.
Похвала у категорији „Гости салона – дело у иностранству“
Додељује се ауторима Саши Чворо, Малини Чворо
за реализовано дело
Кућа 4, Тузланска, Бања Лука, Република Српска, БИХ
Похвала у категорији „Ентеријер“
Додељује се ауторима Марку Матејићу; коауторима: Ивани Тијанић, Вањи Пауновић, Николи Ивковићу
за реализовано дело
Породична кућа, Сењак, Београд
Образложење жирија:
Једноставност, сведеност, функционалност.
Похвала у категорији „Експеримент и истраживање“
Додељује се аутору Stattwerk Beograd
за дело
Stattwerk канцеларија
Образложење жирија:
Храбро, неуобичајено, ефектно и функционално изведен канцеларијски простор у скелету напуштене некадашње зграде Енергопројекта Милице Штерић на Зеленом венцу. Привлачи пажњу пролазника, интригира, а и упозорава са каквим се немаром односимо према кућама које спадају у сам врх новије архитектонске баштине.
Похвала у категорији „Публикације“
Додељује се ауторима Злати Вуксановић-Мацура, Весни Мили Чолић Дамјановић
за публикацију
Социјално становање у Србији: Алтернативни модели доступни најугроженијим породицама и дискриминисаним женама
Образложење жирија:
Веома корисна публикација о становању и стамбеној архитектури на нашим просторима.
Похвала у категорији „Публикације“
Додељује се уредницима Ајли Селенић, Владану Ђокићу
за публикацију
Juhani Pallasmaa – Простор времена
Образложење жирија:
Добро је да Архитектонски факултет наставља своју праксу објављивања важних теоријских текстова.
Награда у категорији „Архитектонска фотографија“
Образложење жирија:
Награда за архитектонску фотографију није додељена. Жири сматра да треба скренути пажњу на висок ниво фотографија архитектуре на Салону, док је, нажалост, у категорији архитектонска фотографија било пријављено само троје аутора и то са фотографијама слабијим од оних које су приказане на паноима реализованих објеката и ентеријера.