Predavanje: Arhitektura za zadovoljstvo razuma – Martino Pedroci (Martino Pedrozzi)

Martino Pedroci (Martino Pedrozzi) je rođen u Cirihu 1971, živeo u Peruu 1973-75. godine. Diplomirao je na EPFL (Politehnika u Lozani) 1996. i radio u birou Oskara Nimajera 1999. godine. Projektantski biro vodi u Mendiziju (www.pedrozzi.com).

O sebi kaže:
“Vezano za arhitekturu, volim da se bavim različitim temama, razmerama i kontekstima, od minimalnih intervencija u Alpima do izazova urbanističkih konkursa. Neki od projekata su bili nagrađivani (New Alpine Architecture, Die Besten, SIA), neki su objavljivani u časopisima (JA, Werk, Architecure Today, Domus) ili predstavljeni na predavanjima u Švajcarskoj i šire.

Sa posebnim žarom pristupam poslu nastavnika: od 2003. godine vodim WISH, Summer School Programme Škole arhitekture u Mendriziju (Accademia di architettura, Universita della Svizzera Italiana) gde od 2016. godine kao gostujući profesor vodim Dizajn studio. Za mene je arhitektura pre svega prilika za razmišljanje, više od bilo kakve svrhe, što objašnjava i naslov predavanja.”

Rekompozicija, Šeru, dolina Malvalja, Švajcarska
[…] bila je to masa kamena, za koju bi svaki neupućen posmatrač mogao pomisliti da je gomila kamenja koju je oblikovao mraz. Dva asistenta, tokom tri sata radnog zanosa uklonili su kamenje, otkrili nekakav centar, a zatim pravougaoni oblik, na kraju otkrivajući temelje seoske kuće. Popunjena kamenjem, masa je dobila oblik groba. Slika koju Loos daje za svoju definiciju arhitekture (“Neko je bio sahranjen ovde, To je arhitektura”) fokusira se na rad oba asistenta: ovde, na Šeru Alpima, su sahranili kuću. Zamislimo da ova dvojica neumorno, neprekidno nagomilavaju kamenje kako bi formirali grobove koji nam govore o kućama, štalama i putevima. To bi bio divan način potvrđivanja ruralnog egzodusa, zar ne? (iz “New alpine architecture, Architecture prize 2006“)

Rekompozicija, Đumelo, dolina Malvalja, Švajcarska
Tekst u prethodnom pasusu potiče iz kataloga kolektivne izložbe iz 2006. godine, na kojoj je Martin Pedroci izložio svoju prvu rekompoziciju u Šeruu. On se završava željom da dva asistenta nastave da slažu kamenje u Šeruu. Posle deset godina nisu prekomponovane samo sve ruševine u Šeruu, već su završene i sve na drugom planinskom vrhu, Đumelu. Prijatelji, rođaci, kolege, studenti su se pridružili dvoje asistenata i sa istim entuzijazmom i velikodušnošću pomogli u ovom neverovatnom gestu.

Kuća u Sonviku, Lugano, Švajcarska
Kuća jedne etaže oslanja se na kosinu i postaje horizontalna uz pomoć dva šuplja stuba u kojima su postavljene sekundarne funkcije.

Kuća u Mendriziju, Švajcarska
Kuća, koja se nalazi izvan istorijskog centra Mendrizija, gde su nakada počinjala polja, apsorbovana je tokom godina kroz širenje urbanog. Međutim, njena autonomija koja je prvobitno karakterisala poljoprivredni kontekst je paradoksalno povećana. Posle stvaranja izgrađenog fronta ka nedavno realizovanom putu, objekat se našao kao protagonista dobro definisanog prostora između ivice istorijskog grada i novog urbanog fronta (projekat rađen u saradnji sa Victoria Diaz Saravia i konsultantom za grafiku fasade Sidi Vanetti).

Povezani tekstovi:
Radionica: Beograd Unbuilt – Project for Public Landscape (Neizgrađeni Beograd – Projekat za javni pejzaž)
Serija gostujućih predavanja: Dr. Elena Battaglini + Dr. Francesca Giofrè + Piero Meogrossi
Gostujuća predavanja: Prof. Alfredo Brillembourg “Urban-Think Tank: Housing the City” i Haris Piplaš “Reactivating Sarajevo’s (Dis)continuous urbanism”
Predavanje: Dodir robota: Kako roboti menjaju arhitekturu – Prof. Fabio Gramazio

Rekompozicija, Šeru, dolina Malvalja, Švajcarska | Foto © Pino Brioschi