УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr
Павиљон Републике Србије на Бијеналу архитектуре 2018. у Венецији | Фото © Реља Иванић

KCB_latinica-crno

Културни центар Београда,
Галерија Артгет, Трг републике 5/I

уторак, 19. јун 2018. у 18.00 часова
Бијенале архитектуре у Венецији / Случај СРБИЈА

Учесници: Дејан Тодоровић, Љиљана Абрамовић Милетић, Бранко Станојевић, Слободан Јовић и Снежана Ристић
Модераторка: Даница Јововић Продановић

Бијенале архитектуре у Венецији једна је од ретких међународних манифестација из области архитектуре на којима се Србија редовно представља.

У стручним круговима широм света све чешће се покрећу дискусије о значају и дометима оваквих манифестација, шта на њима треба приказивати, како комуницирати са публиком којој су изложбе пре свега намењене? На локалном плану често се питамо да ли смо задовољни својим учешћем и његовом рецепцијом, да ли смо се најбоље припремили, да ли смо почели на време?

Ове године, Бијенале се одржава по 16-ти пут, под насловом “Слободан простор”, како су то дефинисале уметничке директорке, Ивон Фарел и Шели Макнамара.

Верујемо да архитектонска пракса подразумева допринос, ангажман и стално освежавање континуитета архитектонске културе. Морамо неговати културу, као што негујемо башту. У архитектури време није линеарно. Архитектура обједињује прошлост, садашњост и будућност. и управо тај аспект оживљавања прошлости из перспективе савремених архитеката представља посебан фокус ове изложбе.

Кључна компонента за одржање континуитета традиције у архитектури је пракса наставе. Многи од позваних учесника су активно ангажовани у настави. Ова изложба такође наглашава преплитање светова израде и изградње и света имагинације.

Павиљон Републике Србије на Бијеналу архитектуре 2018. у Венецији | Фото © Реља Иванић

Наша земља се представља са пројектом “Слободна школа је, слободан простор”, ауторског тима на челу са архитектом Бранком Станојевићем. Започевши своје истраживање у простору напуштене и запуштене школе за филозофију архитектуре коју је водио Богдан Богдановић у Малом Поповићу (1976-1990), аутори преиспитују архитектонске појмове дефинисане и проучаване у овој школи алтернативног и слободног мишљења архитектуре, покушавајући да их доведу у везу са конкретним савременим просторним ситуацијама.

Чини се да је поставка српског павиљона у великој мери одговорила концепту уметничких директорки.

Бијенале је тек почело свој шестомесечни живот, утисци су свежи и право је време да о изложби, искуствима рада на припремама разговарамо са људима који су непосредно учествовали у конципирању и организовању овогодишњег наступа Србије, али и са онима који манифестацију познају и прате и имају увид у услове, промене и тенденције које диктирају “правила игре”.

La-Biennale-di-Venezia-2018_Serbian-Pavilion_photo-Relja-Ivanic_20

Павиљон Републике Србије на Бијеналу архитектуре 2018. у Венецији | Фото © Реља Иванић