Награде Европа Ностре 2018: три пројекта из Србије освојила су Награду Европске уније за културно наслеђе!

Павиљон Књаза Милоша у Буковичкој Бањи, Аранђеловац

Изграђен 1907. године, Павиљон Књаза Милоша постављен је на место једног од најстаријих извора минералне воде у Србији, где је била прва фабрика за флаширање воде у новооснованој држави. Неколико зграда у Буковичком бањском парку, у коме се налази Павиљон, претрпеле су последице занемаривања у протеклом веку. У мају 2014. поплаве су уништиле већину зграда у парку. Министарство културе је након тога поставило Павиљон на списак важних зграда које треба обновити. Обнова павиљона трајала је само девет месеци и постигнута је захваљујући сарадњи са Краљевином Норвешком, која је кроз норвешко Министарство спољних послова финансирала половину пројекта. Другу половину финансирала је компанија “Књаз Милош“ произвођач минералне воде, Општина Аранђеловац, као и Специјална болница за рехабилитацију “Буковичка бања” Аранђеловац, која је руководила пројектом.

“Овај пројекат представља добру обнову споменика културе, који је задржао своју првобитну употребу након природне катастрофе. Резултат је постигнут скромним буџетом, што представља добар пример за друге бањске центре широм Европе “, рекао је жири.

Буковичка бања у Аранђеловцу била је омиљена дестинација Књаза Милоша Обреновића, који је до 1860. био Кнез Србије. Бања се налази у једном од најстаријих и најлепших очуваних градова-бања у Србији. Данас је то важан центар за велнес и рехабилитацију.

Павиљон је био састављен из три дела; извор минералне воде био је у центру, на северном крилу објекта била је флаширница, док је јужно крило са колонадом служило као посластичарница. Павиљон је био прва фабрика за флаширање у Србији и донела је просперитет граду Аранђеловцу. У првобитној фабрици све је рађено ручно укључујући прање и флаширање боца, а након тога је флаширана минерална вода дистрибуирана широм земље.

“Бањски концепт архитектуре је релевантан у великом делу Европе, а сецесија је била типичан стил за овакве објекте”, нагласио је жири.

Средином 1960-их Павиљон Књаз Милош је претворен у уметничку галерију, а данас на јужном крилу још увек има галерију, као и мали музеј о Буковичкој бањи. Централни део Павиљона и даље нуди посетиоцима минералну воду која сада долази из свих околних извора.

Обнова је укључивала обезбеђивање грађевинских елемената зграде као и постављање основних заштитних елемената од кише и подземних вода. Велика пажња посвећена је обнављању гипсане фасаде зграде, прозора, ролетни и главних врата. Дрвени елементи и декорација ентеријера такође су очишћени и враћени, а коришћењем старих фотографија и разгледница се осигурала аутентичност. Жири је приметио и “обраћање пажње на детаље у обнови ове важне локације, где је као пример наведен детаљ обнове славина”.

Павиљон је поново отворен у јуну 2016. године. “Пројекат је позитивно утицао на локалну заједницу и општину да настави са очувањем бањског парка у целини у блиској будућности”, рекао је жири.

Тврђава Бач, Бач

Тврђава Бач, чија је изградња започета у XIV веку, са доградњама током XV и XVI века, је споменик културе од изузетног значаја. Пројекат “Векови Бача” је инициран 2006. године ради истраживања и повећања знања о простору Бача са окружењем, примене кључних конзерваторских принципа у његовом очувању, изналажења одрживе намене и подизања свести о вредностима наслеђа у широј заједници.

Конзервација и рехабилитација Тврђаве Бач заузима централни део овог пројекта. Пројекат је осмислио и реализовао Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин, који су подржали партнери: Фонд за очување културно-историјског наслеђа “Векови Бача”, Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду и Музеј Војводине. Пројекат је финансиран из регионалних, националних и међународних извора, укључујући и средства добијена из фондова Европске уније.

Пројекат је успешно интегрисао Тврђаву Бач у живот локалне заједнице, осмислио нову одрживу намену, обезбеђујући јој тиме будућност. Тврђава је рестаурирана, њени археолошки остаци конзервирани, а у унутрашњости Донжон куле формиран је центар за посетиоце са изложбеним простором, који омогућују посетиоцима да разумеју шири културни предео Бача. Осим тога, постала је центар где се професионално знање о конзервацији и управљању наслеђем стиче, унапређује и дели. Током протеклих 15 година, Тврђава Бач је такође била централна тачка у регији за обележавање манифестације Дани европске баштине, иницијативе Савета Европе. Захваљујући успеху овог пројекта, Тврђава Бач је уписана на УНЕСКО тентативну листу светског наслеђа 2010. године, као део “Историјског места Бач са окружењем”.

“Овај пројекат је изузетан пример очувања наслеђа, заснован на интердисциплинарности и сарадњи. Да би се ово постигло, лидери пројекта су искористили европске изворе за истраживања и обавили потребна претходна испитивања, што је довело до примене одговарајуће стратегије управљања. Континуирано се улагао напор да се пажљивом конзервацијом очувају важни аспекти остатака тврђаве. Поред тога, постоји јака образовна компонента, важна за целу регију”, рекао је жири.

У граду Бачу видљиви су утицаји романичког, готског, ренесансног, византијској, исламског и барокног стила, заједно за примерима народне архитектуре. Ово богато градитељско наслеђе је сведочанство културног диверзитета подручја које повезује Балкан са централном и западном Европом. Неки од његових најпрепознатљивијих структура: Тврђава Бач, манастир Бођани и Фрањевачки самостан у Бачу сада су споменици културе од изузетног значаја. “Тврђава је смештена у непосредној близини Дунава, реке која повезује многе европске државе”, истакао је жири.

Истраживање и каталогизација Државне уметничке колекције, Београд

Упркос фасцинантним делима која се у њој налазе, Државна уметничка колекција Дворског комплекса на Дедињу, никада није била у потпуности истражена ни каталогизирана све до 2006. године. Те године, Министарство за културу Републике Србије оснива и финансира пројекат за истраживање колекције. Пројекатни тим су чиниле проф. Јелена Тодоровић, руководилац пројекта и Биљана Црвенковић, док је за надзор пројекта одређен Народни Музеј у Београду као централна институција заштите.

Државна уметничка колекција је имала богату и необичну историју. Она је симболички основана 1929. године када је проглашена Краљевина Југославија, наставила је да представља СФР Југославију, док су последња дела набављена за колекцију крајем 1970-их година. Колекција је требало да одрази југословенске и европске идеале кроз дела неких од најзначајнијих југословенских и европских уметника попут Николе Пусена, Гаспара Дигеа, Палме ил Векија, Ивана Мештровића и Влаха Буковца. Државна уметничка колекција је тежила да споји локалне и европске културне вредности са идентитетом новоосноване Југославије.

Истраживачки тим овог пројекта је морао да почне свој рад решавањем најосновнијх задатака. Колекција је првенстрвено била исправно инвентарисана, исцрпно архивско истраживање је спроведено за сва дела у њеном саставу, и направљена је комплетна база података (како дигитална тако и аналогна) са засебним досијеом за свако дело у збирци. Жири је посебно похвалио “врхунски квалитет истраживања једне изузетне уметничке колекције”.

После дугог и напорног истраживања, сачињен је Каталог ликовне збирке Државне уметничке колекције Дворског комплекса, Платонум, Нови Сад, 2014. Његовом настајању, и истраживању порекла и историјата дела, допринели су многи европски музеји, међу којима треба истаћи Лувр (Француска), Историјско уметнички музеј (КХМ) (Аустрија), Дубровачке музеје и Модерну Галерију (Хрватска), Музеј у Бергаму и Градске музеје Трста (Италија), РКД Институт (Холандија) и Музеј Модерне уметности (Словенија).

Жири је веома високо ценио штампани каталог Државне уметничке колекције, истичући да “ова билингвална публикација високог квалитета представља значајан допринос историји уметности и историји колекционарства”.

Право сагледавање овог заборављеног, скоро невидљивог дела европске културне баштине, коначно је допринело да дела из Државне уметничке колекције Дворског комплекса постану доступна широј публици, посебно преко неколико позајмица уметничких дела, која су тражили европски музеји након објављивања каталога.

Жири је посебно ценио овај аспект пројекта, истичући “да је инцијални концепт ове колекције био да отелотвори европски дух”. Ово целокупно истраживање представља важно поновно откривање и ревалоризацију идеје о припадности заједничкој европској култури и уметности, као и њено представљање широкој публици.

Такође, “сарадња са европским партнерима проширила је деловање самих истраживача и на тај начин створила могућности за нове и разноврсне дијалоге. Државна колекција која је већи део своје историје била доступна само високим државним званичницима и страним државницима, сада је постала доступна европској публици, пошто су нека дела била приказана први пут до тад.”

Награда Европа Ностре додељена је и запаженом пројекту европске државе која не учествује у програму Креативна Европа Европске Уније:

• Грчка школа, Зограафион, Истанбул, ТУРСКА – Zografyon Greek School, Istanbul, TURKEY

Повезани текстови:
Отворени позив за истраживаче: “Случај Петроварадин: управљање историјским градским пределима”
Међународна конференција: Очување и унапређење историјских градова 2016
Радионица: Скривени углови Београда – Партиципативно мапирање наслеђа града
Семинар: Конзервација и рестаурација Синагоге у Суботици

Evropa Nostra је пан-европска мрежа организација цивилног друштва активних у области наслеђа, подржана од стране многих јавних институција, приватних компанија и појединаца. Европа Ностра покрива 40 земаља Европе, и представља глас цивилног друштва у области очувања и промоције Европског културног и природног наслеђа. Основана 1963, данас је препозната као најрепрезентативнија мрежа у области наслеђа у Европи. Председник Европа Ностре је Пласидо Доминго, светски познати оперски певач и диригент. Европа Ностра води кампање за очување угрожених споменика, места и пејзажа широм Европе, посебно кроз програм “7 најугроженијих”. Уз то, прославља изврсност у области наслеђа кроз Награду за наслеђа Европске уније и Европа Ностре. Организација даје и активан допринос у формулисању и имплементацији европских стратегија и политика везаних за наслеђе, кроз структурни дијалог за европским институцијама и координацију Европске алијансе за наслеђе 3.3. Европа Ностра је један од главних актера и партнера Европске године културне баштине 2018.

Europa Nostra Србија је добровољно, невладино, непрофитно и нестраначко удружење посвећено подизању свести о значају културне баштине као елементарног права сваког грађанина са визијом да буде „глас културног наслеђа“.

Награда Европске уније и Европа Ностре за наслеђе започета је од стране Европске комисије 2002. године и од тада имплементирана од стране Европа Ностре. Награда прославља и промовише најбоље праксе повезане са конзервацијом, истраживањем, управљањем, волонтеризмом, едукацијом и комуникацијом у области наслеђа. На овај начин, награда доприноси већој јавној препознатљивости културног наслеђа као стратешког ресурса за Европску економију и друштво. Награда је подржана од стране Европске уније кроз програм Креативна Европа.

Током последњих 16 година, организације и појединци из 39 земаља аплицирали су за награду са укупно 2,883 апликација. Од 2002, независни стручни жири изабрао је 485 награђена пројекта из 34 државе. Шпанија је прва на листи са 64 награде, Велика Британија је на другом месту са 60, а Италија трећа са 41 наградом. Укупно је додељено 88 Гранд Приx награда од €10,000 за најизврсније од свих награђених иницијатива у области наслеђа.

Награда Европске уније и Европа Ностре за наслеђе ојачала је капацитете сектора наслеђа у Европи истицањем најбољих пракси, подстицањем међуграничне размене знања и повезивањем и умрежавањем различитих актера. Донела је и подстицаје победницима, кроз већу међународну пажњу и промоцију,олакшано финансирање и повећан број посетилаца. Уз то, повећала је свест о заједничком наслеђу у јавности и истакла његов европски карактер. Награда је из тих разлога један од кључних механизама за промоцију европског наслеђа.