Nagrade Evropa Nostre 2018: tri projekta iz Srbije osvojila su Nagradu Evropske unije za kulturno nasleđe!

Paviljon Knjaza Miloša u Bukovičkoj Banji, Aranđelovac

Izgrađen 1907. godine, Paviljon Knjaza Miloša postavljen je na mesto jednog od najstarijih izvora mineralne vode u Srbiji, gde je bila prva fabrika za flaširanje vode u novoosnovanoj državi. Nekoliko zgrada u Bukovičkom banjskom parku, u kome se nalazi Paviljon, pretrpele su posledice zanemarivanja u proteklom veku. U maju 2014. poplave su uništile većinu zgrada u parku. Ministarstvo kulture je nakon toga postavilo Paviljon na spisak važnih zgrada koje treba obnoviti. Obnova paviljona trajala je samo devet meseci i postignuta je zahvaljujući saradnji sa Kraljevinom Norveškom, koja je kroz norveško Ministarstvo spoljnih poslova finansirala polovinu projekta. Drugu polovinu finansirala je kompanija “Knjaz Miloš“ proizvođač mineralne vode, Opština Aranđelovac, kao i Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Bukovička banja” Aranđelovac, koja je rukovodila projektom.

“Ovaj projekat predstavlja dobru obnovu spomenika kulture, koji je zadržao svoju prvobitnu upotrebu nakon prirodne katastrofe. Rezultat je postignut skromnim budžetom, što predstavlja dobar primer za druge banjske centre širom Evrope “, rekao je žiri.

Bukovička banja u Aranđelovcu bila je omiljena destinacija Knjaza Miloša Obrenovića, koji je do 1860. bio Knez Srbije. Banja se nalazi u jednom od najstarijih i najlepših očuvanih gradova-banja u Srbiji. Danas je to važan centar za velnes i rehabilitaciju.

Paviljon je bio sastavljen iz tri dela; izvor mineralne vode bio je u centru, na severnom krilu objekta bila je flaširnica, dok je južno krilo sa kolonadom služilo kao poslastičarnica. Paviljon je bio prva fabrika za flaširanje u Srbiji i donela je prosperitet gradu Aranđelovcu. U prvobitnoj fabrici sve je rađeno ručno uključujući pranje i flaširanje boca, a nakon toga je flaširana mineralna voda distribuirana širom zemlje.

“Banjski koncept arhitekture je relevantan u velikom delu Evrope, a secesija je bila tipičan stil za ovakve objekte”, naglasio je žiri.

Sredinom 1960-ih Paviljon Knjaz Miloš je pretvoren u umetničku galeriju, a danas na južnom krilu još uvek ima galeriju, kao i mali muzej o Bukovičkoj banji. Centralni deo Paviljona i dalje nudi posetiocima mineralnu vodu koja sada dolazi iz svih okolnih izvora.

Obnova je uključivala obezbeđivanje građevinskih elemenata zgrade kao i postavljanje osnovnih zaštitnih elemenata od kiše i podzemnih voda. Velika pažnja posvećena je obnavljanju gipsane fasade zgrade, prozora, roletni i glavnih vrata. Drveni elementi i dekoracija enterijera takođe su očišćeni i vraćeni, a korišćenjem starih fotografija i razglednica se osigurala autentičnost. Žiri je primetio i “obraćanje pažnje na detalje u obnovi ove važne lokacije, gde je kao primer naveden detalj obnove slavina”.

Paviljon je ponovo otvoren u junu 2016. godine. “Projekat je pozitivno uticao na lokalnu zajednicu i opštinu da nastavi sa očuvanjem banjskog parka u celini u bliskoj budućnosti”, rekao je žiri.

Tvrđava Bač, Bač

Tvrđava Bač, čija je izgradnja započeta u XIV veku, sa dogradnjama tokom XV i XVI veka, je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Projekat “Vekovi Bača” je iniciran 2006. godine radi istraživanja i povećanja znanja o prostoru Bača sa okruženjem, primene ključnih konzervatorskih principa u njegovom očuvanju, iznalaženja održive namene i podizanja svesti o vrednostima nasleđa u široj zajednici.

Konzervacija i rehabilitacija Tvrđave Bač zauzima centralni deo ovog projekta. Projekat je osmislio i realizovao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin, koji su podržali partneri: Fond za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa “Vekovi Bača”, Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Muzej Vojvodine. Projekat je finansiran iz regionalnih, nacionalnih i međunarodnih izvora, uključujući i sredstva dobijena iz fondova Evropske unije.

Projekat je uspešno integrisao Tvrđavu Bač u život lokalne zajednice, osmislio novu održivu namenu, obezbeđujući joj time budućnost. Tvrđava je restaurirana, njeni arheološki ostaci konzervirani, a u unutrašnjosti Donžon kule formiran je centar za posetioce sa izložbenim prostorom, koji omogućuju posetiocima da razumeju širi kulturni predeo Bača. Osim toga, postala je centar gde se profesionalno znanje o konzervaciji i upravljanju nasleđem stiče, unapređuje i deli. Tokom proteklih 15 godina, Tvrđava Bač je takođe bila centralna tačka u regiji za obeležavanje manifestacije Dani evropske baštine, inicijative Saveta Evrope. Zahvaljujući uspehu ovog projekta, Tvrđava Bač je upisana na UNESKO tentativnu listu svetskog nasleđa 2010. godine, kao deo “Istorijskog mesta Bač sa okruženjem”.

“Ovaj projekat je izuzetan primer očuvanja nasleđa, zasnovan na interdisciplinarnosti i saradnji. Da bi se ovo postiglo, lideri projekta su iskoristili evropske izvore za istraživanja i obavili potrebna prethodna ispitivanja, što je dovelo do primene odgovarajuće strategije upravljanja. Kontinuirano se ulagao napor da se pažljivom konzervacijom očuvaju važni aspekti ostataka tvrđave. Pored toga, postoji jaka obrazovna komponenta, važna za celu regiju”, rekao je žiri.

U gradu Baču vidljivi su uticaji romaničkog, gotskog, renesansnog, vizantijskoj, islamskog i baroknog stila, zajedno za primerima narodne arhitekture. Ovo bogato graditeljsko nasleđe je svedočanstvo kulturnog diverziteta područja koje povezuje Balkan sa centralnom i zapadnom Evropom. Neki od njegovih najprepoznatljivijih struktura: Tvrđava Bač, manastir Bođani i Franjevački samostan u Baču sada su spomenici kulture od izuzetnog značaja. “Tvrđava je smeštena u neposrednoj blizini Dunava, reke koja povezuje mnoge evropske države”, istakao je žiri.

Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije, Beograd

Uprkos fascinantnim delima koja se u njoj nalaze, Državna umetnička kolekcija Dvorskog kompleksa na Dedinju, nikada nije bila u potpunosti istražena ni katalogizirana sve do 2006. godine. Te godine, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije osniva i finansira projekat za istraživanje kolekcije. Projekatni tim su činile prof. Jelena Todorović, rukovodilac projekta i Biljana Crvenković, dok je za nadzor projekta određen Narodni Muzej u Beogradu kao centralna institucija zaštite.

Državna umetnička kolekcija je imala bogatu i neobičnu istoriju. Ona je simbolički osnovana 1929. godine kada je proglašena Kraljevina Jugoslavija, nastavila je da predstavlja SFR Jugoslaviju, dok su poslednja dela nabavljena za kolekciju krajem 1970-ih godina. Kolekcija je trebalo da odrazi jugoslovenske i evropske ideale kroz dela nekih od najznačajnijih jugoslovenskih i evropskih umetnika poput Nikole Pusena, Gaspara Digea, Palme il Vekija, Ivana Meštrovića i Vlaha Bukovca. Državna umetnička kolekcija je težila da spoji lokalne i evropske kulturne vrednosti sa identitetom novoosnovane Jugoslavije.

Istraživački tim ovog projekta je morao da počne svoj rad rešavanjem najosnovnijh zadataka. Kolekcija je prvenstrveno bila ispravno inventarisana, iscrpno arhivsko istraživanje je sprovedeno za sva dela u njenom sastavu, i napravljena je kompletna baza podataka (kako digitalna tako i analogna) sa zasebnim dosijeom za svako delo u zbirci. Žiri je posebno pohvalio “vrhunski kvalitet istraživanja jedne izuzetne umetničke kolekcije”.

Posle dugog i napornog istraživanja, sačinjen je Katalog likovne zbirke Državne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa, Platonum, Novi Sad, 2014. Njegovom nastajanju, i istraživanju porekla i istorijata dela, doprineli su mnogi evropski muzeji, među kojima treba istaći Luvr (Francuska), Istorijsko umetnički muzej (KHM) (Austrija), Dubrovačke muzeje i Modernu Galeriju (Hrvatska), Muzej u Bergamu i Gradske muzeje Trsta (Italija), RKD Institut (Holandija) i Muzej Moderne umetnosti (Slovenija).

Žiri je veoma visoko cenio štampani katalog Državne umetničke kolekcije, ističući da “ova bilingvalna publikacija visokog kvaliteta predstavlja značajan doprinos istoriji umetnosti i istoriji kolekcionarstva”.

Pravo sagledavanje ovog zaboravljenog, skoro nevidljivog dela evropske kulturne baštine, konačno je doprinelo da dela iz Državne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa postanu dostupna široj publici, posebno preko nekoliko pozajmica umetničkih dela, koja su tražili evropski muzeji nakon objavljivanja kataloga.

Žiri je posebno cenio ovaj aspekt projekta, ističući “da je incijalni koncept ove kolekcije bio da otelotvori evropski duh”. Ovo celokupno istraživanje predstavlja važno ponovno otkrivanje i revalorizaciju ideje o pripadnosti zajedničkoj evropskoj kulturi i umetnosti, kao i njeno predstavljanje širokoj publici.

Takođe, “saradnja sa evropskim partnerima proširila je delovanje samih istraživača i na taj način stvorila mogućnosti za nove i raznovrsne dijaloge. Državna kolekcija koja je veći deo svoje istorije bila dostupna samo visokim državnim zvaničnicima i stranim državnicima, sada je postala dostupna evropskoj publici, pošto su neka dela bila prikazana prvi put do tad.”

Nagrada Evropa Nostre dodeljena je i zapaženom projektu evropske države koja ne učestvuje u programu Kreativna Evropa Evropske Unije:

• Grčka škola, Zograafion, Istanbul, TURSKA – Zografyon Greek School, Istanbul, TURKEY

Povezani tekstovi:
Otvoreni poziv za istraživače: “Slučaj Petrovaradin: upravljanje istorijskim gradskim predelima”
Međunarodna konferencija: Očuvanje i unapređenje istorijskih gradova 2016
Radionica: Skriveni uglovi Beograda – Participativno mapiranje nasleđa grada
Seminar: Konzervacija i restauracija Sinagoge u Subotici

Evropa Nostra je pan-evropska mreža organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti nasleđa, podržana od strane mnogih javnih institucija, privatnih kompanija i pojedinaca. Evropa Nostra pokriva 40 zemalja Evrope, i predstavlja glas civilnog društva u oblasti očuvanja i promocije Evropskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Osnovana 1963, danas je prepoznata kao najreprezentativnija mreža u oblasti nasleđa u Evropi. Predsednik Evropa Nostre je Plasido Domingo, svetski poznati operski pevač i dirigent. Evropa Nostra vodi kampanje za očuvanje ugroženih spomenika, mesta i pejzaža širom Evrope, posebno kroz program “7 najugroženijih”. Uz to, proslavlja izvrsnost u oblasti nasleđa kroz Nagradu za nasleđa Evropske unije i Evropa Nostre. Organizacija daje i aktivan doprinos u formulisanju i implementaciji evropskih strategija i politika vezanih za nasleđe, kroz strukturni dijalog za evropskim institucijama i koordinaciju Evropske alijanse za nasleđe 3.3. Evropa Nostra je jedan od glavnih aktera i partnera Evropske godine kulturne baštine 2018.

Europa Nostra Srbija je dobrovoljno, nevladino, neprofitno i nestranačko udruženje posvećeno podizanju svesti o značaju kulturne baštine kao elementarnog prava svakog građanina sa vizijom da bude „glas kulturnog nasleđa“.

Nagrada Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe započeta je od strane Evropske komisije 2002. godine i od tada implementirana od strane Evropa Nostre. Nagrada proslavlja i promoviše najbolje prakse povezane sa konzervacijom, istraživanjem, upravljanjem, volonterizmom, edukacijom i komunikacijom u oblasti nasleđa. Na ovaj način, nagrada doprinosi većoj javnoj prepoznatljivosti kulturnog nasleđa kao strateškog resursa za Evropsku ekonomiju i društvo. Nagrada je podržana od strane Evropske unije kroz program Kreativna Evropa.

Tokom poslednjih 16 godina, organizacije i pojedinci iz 39 zemalja aplicirali su za nagradu sa ukupno 2,883 aplikacija. Od 2002, nezavisni stručni žiri izabrao je 485 nagrađena projekta iz 34 države. Španija je prva na listi sa 64 nagrade, Velika Britanija je na drugom mestu sa 60, a Italija treća sa 41 nagradom. Ukupno je dodeljeno 88 Grand Prix nagrada od €10,000 za najizvrsnije od svih nagrađenih inicijativa u oblasti nasleđa.

Nagrada Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe ojačala je kapacitete sektora nasleđa u Evropi isticanjem najboljih praksi, podsticanjem međugranične razmene znanja i povezivanjem i umrežavanjem različitih aktera. Donela je i podsticaje pobednicima, kroz veću međunarodnu pažnju i promociju,olakšano finansiranje i povećan broj posetilaca. Uz to, povećala je svest o zajedničkom nasleđu u javnosti i istakla njegov evropski karakter. Nagrada je iz tih razloga jedan od ključnih mehanizama za promociju evropskog nasleđa.