Monografija: “ESEJI O GRADU” – Spasoje Krunić

Sa zadovoljstvom Vam predstavljamo monografiju našeg redovnog profesora u penziji: „ESEJI O GRADU” – Spasoje Krunić, 1992–1996. (RTS 1, „Beogradska hronika“), urednika Aleksandra Bobića u izdanju Orion Art-a iz Beograda.

Krunić, Spasoje / Krunić, Spasoje
ESEJI O GRADU / ESSAYS ON THE CITY
1992–1996. (RTS 1, „Beogradska hronika“) / 1992-1996 (TV show “Beogradska hronika” on RTS 1)

Monografija „ESEJI O GRADU” je tekstualni zapis televizijskih narativa i nastupa Spasoja Krunića ranije emitovanih na nacionalnoj televizijskoj stanici, danas javnom servisu Srbije – RTS-u. Knjiga donosi šesnaest eseja – ličnih stavova autora izvedenih iz misli o  gradovima u Srbiji, ali ponajpre Beogradu, gradu u kome živi i radi, ujedno univerzalno tematizovanih kroz niz pojava svakodnevno prisutnih u gradskom životu. „Eseji o gradu” nam donose i foto-razgovor urednika za svaki esej posebno. Šesnaest foto-razgovora, šesnaest mesta susreta autora i urednika, šesnaest tačaka preseka misli datih u dva različita narativa, nesumnjivo odgovaraju dijalektičkoj maksimi „ jedan se deli na dva”.

Iz predgovora:
„Čitalačka javnost svakako će se susresti u ovoj knjizi sa fragmentom hronike kontinuiteta Beograda i gradova Srbije, kao okvira izabranim temama koje prevazilaze lokalnu sredinu iz koje nastaju. Sasvim je moguće da neke stvari, sada nakon dve i po decenije, deluju kao opšte mesto, jer je neminovno ostvaren izvesni napredak. Ovo ne znači da su problemi na koje nam Krunić ukazuje prevaziđeni već, najčešće znači, da su normativno skriveni. Uostalom, praktični humanizam u našem svetu je pod stalnim pritiskom i bez izglednog rešenja. Zabrinjavajuća je aktuelnost Krunićevih zapažanja koje nam donose završeci njegovih eseja. Zato, ovde i sada, vredelo bi ponoviti jednu od njegovih pouka, a to je da „nema opravdanja za lenjost duha.”
Aleksandar Bobić

Iz recenzija:
„Kratki, precizno artikulisani tekstovi, očuvane svežine i kritičnosti, oslobođeni su didaktičnog tona, dok nas pouzdano vode kroz različite tačke posmatranja koje ukazuju na važnost naših doživljaja, jer, geteovski rečeno, nema ničeg nevažnog na svetu – sve zavisi od tačke posmatranja. U doba nekritične horizontalne disperzije digitalnih informacija, knjiga „Eseji o gradu” je pouzdani vodič i dobrodošli primer ponovnog osvajanja slobode za procese učenja i traganja, vrednovanja i promišljanja, kojima će , uprkos „novom dobu”, u svom civilizacijskom sazrevanju stremiti i naredne generacije.”
Milica Lapčević

„Eseji poseduju  hronološki kontinuitet, iako se mogu čitati kao odvojene celine koje sa datim trenutkom i svojstvenom temom čine zaokružen misaoni sadržaj. Tekstovi su izuzetni po svojoj vitalnosti, jer ostvaruju neposredni odnos prema stvarnosti i gradskom prostoru u kome pokret, svetlost, vreme daju osećanje celovite egzistencije. U njima javni prostor grada, gde je doživljaj suštinsko kretanje, kao medij susreta između nužnih različitosti, predstavlja stvarnost par excellence.”
Jelena Mitrović

Povezani tekstovi:
Predstavljanje monografije: “ESEJI O GRADU” – Spasoje Krunić
Monografija: ”Spasoje Krunić: PROSTORNE METAFORE”
Predstavljanje monografije: ”Spasoje Krunić: PROSTORNE METAFORE”
Gostujuće predavanje profesora Spasoja Krunića
Marginalizovane teme – arhitektura privatnih, javnih i sakralnih objekata – Stvaralaštvo profesora Spasoja Krunića
Program predavanja profesora Arhitektonskog fakulteta: REFLEKSIJE

O autoru

Spasoje Krunić, arhitekta, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta (AF) Univerziteta u Beogradu, u penziji od 2005. Krunić je hercegovačkog porekla i pravoslavne veroispovesti, rođen 23. oktobra 1939. godine u Nikšiću, tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, od oca Vojislava (Stolac) i majke Jelene, rođene Kokolj (Bileća). Supruga mu je Zorica, a sinovi Vojislav i Dragoslav. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Studirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1958–1964, gde je i diplomirao 1968. godine. Projektovanje uči u ateljeu prof. Milana Zlokovića, a diplomira kod prof. Bogdana Bogdanovića.

Na Arhitektonskom fakultetu biva izabran za docenta (1995), vanrednog profesora (1998) i redovnog profesora (2000). Šef je Katedre za arhitektonsko i urbanističko projektovanje na AF (2001–2002).

Arhitekta Krunić je autor više izvedenih dela različitog arhitektonskog programa: galerija, zatvor, groblje streljanih, pravoslavni hram, stanovanje, memorijalni centar, spomenici, komandni centar (prva poslovna zgrada izgrađena u čeliku u Srbiji), kuće za odmor i dr.

Krunićevo delo je prikazano u velikom broju knjiga, leksikografskim publikacijama i stručnoj, nedeljnoj i dnevnoj periodici. Krunić je jedini autor iz Srbije kome su prikazana dela Memorijalni centar „Ravna gora” i Palata „Zora” u: The Phaidon Atlas of Contemporary World Architecture, Phaidon, London – 2003. (za period 1998–2003) i 2008. (za period 2000–2008).

Monografija „Spasoje Krunić: Prostorne metafore” (2017) je najsveobuhvatniji prikaz životnog i profesionalnog opusa profesora Krunića.

Krunić se više decenija samostalno bavi istraživanjem novih konstrukcija, prevashodno montažnih prefabrikovanih sistema za gradnju na trusnim i drugim područjima, odnosno za ljude skromnijih prihoda – inovator je i pronalazač četiri sistema u čeliku i drvetu: 1) Sistem Krunić 81 – konstruktivni elementi za formiranje prizemnih i višespratnih zgrada (P-1645/81), 1981; 2) Sistem Krunić 82 – prefabrikovane kvadratne ploče međuspratne tavanice (P-1961/82), 1982 (oba: Jugoslovenski patentni zavod); 3) Sistem Krunić 84 – za gradnju na trusnim i drugim područjima, 1984; 4) Sistem Krunić 87– od šperploča za manje objekte različite namene, 1987; 5) Sklonište – konstruktivni sistem od elemenata u obliku kriškaste polulopte od poliestera („plastenik”), 1987.godine. Sa M. Perovićem autor je monografije „Nikola Dobrović: Eseji, projekti, kritike” (1998). Urednik je knjige „Srpska arhitektura XX veka” (2006) i knjige „Srednjovekovni manastiri i crkve Srbije” (2006). Više puta recenzent knjiga iz oblasti arhitekture.

Izlagao je samostalno i na kolektivnim izložbama (1963–2015), izbor: Galerija mladih, Novi Sad 1963; Salon arhitekture u Beogradu (više puta); Bijenale arhitekture u Veneciji (2003. i 2014.); Samostalne izložbe u Varšavi (2004) i Poznanju (2005); Srpska arhitektura XX veka, Pariz 2006; „Paralele i kontrasti – Srpska arhitektura 1980 – 2005”, MPU, Beograd 2007; Samostalna izložba „Nova poetika forme”, Centralni Dom arhitekata, Moskva 2007; Portreti arhitekata (ULUPUDS), Beograd 2010; Samostalna izložba crteža „Uvećanje”, Galerija OZON, Beograd 2011; „Mapiranje identiteta – Arhitektura Beograda 1919–2015”, MPU, Beograd 2015; „Serbia: The city as a regional context for Architecture“, Exibition center of the Vienna I.G. AG, Vienna 2015, kao i u Novom Sadu (1963), Volgogradu (1982), Milanu (1991), Moskvi (1998), Berlinu (2003), Pragu (2007), Užicu (2014), Valjevu (2015) i dr. Dobitnik je preko pedeset nagrada na domaćim i međunarodnim anonimnim konkursima (1963–2010), kao i velikog broja društvenih i stručnih priznanja za stvaralaštvo (1964–2015), od kojih se izdvajaju: Orden svetog Save drugog stepena, Srpska pravoslavna crkva (2015), Dobrovićeva nagrada, Asocijacija srpskih arhitekata, ASA (2013), Povelja za životno delo u arhitekturi Srbije, ASA (2011), Nagrada za životno delo, ULUPUDS (2011), Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za životno delo (1998), Borbina nagrada za arhitekturu (1995. i 2000.), Velika nagrada Srbije za primenjenu umetnost i dizajn (1991), Oktobarska nagrada grada Beograda (1984), Studentska nagrada „Rata Bogojević”, AF (1964) i druge.

Krunić je bio predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda (1997–2000) i potpredsednik Vlade Republike Srbije ispred Srpskog pokreta obnove (2000–2001). Komesar je srpskog nastupa na X bijenalu arhitekture u Veneciji, 2006. godine. Član je ULUPUDS-a, Saveza arhitekata Srbije, Društva arhitekata Beograda i Asocijacije srpskih arhitekata. Od 2007. dopisni, a od 2012. redovni je član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).