Представљање другог издања књиге: “Живот на ивици. Становање сиротиње у Београду 1919-1941.” – др Злата Вуксановић-Мацура

Фотографија на корици: Авлија у Панчићевој улици бр. 21 око 1930. (МГБ, Ур–10496)

Културни центар Београда,
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
уторак, 04. децембар 2018. у 18.00 часова

Представљање другог издања књиге др Злате Вуксановић-Мацура:
Живот на ивици.
Становање сиротиње у Београду 1919-1941.

Издавач: Орион Арт, Београд 2018

Учествују: проф др Сретен Вујовић, проф др Ненад Макуљевић, проф Бранислав Митровић и ауторка.

Прво издање књиге Живот на ивици одавно је распродато и овенчано бројним признањима. Тема коју обрађује занимљива је за научну и стручну заједницу, а свакако би могла бити и значајна литература за све доносиоце одлука које се тичу развоја града, стамбене кризе која и данас највише угрожава управо сиромашно становништво. Књига је намењена и свим заљубљеницима у Београд и његове мале и велике приче… Занимљиво је и поменути да су инспирацују за свој рад у овој књизи нашли и аутори гледане серије „Сенке над Балканом“, чији се велики део радње одвија управо у за ту прилику реконструисаној сиротињској Јатаган мали.
………………
Монографија Живот на ивици представља комплексну, мултидисциплинарну, компаративну и системску студију изузетно актуелне, али до сада у великој мери запостављене истраживачке области. Проучавајући феномен становања нижих друштвених слојева, ауторка је сабрала сву до сада познату грађу о становању сиротиње и допунила је резултатима обимног архивског, теоријског и теренског истраживања засновног на проучавању и тумачењу оригиналних извора.

С једне стране, као својеврсан увид у специфична питања сопственог наслеђа, представља велики допринос проучавању историје (анонимне) архитектуре српске престонице. С друге, одише савременошћу, актуелношћу и аутентичношћу. Она, у ствари, указује креаторима актуелне урбане политике на искуства негдашњег Београда, показујући да из његове ретроспективе, из искуства прошлости, може много да се уради и за његову данашњу перспективу, за градоградњу – достојну човека, а посебно оног кога најчешће заборавља убрзана и неправедна историја. Зато актуелна урбана политика транзиционог друштва може наћи у овом делу важне подстицаје да се превладају и стамбена криза и изразите стамбене неједнакости, а нарочито формирање нових „стамбених класа”.
(Из приказа књиге Живот на ивици, Ратко Божовић, Архитектура и урбанизам, Београд, 2012)

Испред куће у Пиштољ мали (Политиин забавник, 3240). Преузето из књиге “Живот на ивици. Становање сиротиње у Београду 1919-1941″, Орион арт, Београд 2012, стр 201

Рецензије

Ова монографија представља веома сложено и садржајно истраживање врло значајне и актуалне теме из области историје и теорије архитектуре. (…) Истраживање представља оригинални научни допринос критичком сагледавању остварених примера на пољу изградње социјалних станова за чиновнике и раднике, рентијерских станова за сиромашне, станова које су градиле добротворне установе и појединци, односно сами сиромашни житељи за своју породицу. Посебан допринос рада представљају бројни статистички и други подаци који веома исцрпно осликавају тадашњу социјалну ситуацију сиромашних грађана; оригиналне фотографије које верно приказују насеља и зграде које нису сачуване; као и оригинална пројектна документација која даје веома вредне информације о просторној структури и архитектури зграда, од којих већина данас није очувана или су у измењеном стању. Ови прилози пружају широке могућности сагледавања укупне стамбене изградње у међуратном периоду. (…) Остварени резултати ће омогућити боље познавање и објективнију валоризацију појединих до данас сачуваних примера зграда и целина што ће отворити пут за предлагање и спровођење њихове институционалне заштите.… Проф. др Мирјана Ротер-Благојевић

Реституциона карта сиротињских крајева у Београду око 1939. године. Арх. Злата Вуксановић Мацура. Поља у црвеним нијансама означавају насеља у којима је живело сиромашно становништво.