Публикација: “Формати за урбани живот: породична кућа у савременом граду” – Ана Никезић

Са задовољством Вам представљамо публикацију професорке др Ане Никезић: “Формати за урбани живот: породична кућа у савременом граду” у издању Архитектонског факултета у Београду.

Књига је настала из намере да се докторска дисертација под називом “Трансформација концепта породичне куће у условима регенерације градског центра” (Никезић, 2006) прилагоди широј читалачкој публици, и да се намени, како студентима архитектуре и сродних дисциплина, тако и свима онима који желе да стекну увид у начин на који архитектура гради живот. Посебно је намењена онима који верују у нераскидиву везу између архитектуре и културе.

Посматрање савременог живота у граду из перспективе архитектуре усмерило је ток књиге ка испитивању повезаности човека и града кроз призму културе свакодневог. Овај однос се посматра кроз породичну урбану кућу, као феномен који представља један од основних елемената структуре града и истовремено свеукупни израз стила живота њених корисника.

Из увода:
… “Књига је структуирана у три сукцесивно надовезујуће целине. Први део књиге дефинише основне одреднице феномена урбане куће. У њему се дискутује о свеукупној и сложеној структури феномена, о њеним полазиштима и њеним потенцијалима. Такође овај део књиге успоставља теоретски оквир као базу за аналитичко посматрање урбане куће.

Други, по обиму и структури најсложенији део,  кроз посматрање еволуције урбане куће, апстрахује феномен до нивоа вредности и карактеристика на којима почива, као и оних које су индикативне за његову трансформацију. Процес компаративне анализе одвија се кроз три развојна оквира града, које треба посматрати условно и у вези са темом урбане куће, а никако као историјске фазе развоја града или, пак, типа урбане куће. Први, историјски оквир, добио је назив „Ретроспектива“, јер у себи сажима оне вредности и карактеристике које су толико дубоко укорењене у урбани начин живота да се чине исконским и архетипским. Резултира утврђивањем основних вредности које су уткане у саму срж куће-дома и које се нису промениле ни до данас.

Други је добио назив „Традиција око нас“, јер још увек живимо у просторима тих кућа, иако често адаптиране и прилагођене савременим условима живота. Резултира јасном дефиницијом традиционалне куће у густој урбано активној матрици града. Трећи је назван „Перспектива“ и указује на тенденције и будућа стремљења развоја урбане куће. Резултира издвајањем принципа индикативних за даљи развој и трансформацију савремене урбане куће. То су принцип сложености, принцип променљивости и принцип пропустљивост. Сваки од принципа је посебно анализиран у програмског и просторном смислу, те постављен као интегрални део концепта урбане куће.

На крају, последњи део књиге дискутује о основним принципима трансформације савремене урбане куће, као и о смерницама будуће употребе постављених принципа индикативних за трансформацију урбане куће у граду XXI века. “…

Из рецензија
… Има тих кућа које су промениле схватање и тумачење архитектуре као делатности и које су промениле индивидуални однос појединца према дисциплини. Стога је вероватно и инструмент за преглед, приказ и изучавање дате тематике породична урбана кућа, која је фундамент физичке и друштвене структуре града, и истовремено градивни елемент живота њених корисника. На тај начин проблематика сагледавања, разумевања и деловања према урбаној структури увођењем урбане куће као савременог модела повезивања разнородних утицајних фактора добија нови оквир за промишљање савременог односа према култури урбаног начина живота, односно према речима аутора „Реч је о такозваној урбаној кући која се посматра и као интерпретација стила живота, и као манифестација културе, и као фасцинација праксе свакодневног.“…
др Владан Ђокић, редовни професор

… Књига Ане Никезић, “Формати за урбани живот – Породична кућу у савременом граду” стиже у тренутку када је, некада изузетно активна, сцена писаних, теориијских радова из области архитектонских, пројектантских методологија и синтеза, посебно из области стамбене архитектуре, сада прилично оскудна. Бављење истраживањем, анализом и систематизацијом искустава, знања и метолдологија из области архитектуре становања најпре значи поновно преиспитивање основних, фундаменталних ослонаца саме архитектонске делатности. Стамбена архитектура и стамбена средина као најзаступљенији градотворни елементи одувек представљају огледало времена и друштва, социјалног и културног миљеа и вредности средине.

Тема која се наводи у књизи, “…Од куће ка граду до града у кући”, сликовито илуструје сав значај повратног дејства утицаја који владају у јединственој стамбеној средини, без обзира на њене нивое и размере и који су евидентна потпора доказу тезе о нужности трансформације породичне куће у условима регенерације градских центара. Читав процес се дешава под условима и утицајима различитих контекстуалних околности које их индукују и усмеравају. У књизи се представљају и тумаче елементи ових утицаја пресудни за релације човек – архитектура – град – култура – свакодневни живот, из чега се види колико промена начина живота може бити кључна код опредељења за пројектантске мотиве, концепције и одлуке…
арх. Владимир Лојаница, редовни професор

… Захваљујући њеном истраживачком таленту, изузетној обавештености и труду добили смо јединствену књигу у нашој средини чије су идеје научно-стручно и друштвено значајне јер се могу применити и у праксама стамбених и урбаних јавних политика.
Социолошки исказано реч је о наступању дела самосвесног новог грађанства које промовише свој стил живота у урбаним кућама руковођен развојем своје индивидуализације и индивидуације, јер је грађанин, у граду као „искуству разлике“, као сви други грађани, као неки други грађани и као нико други…
др Сретен Вујовић, редовни професор
Универзитет у Београду – Филозофски факултет

Повезани текстови:
Позив за учешће на радионици: “Unforeseen Impulses of Modernism: The Case of New Belgrade” (19-29.11.2018)
Гостовање у емисији ”Град” на Радио Београду 2 поводом Јубилеја 170 година
Публикација: ПРЕДЕО ИГРЕ – КОШУТЊАК: Принципи архитектонског пројектовања у светлу климатских промена

О аутору

Ана Никезић (1973) живи и ради у Београду. Доктор је наука у области архитектуре и урбанизма (2006). Има преко 18 година искуства у настави у области Архитектонског и урбанистичког пројектовања на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и преко 14 година искуства у раду на научно-истраживачким пројектима у оквиру исте институције. Од 2010. године учестује као члан и ментор на изради докторских теза. Од 2015. године је продекан за последипломске студије. Течно говори и професионално користи енглески. Пасивно користи француски језик.

Бави се научно-истраживачким радом у области савремене архитектуре и едукације архитеката. Учествовала је у припреми и реализацији више научно-истраживачких пројеката финансираних од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Има преко 30 публикованих радова у монографијама, часописима и на саветовањима међународног значаја. Уредник је и један од аутора научне монографије „Простори игре – Кошутњак: Пројектовање у светлу климатских промена“, коју је издао Архитектонски факултет уз подршку Министарста за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.

Учествовала је и била награђивана на више урбанистичко-архитектонских конкурса и изложби у области архитектуре. Своја истраживања и архитектонске конкурсе редовно излаже на Салону Архитектуре и на Салону Пејзажне архитектуре. Била је члан организационог и научног одбора на више националних и међународних конференција. Учествовала је у великом броју међународних и националних радионица. Члан је друштва архитеката Србије од 2003. године и члан Инжењерске коморе од 2004. године.

Поред генералног интересовања за професију за коју се определила, посебно је интересује повезивање теоретске и практичне димензије пројектовања и архитектуре уопште. Непосредан рад са студентима представља посебно задовољство и прилику за стицање нових искустава и за продубљивање сопственог знања. Посебна академска пажња посвећена је теми односа између архитектуре и природе, архитектуре и урбане културе (начин живота), као и теми друштвено одговорног архитектонског образовања заснованог на интердисциплинарном приступу.