Održana tribina posvećena obeležavanju tri decenije od smrti akademika profesora Aleksandra Deroka (1894-1988)

Povodom obeležavanja tri decenije od smrti akademika profesora Aleksandra Deroka, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, u ponedeljak, 03. decembra 2018. godine u amfiteatru fakulteta održana je tribina posvećena ovom veoma značajnom jubileju. Arhitektonski fakultet je ovaj jubilej započeo održavanjem tribine koja je bila posvećena višedecenijskom profesionalnom radu i delovanju u sferi kulture akademika profesora Deroka, kao arhitekte praktičara i pobornika oživljavanja nacionalnog stila i narodnog graditeljstva, omiljenog profesora na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta, kasnije Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Najviše njemu kao pasioniranom istraživaču starina i delatniku u zaštiti graditeljskog nasleđa, umetniku i humanisti koji je svojim stvaralačkim likom na specifičan način obeležio kulturu 20. veka.

Na početku tribine obratila se prof. dr Ana Nikezić, vanredni profesor i prodekan za nastavu i nauku Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koja je pozdravila prisutne i iznela program obeležavanja ovog jubileja u narednom periodu, kako kroz nastavne, tako i kroz vannastavne aktivnosti. Potom se skupu obratio uvaženi akademik Milan Lojanica, profesor Arhitektonskog fakulteta u penziji, koji je kroz veoma nadahnut način govorio o značaju akademika i profesora Aleksandra Deroka za naše društvo.

Nakon uvodnih obraćanja, skupu se obratila prof. dr Mirjana Roter Blagojević, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je imala i ulogu moderatora na ovoj tribini. Ona je prisutne upoznala sa pojedinim važnim događajima iz biografije Deroka, o njegovom najranijem detinjstvu, porodici, interesovanjima i o učešću u Prvom svetskom ratu kao jednom od prvih ratnih pilota.

Potom je predstavila učesnike i govornike na tribini, prema redosledu izlaganja: dr Marko Nikolić, arhitekta, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dr Marina Nešković, arhitekta, savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, dr um. Milorad Mladenović, slikar i arhitekta, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dr Milan Popadić, istoričar umetnosti, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Odeljenje za istoriju umetnosti, dr Đorđe Mandrapa, arhitekta, docent Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu, dr Igor Marić, arhitekta, naučni savetnik IAUS-a u penziji i dr Marta Vukotić – Lazar, istoričar umetnosti, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

O radu akademika i profesora Aleksandra Deroka na Beogradskom Univerzitetu govorio je docent dr Marko Nikolić, koji je prisutne upoznao sa nastavno-naučnim i pedagoškim radom profesora Deroka na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta, potom Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kroz sadržaje nastavnih planova i programa, kao i njihovih promena, unapređenje i razvoj nastavnih i vannastavnih aktivnosti, i kroz objavljenu građu profesora Deroka, koja i danas predstavlja osnovu za svako istraživanje nacionalne baštine.

Dr Marina Nešković govorila je o radu Deroka na istraživanjima i zaštiti graditeljskog nasleđa. Posebno je istakla da se Deroko sa jednakim interesovanjem bavio proučavanjem i dokumentovanjem srednjovekovnog monumentalnog sakralnog graditeljstva, utvrđenih gradova, narodnog neimarstva. U osnovi njegovih istraživanja je direktan odnos sa spomenikom, u kojem se upoznavao sa prostornom strukturom, načinom zidanja, arhitektonskim dekorativnim elementima.

Rad profesora Aleksandra Deroka u Smederevu je prezentovao van. prof. dr um. Milorad Mladenović, sa posebnim akcentom na Spomen kosturnici u Smederevu i školi Kralj Petar I, projekti koji se uobičajeno navode kao njegova značajna dela u oblasti arhitekture. Potom je govorio o Derokovom uticaju na urbani i arhitektonski razvoj grada, kroz prikaze značajnih projekata stambenih zgrada koje je on projektovao.

Potom se skupu obratio van. prof. dr Milan Popadić, koji je izneo jedan naročit slučaj iz života Aleksandra Deroka. Cilj izlaganja je bio da se ukaže na javni značaj sistematske zaštite nasleđa i njenog naučnog ustanovljenja, a kroz isticanje prvorazrednog i raznovrsnog doprinosa Aleksandra Deroka u ovom istraživačkom polju.

O sakralnoj arhitekturi govorio je doc. dr Đorđe Mandrapa koji je istakao da Derokov rad karakteriše visok stepen individualnosti i originalnosti. On je prikazao gde je pozicija Derokovog stvaralaštva u širem kontekstu tadašnje sakralne arhitekture, kao i na koji način se, analizom ovog segmenta njegovog opusa, može pružiti prikaz njegovog ukupnog pristupa projektantskom delovanju.

Dr Igor Marić je govorio o uticajima stvaralaštva Aleksandra Deroka na potonje generacije arhitekata. On je ukazao da je Deroko istaknuta ličnost srpske kulturne, naučne i arhitektonske scene 20. veka, na razmeđu između Romantizma i Modernizma.

O umetničkom i književnom radu govorila je van. prof. dr Marta Vukotić – Lazar, koja je istakla Derokova poznanstva sa brojnim stranim i domaćim umetnicima krajem treće decenije 20. veka, kao što su: Pablo Pikaso, Le Korbizije, Sava Šumanović, a koji su ostavili dubok trag u kasnijim Derokovim umetničkim radovima. Posebno je istaknuto njegovo prijateljstvo sa književnikom Rastkom Petrovićem.

Nakon završenih izlaganja koja su bila vezana za Univerzitetski rad profesora Deroka, njegov profesionalni rad u oblasti istraživanja, zaštite i obnove graditeljskog nasleđa, kako monumentalnog sakralnog, tako i tradicionalnog graditeljstva, potom projektantski rad i na kraju njegov književni i umetnički rad, usledila je diskusija i razmena mišljenja između govornika i učesnika tribine.

Posebno treba istaći veliku posećenost tribine od strane profesora Beogradskog Univerziteta i Univerziteta umetnosti, profesora u penziji Arhitektonskog fakulteta, kolega i koleginica iz službi zaštite, a posebno je značajna velika posećenost od strane naših studenata, što je sve doprinelo da se ovaj važan jubilej vezan za tri decenije od smrti uvaženog akademika i profesora Aleksandra Deroka obeleži na dostojanstven način.

Povezani tekstovi:
Tribina posvećena obeležavanju tri decenije od smrti akademika profesora Aleksandra Deroka (1894-1988)
Dve izložbe posvećene profesoru naše škole i značajnom arhitekti Milanu Zlokoviću
Održan okrugli sto ”Nasleđe za generacije i generacije za nasleđe” povodom Međunarodnog dana spomenika i spomeničkih celina 2018
Izložba: „Bogdan Bogdanović 2013/14“ fotografa Sebastijana Ilinga (Sebastian Illing) u Uličnoj galeriji
Seminar i izložba: Bogdan Bogdanović – Uvod u celinu
Komemoracija: prof. Aleksandar Keković (1939 – 2018)
Otvaranje izložbe – U korak sa vremenom: 50 godina predmeta Konstruktivni sistemi i Prostorne strukture