УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

ДЕРОКО: 30 ГОДИНА СЕЋАЊА
Изложба плаката инспирисаних делом Александра Дерока
Галерија ГрАФ, Архитектонски факултет, III спрат
22. – 31. децембра 2018. године

Позивамо Вас на изложбу плаката инспирисаних делом Александра Дерока, под називом:
“ДЕРОКО: 30 ГОДИНА СЕЋАЊА” која ће бити приређена у Галерији ГрАФ на Архитектонском факултету.

Добродошли!

Организација изложбе
Кабинет за визуелне комуникације 341

Аутор концепта изложбе
мр Душан Станисављевић

Учесници и аутори изложбе и изложбене поставке
мр Душан Станисављевић
др Владимир Парежанин
Данира Совиљ
Душан Поповић
Владимир Ковач

Дизајн каталога и визуелног идентитета изложбе
Владимир Ковач

Техничка реализација изложбе
Владимир Парежанин
Данира Совиљ
Душан Поповић
Владимир Ковач
Богдан Новаковић
Марија Стевић
Ива Шибалић
Бојана Зејак

Чланови кабинета за визуелне комуникације 341 (2018/19)
мр Душан Станисављевић, в.проф.
др Владимир Парежанин, доцент
арх. Данира Совиљ, асистент
арх. Душан Поповић, асистент
др Владимир Ковач, с.сарадник
Богдан Новаковић, практикант
Ива Шибалић, практикант
Бојана Зејак, практикант
Марија Стевић, фотограф

Deroko-30-godina-secanja_02_opt

ДЕРОКО: Див архитектуре

Аутор текста: др Владимир Ковач

Трајаће као див Дероко. Дероко је изградио монументалну
грађевину наше културе, саздану од врло различитих
материјала: љубави, истрајности, ума и цигле. ¹

Поводом обележавања тридесет година од смрти Александра Дерока (1894-1988), истакнутог архитекте и професора наше школе, Кабинет за визуелне комуникације 341 реализовао је пројекат изложбе серије плаката инспирисаних ликом и делом овог изузетног ствараоца.

Подстакнути иницијативом и позивом професорке др Мирјане Ротер Благојевић, на чему јој овом приликом свесрдно захваљујемо, преточили смо своја сазнања и личне импресије о Дероковом богатом стваралачком опусу у савремене плакатске форме.

Истовремено, посебну захвалност дугујемо нашем драгом професору и учитељу Александру Радојевићу који нас је на особен начин, кроз своје приче и аутентична сведочења, увео у чаробне слике света Александра Дерока. Несумњиво да су ова сведочанства употпунила нашу инспирацију, те своје место нашла у графизму сваког плаката.

Намера нам је да овом изложбом и пратећим каталогом додатно осветлимо Дероков лик, a његово дело приближимо нашим студентима и млађим колегама који у њему могу открити сву лепоту и драж архитектуре. У исто време, преведен у поље графичке комуникације, стваралачки израз Дерока може задобити нови семантички оквир и тиме постати потенцијал за савремена тумачења и теоријске реинтерпретације, са реперкусијама на његово свеобухватно ауторско дело. Сходно томе, уверени смо да овако конципирана графичка решења плаката генеришу нове нарације, упућујући нас на неопходност суштинског разумевања вишеслојности, богатства и ванвременске снаге Дерокове мисли.

Важно је нагласити да у основи Дероковог архитектонског, истраживачког и стваралачког геста лежи цртеж. Као велики трагач за истинама живљења ², он своје цртеже ствара надахнут егзистенцијалном поетиком свакодневних слика и доживљаја. Отелотворен драматичном линијом, полетан и карикатурално луцидан, сваки Дероков цртеж остаје његов интимни поглед на стварност и забелешка несвакидашње богатог животног искуства. О снази Дерокових цртежа и графичких записа упечатљиво сведочи серија публикација Цртежи, коју је крајем педесетих година прошлог века покренуо заједно са својим младим колегама и следбеницима – Ђорђем Петровићем, Браниславом Миленковићем и Зораном Петровићем. Ове свеске чувају на десетине Дерокових цртежа у којима се очитавају сва разноликост и енергичност једног животног пута из кога се рађала инвенција пасионираног истраживача особеног стваралачког рукописа.

Чини нам се да архитектура данашњице, као никада пре, вапи за истинским посленицима струке који би својим раскошним талентом, неизрецивом љубављу и свестраном креативношћу, те систематичним радом и бескомпромисном посвећеношћу, запалили пламен нове архитектонске мисли. Вођени вером да време таквих стваралаца није прошло, имамо узвишен задатак да доајене наше архитектуре непрестано призивамо и изнова упознајемо, спознајући тиме сву лепоту и значај њиховог дела. Управо је Александар Дероко један од највећих доајена нашег културног простора – и заиста, не постоји зрно сумње – овај Див архитектуре трајаће вечно!

Београд, 11. децембар 2018.

––

¹ Михајло Митровић, “А. Дероко”, у Вранић-Игњачевић, Марија. Легенде Београдског универзитета: Александар Дероко 1894–1988, Каталог изложбе (Београд: Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, 2004), стр: 11.

² Бранислав Миленковић, “Александар Дероко 1894–1988″, у Вранић-Игњачевић, Марија. Легенде Београдског универзитета: Александар Дероко 1894–1988, Каталог изложбе (Београд: Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, 2004), стр: 6.