Међународна конференција: ”Живот и дело Милутина Миланковића: прошлост, садашњост, будућност” (19-21.07.2019)

Поводом обележавања 140 година од рођења и 110 година од доласка на Београдски Универзитет Милутина Миланковића:

Прва међународна конференција
”Живот и дело Милутина Миланковића: прошлост, садашњост, будућност”

19-21. јул 2019. године

Место одржавања конференције:
Архитектонски и Грађевински факултет, Булевар краља Александра 73/I и II спрат, Београд.

Организатори:
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
Универзитет у Београду – Грађевински факултет
Удружење Милутин Миланковић Београд

Покровитељ:
Српска академија наука и уметности
Универзитет у Београду
Инжењерска академија Србије

Kонтакт: mm_conference@arh.bg.ac.rs

Архитектонски факултет у Београду, Грађевински факултет у Београду и Удружење Милутин Миланковић Вас позивају да учествујете на првој међународној конференцији ”Живот и дело Милутина Миланковића: прошлост, садашњост, будућност”. Конференција треба да послужи као форум где стручњаци из различитих научних области имају могућност да представе резултате свог научног рада, упознају се са сличним истраживањима из датих области умрежених заједничком темом – животом и делом Милутина Миланковића.

Милутин Миланковић 1879-1958

По образовању грађевински инжењер, по занимању универзитетски професор небеске механике Милутин Миланковић је веома успешно радио и стварао у различитим научним дисциплинама и областима. Грађевинска механика и грађевинарство, астрономска теорија о климатским променама, реформа календара, научно-популарна дела и историја природних наука су области у којима се одсликавају Миланковићеве научне мисли.

Иако је својим научним и неимарским делима обележио науку у двадесетом веку и задужио светску цивилизацију многи детаљи из живота и рада Милутина Миланковића су неодовљно, или потпуно непознати научној, али и широј јавности. Можда је томе разлог што још увек нема музеја, истраживачког центра или сталног догађаја њему посвећеног. Трагови његовог научног опуса, као и подаци о самој његовој личности, још увек се налазе у архивима, музејима и библиотекама у местима у којима је живео и радио (Даљ, Осијек, Беч, Београд, Будимпешта) и тешко су доступни за коришћење.

У Србији, али и у свету одржан је веома мали број научних скупова посвећених Милутину Миланковићу. Прва научна конференција о животу и делу Милутина Миланковића одржана је 1989. године у организацији Српске академије наука и уметности (САНУ), више од двадесет година после његове смрти, а била је посвећена обележавању 100 година од рођења. Следећи скупови у организацији САНУ (2004., 2009., 2014. и 2017. године) поводом Миланковићевих јубилеја су били међународни скупови са одређеним темама, углавном из области климатских промена. У међувремену одржано је неколико научних скупова на којима су приказани радови из појединих делатности којима се бави Миланковић (геофизика, грађевинарство, календарска питања, књижевни опус).

Од међународних скупова треба напоменити научни скуп „Миланковић и клима“ који је организован 30. новембра – 4. децембра 1982. године. Организатор је била Геолошка опсерваторија Ламонт Доерти Колумбија (Lamont-Doherty Observatory of Columbia University, Palisades, New York 10984).

Циљ ове конференције је да се приказивањем радова из свих области у којима је Миланковић радио и стварао обезбеди комплекснији увид у његов допринос светској науци, те осветле његове активности као грађевинског инжењера, реформатора календара, историчара природних наука и хроничара научних збивања свога времена, преко његовог рада на Универзитету и Академији у Београду, па до светски познатог Канона осунчавања, којим је објаснио и предвидео климатске промене на Земљи.

Председник:
проф. др Владимир Мако, Архитектонски факултет у Београду

Чланови:
1. Проф. др Федор Месингер, редовни члан, Српска академија наука и уметности
2. Проф. др Зоран Кнежевић, редовни члан, Српска академија наука и уметности
3. Dr. André Berger, Université catholique de Louvain, Georges Lemaître Center for Earth and Climate Research
4. Takashi Hosoda, Kyoto University – Graduate School of Engineering, Japan
5. В. проф. др Иван Игњатовић, Грађевински факултет у Београду
6. Проф. др Лазар Лазић, Физички факултет у Београду
7. Проф. др Александар Липковски, Математички факултет у Београду
8. Проф. др Зоран Стевановић, Рударско-геолошки факултет у Београду
9. Проф. др Радомир Поповић, Православни богословски факултет у Београду
10. Проф. др Слободан Марковић, Природно-математички факултет у Новом Саду
11. Проф. др Слободан П. Симоновић, University of Western Ontario, Canada
12. Ђорђе Нешић, Културни и научни центар у Даљу
13. Доц. др Јелена Луковић, Географски факултет у Београду
14. Проф. др Милан Димић, дописни члан, Инжењерска академија Србије

Председник:
Проф. др Владимир С. Костић, академик, председник Српскe академијe наука и уметности

Чланови:
1. Проф. др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду
2. Проф. др Дејан Јакшић, ректор Универзитета у Новоме Саду
3. Проф. др Иван Белча, декан Физичког факултета у Београду
4. Проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета у Београду
5. Проф. др Владан Ђокић, декан Архитектонског факултета у Београду
6. Проф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду
7. Проф. др Зоран Глигорић, декан Рударско-геолошког факултета у Београду
8. Проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду
9. Епископ др Игнатије Мидић, декан Правословно богословског факултета у Београду
10. Проф. др Бранко Ковачевић, председник Инжењерске академије Србије
11. Др Милета Радојевић, директор Управе за односе са црквама и верским заједницама
12. Проф. др Бранко Крга, Фондација Младен Селак

мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић
др Јелена Ристић Трајковић, доцент, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
др Верица Крстић, доцент, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
Снежана Златковић, асистент, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
Никола Милановић, асистент, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
Александра Милoвановић, истраживач приправник, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
Тамара Радић, истраживач приправник, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

Резиме и рад треба припремити у дигиталном облику, као МS Wоrd документ. Резиме, до 300 речи у електронској форми треба да буде достављен Организационом одбору скупа до 01. марта 2019. године до 15. априла 2019. године.

На истој страни листа са резимеом, поред наслова, треба да се налазе и пуна имена аутора, звања и контакт адресе (класичне и е-mail). Број страна рада је ограничен на 8 (осам). Детаљно упутство за припрему радова биће достављено ауторима уз обавештење о прихватању рада. Аутори су одговорни за оригиналност текста, квалитет и тачност података.

Kонтакт и достављање радова електронском поштом: mm_conference@arh.bg.ac.rs

Научни скуп се одржава на енглеском језику. Реферати се пишу на енглеском језику. Излагагање рада може бити на српском или енглеском језику, при чему презентација мора бити припремљена на енглеском језику.

• Грађевинска механика и конструкције
• Kлиматскe променe – прошлост, садашњост, будућност
• Календарска питања
• Књижевни опус

Котизација за учеснике конференције износи 200 еура. Котизација за студенте докторских студија износи 50 еура. Учесници из иностранства могу уплатити котизацију на самој конференцији. Износ котизације обухвата: Зборник радова са пратећим материјалима, присуствовање конференцији, освежења у паузама скупа.
Свечана вечера: 35 еура
Излет у Даљ: 50 еура

преузети упутство за плаћање