Seminar: Ka novim ruralnostima (Towards New Ruralities) 2019

Позивамо вас да присуствујуте циклусу предавања на семинару “Ка новим руралностима (Towards New Ruralities)” који је организован у оквиру Међународног научног скупа AlterRurality 2019: “Metro-milieu: рурална економија као релациони јаз између различитих размера стамбеног простора” (23-26.05.2019) у сарадњи Архитектонског факултета у Београду и међународне истраживачке организације ARENA (Architectural Research Network).

Семинар: Ка новим руралностима (Towards New Ruralities) 2019

Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
сала 200
Булевар краља Александра 73/II,
11120 Београд

Семинар је отворен за све заинтересоване. Добродошли!

Програм

КЛИКНУТИ НА ИМЕ ПРЕДАВАЧА…

Четвртак, 18. април 2019. године
19.00 – 20.30 часова

др Александар Виденовић

Логиком ка новој руралности

Четвртак
18. април 2019. године
19.00 – 20.30 часова

Апстракт:
У условима све учесталијих политичких, друштвених, социолошких, научно–технолошких, етнолошких, демографских и других цикличних промена код становништва, последично се брзо и готово непредвидиво мењају и окружења, регије и простори, односно створене структуре, природне карактеристике, климатски услови и генерално посматрано животни миље појединих ареала. Осим периодичних, а све чешћих понављања појединих појава, изненађујућу новост представљају и прва (историјска – до сад невиђена) дешавања одређених феномена. Исти из темеља померају дотадашња поимања и законитости, односно намећу измену установљених постулата, њихово преиспитивање и промену стратегије и уобичајеног понашања људи.

Логика структуре

У Србији је степен искоришћености природних и створених вредности и потенцијала одувек био на више или мање ниском нивоу, а сналажљивост и брзина реаговања на новонастале ситуације инфериорна (овде се не мисли на појединце, већ на друштвену организованост). У условима који су горе изнети (а чије детерминанте, истине ради, глобално и намерно диктирају недодирљиви узрочници), шансе српског друштва, да наведене промене и феномене спремно дочека и испрати са што мањом штетом, а понегде и профитира су готово занемарљиве. Више се односе на ублажавање негативних последица, него на евентуално искоришћавање ретких добрих страна друштвено-просторних турбуленција.

Кућа инжењера у рударском селу Вина Књажевац

Јесењи пут, Сава Шумановић 1941, Народни Музеј Београд.

Презентација у најави, претендује да сликом и речју, коментарише наведене глобалне и локалне феномене, да укаже на добре и лоше појаве које и даље трају и евентуално прате брзину промена у окружењу, односно да скрене пажњу на не ретке потпуне измене појединих друштвено – просторних понашања и правила. Предавање представља покушај распознавања и коментарисања низа релација (рурално – урбано, традиционално – савремено, стручно – лаичко, исплативо – узалудно, и др.) у наведеном актуелном контексту, на простору Србије – нарочито њеног руралног дела, а са урбанистичко – архитектонског аспекта, и из перспективе једног забринутог архитекта.

Биографија:
др Александар Виденовић, ван. проф. Архитектонски факултет, Универзитет у Београду
Од 1990. запослен на Архитектонском факултету у Београду као сарадник, од 2002. године у наставничком звању доцента. Бави се научно-истраживачким, педагошким и стручно-уметничким радом. Учествује у научно-истраживачким пројекатима, експертизама и студијама, самостално и у тиму. Узимао учешће на јавним, научним и стручним скуповима са радовима од којих су многи објављени у зборницима. Учествује на домаћим и међународним семинарима, конференцијама и конгресима са научним и стручним радовима. Пише и објављује стручне радове. Држао предавања у иностранству. Ангажован у пословима редакције, односно уредништва књига и часописа. Бави се техничким уређивањем књига и публикација.

др Данијела Миловановић Родић

Едукација друштвено одговорних и ангажованих архитеката – Уређивање сале Дома културе у селу Дојкинци на Старој планини у сарадњи са локалном заједницом

Четвртак
18. април 2019. године
19.00 – 20.30 часова

Апстракт:
Непредвидивост и сложеност еколошких, економских, друштвених и политичких промена на локалном и глобалном плану и све већа искљученост архитеката из процеса одлучивања, формулације и реализације пројеката и планова урбаног развоја, захтевају преиспитивање улоге и позиције архитеката и архитектуре у развоју заједница И друштва у целини.

Предмет овог предавања је педагошки модел дизајниран за едукацију друштвено осетљивих, одговорних и ангажованих архитеката способних да формулишу, дизајнирају, прикупљају средства и имплементирају одржива решења. Циљна група су маргинализоване групе људи које живе у тешким условима у градским сламовима, сиромашним или удаљеним руралним подручјима, избегличким камповима или привременом смештају услед природних или људском активношћу изазваних хуманитарних катастрофа.

Консултације студената и наставника АФ са становницима Дојкинаца и представницима ОРСП о пројекту уређења сале. Дојкинци, јануар 2019. | фото: Божена Стојић

Главни циљ професионалног деловања је побољшање квалитета живота ових заједница које су уобичајено ван нашег професионалног фокуса, и њихово оснаживање за суочавање са животним проблемима у будуц́ности. Основни циљ педагошког модела је оснаживање студената архитектуре овом новом перспективом, а затим и вештинама и знањима потребним за прелазак са “онај који пружа услуге”, на позицију “онај који својим знањем и деловањем оснажује” појединце, групе и заједнице.

Радови у сали Дома културе у Дојкинцима, март 2019. | фото: Божена Стојић

Свечано отварање уређене сале Дома културе у Дојкинцима, недеља 17. март 2019. | фото: Јована Младеновић

Примена модела ће бити приказана на примеру пројекта уређења сале Дома културе у селу Дојкинци на Старој планини, у општини Пирот, којег су студенти и наставници Архитектонског факултета у Београду, становници села Дојкинци и представници грађанске иницијативе Одбранимо реке Старе планине заједно конципирали, а затим и реализовали у марту 2019. године. Пројекат је рађен у оквиру предмета Архитекте и грађанске иницијативе за одрживи развој на II година Мастер и V години Интегрисаних академских студија Архитектонског факултета у Београду.

“Стара, не дам те!” – реализација пројекта уређења сале Дома културе у селу Дојкинци на Старој планини

Биографија:
др Данијела Миловановић Родић, доцент, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду
Од 1996. године до данас је запослена на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету на Департману за урбанизам у звању асистента за научну област Урбанистичко планирање. Регионални је консултант УН-Хабитат-а у Београду у периоду 2005-2006. У оквиру пројекта Setlement and Integration of Refugees Programme (2005-2007). Од 2005. године је сертификовани фасилитатор (УН Хабитат) у процесима партиципативног планирања и доношења одлука, и сертификовани тренер (УН Хабитат) за овладавање вештинама комуникације и преговарања у процесима управљања конфликтом.

Четвртак, 09. мај 2019. године
19.00 – 20.30 часова

др Будимир Судимац

Четвртак
09. мај 2019. године
19.00 – 20.30 часова

Апстракт:
У изради…

Биографија:
др Будимир Судимац, доцент, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду
Након завршених студија на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету (1997), магистрирао на Архитектонском факултету у Београду (2010), где је запослен у звању доцента на Департману за архитектонске технологије. Паралелно са педагошким радом, бави се самостално и као члан различитих ауторских тимова стручно уметничким радом у области архитектонског и урбанистичког пројектовања и пројектовања ентеријера. Учествује на архитектонским и архитектонско-урбанистичким конкурсима као и на колективним изложбама у земљи и иностранству на којима је награђиван. Бави се пројектовањем и истраживачким радом. Добитник је признања 21. Салона архитектуре за архитектонски пројекат Пословни објекат Екватор у Бања Луци. Реализације, конкурси и пројекти објављени су у стручним монографијама.

др Милица Милојевић

Четвртак
09. мај 2019. године
19.00 – 20.30 часова

Апстракт:
Човекомеран простор и поларизоване заједнице

Образац отвореног (мега) блока имао је широку примену у изградњи нових насеља у Београду шездесетих и седамдесетих година 20. века. Модел отвореног блока оспораван је од стране социолога и психолога због отудјења човека, односно, због немогућности да у великим агломерацијама појединац успостави однос према окружењу и развије осећај припадности заједници и месту. Планирана према концепту стамбене заједнице, ова насеља су у последње три деценије претрпела значајне промене. Изблиза сагледани амбијенти блока указују на присуство идеје човекомераног простора било да је реч о пројектованим или од стране становника култивисаним просторима. Данас се у урбанистичкој пракси стварају плански оквири за нову изградњу у оквиру блока при чему се за модел узима традиционалан блок ивичне градње, исплатив и прихватљив за тржишне услове. Образац традиционалног блока се инкорпорира у ободне неизградјене делове отворено блока и за последицу има у простору видљиву друштвену поларизацију. Осамдесетих година овај образац трансформације отвореног блока уситњавањем и попуњавањем неизградјених површина заговаран је управо са идејом да врати човекомерност предимензионисаном јавном простору модернистичких насеља. Апсурдно, резултат је управо супротан. У деловима насеља великих густина, као последицу изградње нових структура у отвореном блоку налазимо несамерљиве разлике измедју поларизованих заједница и сагледавамо човекомерност мегаструктура. На који начин, под којим условима, у тензији измедји ова два супротстављена концепта можемо видети прилику за Нове руралности – нове облике узајамности и самерљивости?

David-and-Goliath

Биографија:
др Милица Милојевић, доцент, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду
Дипломирала је на Универзитета у Београду, Архитектонском факултету (2001) где је и докторирала са темом План суседства – Норме просторне и друштвене дистанцираности (2013). Запослена је у звању доцента на Департману за урбанизам од 2014. године. Поред Универзитета у Београду, алумни је Алтернативне академске образовне мреже (ААОМ) и сарадник Центра за етику, право и примењену филозофију (CELAP). Коаутор је више конкурсних радова, урбанистичких пројеката, урбанистичких планова и изложби. Учествовала је у својству ментора на међународним студентским радионицама. Приредила је циклус изложби и публикација студентских радова, зборника студентских истраживања и пројеката (МАСА) и едицију дипломских пројеката. Учествује у научним пројектима Министарства просвете и науке Републике Србије и у пројектима међународне стручне сарадње. Иницирала је пројекат Јавни простори у суседству у оквиру циклуса пројеката Министарства културе Републике Србије.

Четвртак, 16. мај 2019. године
19.00 – 20.30 часова

др Огњен Шукало

Дизајн као средство настањивања – тражење одговарајуће нише (за пермакултуру)

Четвртак
16. мај 2019. године
19.00 – 20.30 часова

Апстракт:
Наративи руралног (и о руралном) предодређени су већ самим постојањем подјеле – у којој доминантност, централност и сврховитост остају неупитно на страни (метрополитског) урбаног. Међу различитим настојањима, која су као циљ или посљедицу имала надахњивање руралног (новом) аутентичношћу, током протеклих четири деценије посебну позицију изборила је специфична имагинација пермакултуре.

Арборетум у насељу Траписти, Бањалука

Ова имагинација, иако грађена посебним свјетоназором, естетиком, визијом могућег и (неодложеним) дјеловањем, своју концептуалну осовину (и интелектуалну привлачност) остварује најприје кроз идеју и процесе дизајна у пермакултури (енг. permaculture design).

Ово предавање, након нуђења кратког пресјека глобалног стања пермакултуре данас, испитаће основне контрадикције и ограничења пермакултуре – кроз њен сопствени концептуални апарат – са крајњом намјером њеног одговарајућег (и оперативног) лоцирања међу интенцијама и поступцима тражења новог руралног. Специфичну позадину представљају истраживања у дизајну и имплементацији елемената пермакултуре на метро-подручју Бање Луке.

Пријаковци, подручју града Бање Луке – изохипсе

Зид

Биографија:
Огњен Шукало (1985.), доцент, Архитеконско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци
Рођен је и одрастао у Бањој Луци, гдје је завршио основну школу и Гимназију. Основне и дипломске (мастер) студије завршио је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету завршио је докторске студије и одбранио докторску тезу под називом „Концептуални односи и модели контекстуалних интеграција пермакултуре и архитекуре породичне куће“.

Од 2009. године запослен је, прво у сарадничким звањима, а затим и као доцент, на Архитеконско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци, на Катедри за архитектонско пројектовање. Учествује у настави на предметима који се баве архитектонско-урбанистичким пројектовањем у доменима становања, образовања, администрације, еколошког дизајна, градске пољопривреде, природних материјала у архитектури итд. Руководилац је факултетског Центра за одрживост и интегративни дизајн, јединице која се бави широким спектром еколошких тема кроз мултидисциплинарни приступ.

У научном и стручном раду бави се темама односа екологије и грађене средине, интегративног еколошког дизајна, пермакултуре, стамбене архитектуре, структуре јавних градских простора Бање Луке, природних материјала у архитектури и др. Као аутор-пројектант или као стручни консултант учествовао је у извођењу савремених експерименталних објеката од земље и сламе; неки од ових објеката су први тог типа на подручју Републике Српске и Босне и Херцеговине. Дужи низ година бави се неформалним истраживањима и практичним експериментима у областима пермакултуре, агроекологије, сложених поликултура дрвенастих врста, расадничких технологија итд. Од јануара 2019. године, уз активности у настави, истраживању и пројектовању, врши дужност Градског пјезажног архитекта Града Бање Луке.

арх. Драгана Којић

Земљана архитектура

Четвртак
16. мај 2019. године
19.00 – 20.30 часова

Апстракт:
(Непечена) земља је била и остала један од главних грађевинских материјала: чак и данас трећина светског становништва живи и/или ради у објектима грађеним земљом. Из вишевековне еволуције покушаја, искушења, грешака и искустава, развиле су се величанствене конструктивне културе и технике градње земљом, а неке су се, у свој својој величини, одржале до данас, носећи у себи богатство различитости, економичности и интелигенције наших предака.

Ови најбољи могући локални одговори, на материјале из окружења и највеће природне ризике и катастрофе, треба да буду сачувани и даље развијани, поштујући културну, регионалну и националну разноврсност; као извор инспирације за грађење будућности, образовање и даља истраживања, економски просперитет и нове форме туризма, одрживи развој и побољшање услова живота. Рад на унапређењу и прилагођавању постојећих кућа од земље савременом начину живота, с посебним освртом на војвођанске куће. Земљана архитектура данас и повратак земље (и у градове.)

Zemljana_arhitektura_01

Земљана архитектура

Биографија:
арх. Драгана Којић, Земљана архитектура, Клуб финих заната
Дипломирала архитектуру на Департману за архитектуру и урбанизам ФТН-а у Новом Саду 2005, а након студентских пракси у Сирији и Колумбији, 2005-2008. живела и радила у Источној Африци. Специјализацију за земљану архитектуру DSA Terre 2008-2010 завршила у програму CRAterre у Француској.

Од 2010. ради на промоцији и презентацији земљане архитектуре, како кроз теоријски, тако и кроз практични рад на терену, у сарадњи са Заводима за заштиту споменика културе, невладиним сектором и појединцима.

Вођа Леонардо ПИРАТЕ пројекта за израду и сертификацију обука и диплома за мајсторе и друге кадрове за градњу земљом. Аутор бројних радова на тему градње земљом, као и блога: http://zemljanarhitektura.com/ . Покретач је Центра за земљану архитектуру у Мошорину, а посебно је интересује улога жена у градитељским занатима.

Zemljana_arhitektura_02