Научна монографија: “Појмовник просторног планирања” – Јасна Петрић и Милена Милинковић

Из увода
… У зачетку, ова идеја била је ограничена само на формирање листе термина из области просторног планирања како би се омогућило њихово уврштавање у доменски речник корпуса српског језика. Међутим, убрзо се јавила наша жеља и потреба да се ово претвори у прави Појмовник који ће, поред примарне функције извора информација о садржају појмова који се користе у просторном планирању, у великој мери допринети теоријско-методолошкој бази просторног планирања и појашњењу његове апликативне стране.

Такво дело засигурно може користити студентима студијског програма: просторно планирање, али се не треба ограничавати само на поменуту групу студената, као ни на оне који се тек упознају са струком просторног планирања. Препознаје се значај за далеко шири круг научника и стручњака који желе да се информишу или подсете на теоријске и стручне појмове, који су због интердисциплинарног карактера просторног планирања, потекли из научних области и дисциплина везаних за: природне системе и ресурсе; становништво и социјални развој; социологију; право; архитектуру и урбанизам; географију; урбани и рурални развој; економију; просторни развој привредних делатности; регионални развој; инфраструктурне системе; екологију; заштиту животне средине, предела, природних и културних добара и др.

Ништа мањи није значај и улога коју овај Појмовник може имати за остале кориснике, нпр. представнике управе или јавних установа; појединце, групе или организације са учешћем или интересом у процесу управљања просторним развојем; приватни сектор; инвеститоре/наручиоце израде планских докумената; као и за шире грађанство, са циљем да им се појмови просторног планирања изложе на јасан и разумљив начин….

Изводи из рецензија

„…Монографија „Појмовник просторног планирања“, својим становиштем, селекцијом и описом термина који су део лексике просторног планирања представља јединствен резултат ове врсте у Србији и у околним државама чији је систем планирања следио сличну традицију у оквиру бивше Југославије. Теоријски, апликативно-научни и мултидисциплинарни карактер овог дела чини га значајним за све којима су потребне информације о значењу термина пореклом из научних области и дисциплина везаних за: природне системе и ресурсе; становништво и социјални развој; урбани и рурални развој; просторни развој привредних делатности; регионални развој; инфраструктурне системе; заштиту животне средине, предела, природних и културних добара и др.(…)“
Проф. др Бранка Тошић, редовни професор
Географски факултет Универзитета у Београду

„…Материја обрађена у „Појмовнику просторног планирања“ резултат је комплексног и комплементарног истраживачког рада аутора који су објединили знања из домена просторног планирања и језичке и информатичке праксе. Промовише се холистички начин размишљања, а уједно потврђује значај избора и компоновања интердисциплинарних приступа. Улога овог дела није уџбеничког карактера, али ће умногоме помоћи студентима просторног планирања за стицање опште представе о значењима термина који су део њиховог будућег професионалног речника.(…)“
Проф. др Дејан Ђорђевић, редовни професор
Географски факултет Универзитета у Београду

„…Усмереним и балансираним приступом који у монографији примењују, пре свега кроз третман литературе и сагледавање чињеница које одређују појмове просторног планирања, ауторке успевају да прикажу на једном месту заиста драгоцен материјал. Отуда ова монографија попуњава празнину која је одавно постојала у домаћем научноистраживачком фундусу знања у овој области.(…)“
Проф. др Марија Максин, научни саветник,
Институт за архитектуру и урбанизам Србије

“Појмовник просторног планирања” – Јасна Петрић и Милена Милинковић

Повезани текстови:
Промоција научне монографије: „Појмовник просторног планирања“ – Јасна Петрић и Милена Милинковић
Промоција књиге: “Градитељство у служби државе” – Снежанa Тошев
Представљање едиције Архитектура у контексту 1-3 у Културном центру Београда
Публикација: “Формати за урбани живот: породична кућа у савременом граду” – Ана Никезић
Представљање другог издања књиге: “Живот на ивици. Становање сиротиње у Београду 1919-1941.” – др Злата Вуксановић-Мацура
Промоција књиге: “Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда”
Монографија: “ЕСЕЈИ О ГРАДУ” – Спасоје Крунић

О ауторкама

Др Јасна Петрић, дипломирани просторни планер, рођена је 11. јуна 1974. године у Београду, Република Србија. По завршетку Шесте београдске гимназије (смер: математичко-програмерски сарадник) 1993. године уписује студије Просторног планирања на Географском факултету, ПМФ, Универзитета у Београду. Након основних студија, 1999. године добија стипендију за докторске студије од Факултета за инжењерство Универзитета Стратклајд (Faculty of Engineering, University of Strathclyde) у Глазгову, Велика Британија, где докторира 2003. године на Департману за архитектуру и градитељство (Department of Architecture and Building Science).

Од августа 2004. године је запослена у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), тренутно у звању виши научни сарадник у Центру за просторни развој и животну средину ИАУС-а. Лиценцу Инжењерске коморе Србије за одговорног планера стекла је 2010. године. Аутор је око 70 научних публикација у области одрживог урбаног и регионалног развоја, резиденцијалних преференција, социоекономских анализа и пројекција. Руководилац је домаћег научног пројекта ИАУС-а у области интегралних и интердисциплинарних истраживања у периоду 2011-2017. године. Учесник је на неколико међународних научних и регионалних пројеката.

У досадашњем стручном раду руководила је израдом два Просторна плана подручја посебне намене, а такође је учествовала као члан тима из ИАУС-а у изради 15 просторних и урбанистичких планова на територији Републике Србије и Републике Црне Горе. Ангажована је у оквиру издавачке делатности ИАУС-а, као председник Издавачког савета ИАУС-а (од априла 2015. године) и члан уређивачког одбора часописа међународног значаја “SPATIUM” (од 2015. године). Члан је Редакционог одбора водећег националног часописа „Изградња“ (од децембра 2012. године). Заменик је председника Научног већа ИАУС-а (од априла 2015. године). Заједно са колегама из ИАУС-а, добитник је Треће награде на 23. међународном салону урбанизма у Београду (2014. година), и признања на 25. међународном салону урбанизма у Сремској Митровици (2016. година) за радове у категорији Истраживања и студије из области просторног и урбанистичког планирања.

Милена Милинковић, дипломирани библиотекар, рођена је у Београду, где је завршила основну и средњу школу, смер: Култура информисања. Основне академске студије, је уписала 2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за библиотекарство и информатику и стекла звање дипломирани библиотекар и информатичар 2011. године. Мастер академске студије завршила је 2013. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши рад под називом „Библиографија часописа Архитектура и урбанизам (ISSN 0354-6055)” и стекла звање мастер професор језика и књижевности. Докторске академске студије, уписала је 2013. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Као докторанд Филолошког факултета у Београду, школске 2015/2016. године била је ангажована у процесу наставе на Катедри за библиотекарство и информатику на предмету Структура информација 2.

Аутор је неколико научних радова у домаћим часописима и на међународним конференцијама. Аганжман у стручној пракси започела је у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, јуна 1990. године и на том месту је била запослена до 2011. године. Такође, од маја до септембра 1997. радила је на ревизији, инвентарисању и сигнирању целокупног фонда библиотеке Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина у Београду. Од септембра 2011. године запослена је у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) на пословима библиотекар-документарист и сарадник за статистичку обраду података. Oд 2014. године запослена је као стручни сарадник, а од 2017. године и као истраживач-приправник у Центару за информатику, публицистику и едукацију ИАУС-а. Године 2012. у Библиотеци ИАУС-а је радила на увођењу система COBISS.SR за узајамну каталогизацију у мрежи COBISS.Net.

Осим тога, радила је на сређивању и систематизацији архивске грађе Института. Ангажована је у оквиру издавачке делатности ИАУС-а, као секретар Издавачког савета ИАУС-а (од 2015. године), као секретар врхунског часописа националног значаја „Архитектура и урбанизам” (од 2012. године) и часописа међународног значаја верификованог посебном одлуком “SPATIUM” (од 2015. године). Као сарадник је учествовала у пројекту под називом „Истраживање и валоризација урбанистичких планова из 20. века градова у Србији“, који је реализиван од јуна до децембра 2015. године у Институту за архитектуру и урбанизам Србије. Лиценцу за креирање библиографских записа за монографске публикације у систему COBISS.SR стекла је 2006. године. Члан је Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех), Секцијe библиотекара и књижничара Заједнице института Србије и Библиотекарског друштва Србије.