ОТВОРЕНИ СТУДИО АРХИТЕКТУРЕ (ОСА): Промоција номинованих дипломских радова

Архитектонски факултет у Београду позива све заинтересоване да присуствују ,,Отвореном Студију: архитектуре: Промоција номинованих дипломских радова’’ који ће се одржати у суботу, 19. октобра 2019. године у Културном центру Београда, Галерији ARTGET.

Агенда:

13.00-13.15h – Уводна реч

13.15-13.30h – Извештај о раду Комисије и номинацијама

13.30-15.00h – Презентација награда и номинованих студентских пројеката

15.00h – Коктел

ОСА (Отворени Студио Архитектуре): Промоција номинованих дипломских радова је презентација новоформираних професионалаца, који су дипломирали школске 2018/2019. године, чији су дипломски радови номиновани за осам признатих националних и међународних награда у области архитектуре и урбанизма, а за које се очекује да ће бити одговорни за трансформацију нашег окружења у будућности. Основна идеја догађаја је усмерена на презентацију најуспешнији мастер завршних радова кроз пленарну дискусију са учешћем критичара и пратећу изложбу.

НОМИНАЦИЈЕ МАСТЕР ЗАВРШНИХ РАДОВА ИСПРЕД АРХИТЕКТОНСКОГ ФАКУЛТЕТА 2018/2019

Архитектонски факултет у Београду дужи низ година реализује активност номинација најуспешнијих мастер завршних радова за признате националне и међународне студентске награде и конкурсе у циљу промоције Факултета и презентације студентских резултата на националној и међународној академској сцени. Ове године, Комисија за селекцију најуспешнијих завршних мастер радова за 2018/2019. годину, у саставу: арх. Дејан Миљковић, редовни професор, руководилац студијске целине Мастер завршни рад; арх. Владимир Лојаница, редовни професор, шеф департмана за Архитектуру; др Александра Ступар, в. професор, шеф департмана за Урбанизам; и др Јелена Ивановић-Шекуларац, редовни професор, шеф департмана за АТ, уз три  интернационална члана: Lilly Kudić, Head of Architecture, London South Bank University, UK; Милица Топаловић, Associate Professor ARCHITECTURE OF TERRITORY,  Architecture and Territorial Planning, Department of Architecture, ETH Zurich; и Ајла Селенић, Architecture – Design – Art,  Хелсинки, Finland, донела је одлуку о номинацијама за 3 националне и 5 међународних студентских награда испред Универзитета у Београду – Архитектонског факултета. Мастер завршни пројекти су реализовани у оквиру четвртог семестра програма Мастер академске студије Архитектура – II година, Мастер академске студије Унутрашња архитектура – II година и Мастер академске студије Интегрални урбанизам – II година.

RIBA President’s Medals су награде коју сваке године додељује Краљевски Британски институт архитеката -RIBA и представљају најстарије и најпрестижније награде у архитектонском образовању у свету које датирају још од 1836. године, када је Краљевски Британски институт архитеката доделио Џорџу Годвину(George Godwin) прву сребрну медаљу за есеј “Природа и својства бетона”. Тренутни формат награда је успостављен 1986. године, када је велики број студентских награда, стипендија и признања замењен бронзаним и сребрним медаљама како би били награђени изванредни студентски радови у оквиру верификованих програмаRIBA part 1 и RIBA part 2, док се од 2001. године додељује и награда за најбољу дисертацију.

АГАЛМА – КОНЗУМИРАЊЕ ПРАЗНИНЕ МЕМОРИЈАЛА

Ђорђе Ђурица, ментор: арх. Иван Рашковић, редовни професор

Нагли нестанак социјалистичког наратива је урушио читав симболички систем којем су, као просторне манифестације, припадали меморијали који тако постају празнине у простору, или евентуално трагови оног несталог. Концепт АГАЛМА се дефинише као: колективно конзумирање празнине меморијала. Савремено виђење меморијала као празнине у простору продукт је фокусираног вида човека и површне перцепције потрошачког друштва. Агалма делује потискивањем фокусираног вида и значи перципирање несвисних слика, чулних осећаја и менталних утисака пренесиних кроз дисконтинуитетне фрагменте затвореног простора.

НОВИ ГРАДСКИ ЕПИЦЕНТАР – вишенаменски градски комплекс културе: Театар Културе | Театар Светлости

Лидија Лукић, ментор: арх. Дејан Миљковић, редовни професор

Тематски оквир пројекта јесте савремена економија културе као нови покретач градског развоја, као и улога спектакла у одређеним сферама уметности и људске интеракције. Сходно томе програм пројекта је вишенаменски комплекс који ће садржајима уметности (културе) и осталим комплементарним програмима чинити садржај новог градског епицентра. Структура отворена за све врсте мултимедијалне уметности и израза, истраживачки оријентисани простори, кроз неограничен број дисциплина, сфера и функција.

The Young Talent Architecture Award (YTAA) организује Фондација Mies van der Rohe уз подршку Креативне Европе(Creative Europe), као екстензију награде Европске уније за савремену архитектуру- Mies van der Rohe. Ова награда се додељује у партнерству са Европском асоцијацијом за архитектонску едукацију (ЕААЕ), чији је Архитектонски факултет у Београду формални члан и Саветом архитеката Европе (АЦЕ-ЦАЕ).

БЕОГРАДСКИ ТОКОВИ – ПРОСТОР НОВЕ АРХИТЕКТУРЕ ОПЕРА / БЛОК 18

Сања Петровић, ментор: арх. Горан Војводић, редовни професор

Тематски оквир рада је везан за тезу о одрживој архитектури која у пракси не постоји јер је свака градња сама по себи нееколошка и подразумева деградацију животне средине. Као четврта димензија одрживости, култура је та која архитектуру чини одрживом јер може бити нови покретач развоја града. У складу с тим, развој Новог Београда и београдског приобаља је могућ кроз четврту димензију одрживости, односно кроз осмишљавање и пројектовање објекта са основном наменом културе.

ЗОНА (НЕ)ПРИЈАТНЕ ТИШИНЕ

Марко Дедић, ментор: арх. Дејан Миљковић, редовни професор

Посматрајући архитектуру као корелацију простора, препознајемо њен императив наметања норми у креирању образаца интеракције појединаца са појединцем, појединаца са простором као и простора међусобно. Тако појам архитектуре не одвојамо од појма комуникације. Пратимо поделу комуникације која препознаје нематеријалну, семиотичку комуникацију и материјалну, просторну комуникацију. На просторима сучељавања семиотичке и просторне комуникације образују се услови за повећање афинитета ка интелектуалном развоју заједнице. Фокусну темо овог рада тако чине зоне развијене комуникације као погодан простор за образовање институција културних центара.

Inspireli Awards је глобално студентско такмичење у области архитектуре, урбаног дизајна, пејзажне архитектуре и унутрашње архитектуре под медијским покровитељством водеће глобалне дигиталне платформе ArchDaily. Основни циљ награде је омогућавање новим талентима да испричају своје архитектонске приче и подигну свест о сопственом професионалном свету.

Категорија АРХИТЕКТУРА:

ТРАГАЊЕ ЗА ПУТЕМ : ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ

Лазар Црноглавац, ментор: арх. Владимир Лојаница, редовни професор

Пут је човекова потреба који га помера са једне на непознату позицију. Центар за промоцију науке представља једну шкриљу у градском ткиву Београда која је у константној трансформацији без икиаквих претензија за класификацијом и очувањем делова тог ткива као нешто битно. Константна проточност и динамичност овог простора представља једну константу у граду у којој се осликава неперманентност и пролазак. Наука има сличан карактер пролазећи кроз константан процес трансформације које се оличавају у трајању. У самом раду је искорисцена метафора пећине као одступнице са које можемо да посматрамо оно динамично напољу док се тражимо статичност или као метафору уласка у подземни град – лавиринт у коме су се крила сва сазнања овога света како пишу Арапски списи.

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ. ПОЗОРИШТЕ. ПРИРОДНО ЈЕЗГРО БЕОГРАДА: ЗАВОЂЕЊЕ НОН-СТОП

Милош Капетановић, ментор: Др Владимир Миленковић, ванредни професор

Пејзаж Великог ратног острва постаје предметом пројекције ониричке слике. Надолазећа плима ремети оријентацију хоризонта и отвара питање космолошког поредка времена и простора. Велики онирички потоп је увод у проблем Великог. Фрагмент пејзажа постаје сценографија. Скалирањем класичних елемената позоришта, усложњава се програмски режим и дешава крхкост коју није могуће до краја исконтролисати архитектонским гестом. Сан је више догађај него што је архитектонски програм. Перформативност позоришног комада у програмској пукотини прелази у просторну акробатику.

ФОРМА ВАН ФОРМЕ: ФЕРОФЛУИДНОСТ СЦЕНЕ

Јелена Златановић, ментор: Др Владимир Миленковић, ванредни професор

Идеја пројекта огледа се кроз промишљање појма форме као морфогенетичне структуре која је неухватљива у свом пољу генеративне деформације. Разматрајући архитектуру пејзажа као експерименталну и теоријску платформу која прелази у форму непосредне околине,она резултира моделом укрућеног облика изгубљеног у флуксу, т.ј флукса у интезитету. Као што је свет један нестабилан спој флуида,облик је покретљива слаба светлост која се непрестано обнавља, и не образује према строго одређеним, сталним и опште схватљивим датостима, већ рађа различите врсте геометрије, унутар сам геометрије.

АФТЕРШОК / ТРАУМА У ГРАДУ / УРБАНА ТРАУМА

Ивана Новаковић, ментор: арх. Милан Вујовић, редовни професор

Однос трауме и архитектуре као релационог система тражи да буде дефинисан кроз стручни наратив који преиспитује своје могућности и претендује да превазиђе трауматске догађаје у друштвеној и историјској стварности. Увођењем појма Афтершок-а као метафоре за пост-трауматско стање, не представља време након догађаја, већ симболизује будућност као пројектовану арену, представљајући трауму тренутком потенцијала кроз који се садашњост може преобликовати. Интерпретација теме требало би да објасни феномен трауме у граду и на који начин бива процесуирана од стране корисника урбаног простора.

Категорија УРБАНО ПЛАНИРАЊЕ

ИДЕНТИТЕТ МАЛИХ ГРАДОВА СРБИЈЕ: ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂИВАЊЕ ПРОСТОРА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У СЕЛУ БРАЉИНА

Марина Георгијевић, ментор: Др Јелена Живковић, ванредни професор

Велики број руралних насеља у Србији се последњих година све више суочава са проблемом напуштености, што се дешава и са селом Браљина у општини Ћићевац. Браљина је аутентично средњевековно српско село специфичног идентитета, богато природним и културним, градитељским наслеђем. Фундаментални циљ овог пројекта је развој руралног туризма у сеоском амбијенту, уз активирање локалне заједнице и истицање потенцијала ових подручја кроз уређење простора и увођење нових програма. Због тога, овај пројекат својим концептом предвиђа већи број повезаних и смислених интервенција у отвореним и затвореним јавним просторима, у којима би се формирала нова чворна места са разноликим садржајима.

ОСНИВАЊЕ ИСТРАЖИВАЧКИХ ЦЕНТАРА У ЦИЉУ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ РУРАЛНИХ НАСЕЉА И ПОКРЕТАЊА ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА НА ПРИМЕРУ ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ

Ана Додић, ментор: Др Јелена Живковић, ванредни професор

Циљ пројекта је ревитализација, повезивање и развој постојећих природних и изграђених целина регенерацијом простора и увођењем нових садржаја и активности. Просторни обухват пројекта представља село Трубарево, које се налази на југу општине Ћићевац. Са свим својим квалитетима и разноликостима терена и природних садржаја, Трубарево има велики потенцијал за развој различитих садржаја и активности. Комбинацијом просторних јединица формира се комплекс у коме наставни центар смештен у постојећем објекту основне школе у Трубареву представља централни објекат, док се комбиновањем постојећих и увођењем нових садржаја формирају се зоне намене. Нјиховом разноврсношћу и преклапањима живот у насељу добија на квалитету и отварају се нове могућности за развој.

Награда Привредне коморе Београда за најбоље дипломске радове се спроводи у циљу подстицања младих стручњака и научних радника да за дипломске/завршне, мастер, магистарске и докторске радове бирају теме од значаја за развој привреде Београда. Награда се додељује од 1968. године, док је награда за дизајнерска и техничка достигнућа установљена неколико година касније.

ТУРИСТИЧКО – САОБРАЋАЈНИ КОМПЛЕКС ОВЧАР БАЊА / ОВЧАРСКО – КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Александар Мајсторовић, ментор: Др Александар Виденовић, ванредни професор

Комплекс у Овчар бањи је чвориште на коме се укрштају сви копнени, водени и ваздушни путеви у Овчарско – Кабларској клисури. Комплекс належе на планинарске стазе Каблара, пешачки мост који спаја масиве, пругу Пожега-Чачак, стари пут за Чачак, магистрални пут, Западну Мораву и новопројектовано полазиште жичаре које комплекс повезује са аутопутем А2 на искључењу Паковраће и полетиштем параглајдера на врху Овчара. У оквиру комплекса се налазе објекти железничке станице, жичаре, коминукацијско чвориште, угоститељско – комерцијални центри, смештајни објекти и информативно-презентациони центри. Комплекс је преплет свих наведених видова саобраћаја тако конципиран да не нарушава природно и створено окружење, прихвати и усмери посетиоце, допуни туристичку понуду, формира нови центар и тежиште на комплетном пределу изузетних одлика Овларско – Кабларске, клисуре као добру које је под заштитом државе I реда.

Награда града Београда за стваралаштво младих додељује се за дело које представља највредније остварење у научном и уметничком раду ученика и студената, односно за самостални рад ученика или студената који представљају допринос у одређеној области науке, оригинално тумачење неког проблема, делимично или потпуно ново решење практичне примене одређених научних резултата или уметничко достигнуће које се по вредности нарочито истиче.

ОНИРОНАУТИКА

Младен Масловар, ментор: Др Владимир Миленковић, ванредни професор

Ако је позориште слика из сна, и ако је по Шекспиру Позориште више од реалности, онда је сан архитектонски пројекат. У сну, уосталом као и у реалности, важе сва правила конструкције једног света, само што су сва та правила мало измењена. Због тога, ова теза о ониронаутици, као истраживање нанизаних слика из снова (у ноћи најдужег дана) почива на анализи и синтези дубине тог кадра. У њој је сновиђење техника понирања, а архитектонски пројекат трајекторија која се исцртава на том путу. Позориште на отвореном замишљено је као траг по којем је могуће прећи на „другу страну“ без јасне идеје о одласку или повратку. Формални елементи архитектуре имају за циљ да подрже јасну структуру просторног кадра (атмосфере) у којем се шекспировски сан летње ноћи одвија данас. Природно језгро Београда подлога је за „парање“ слике Атине Вилијама Линтона из 1825. године. Разградња, морфогенеза и анаморфоза користе се за конструкцију оквира, односно рама за слику.

Награда Фондације сестре Булајић расписује се сваке године за по два најбоља одбрањена дипломска рада на основним студијама Архитектонског факултета – Универзитета у Београду.

Дезире Тилингер, ментор: арх. Иван Рашковић, редовни професор

Суботица, град из 14. века, има дугу урбанистичку традицију и многе сачуване мапе, планове, карте и ведуте које сведоче том развоју. Међутим, тренутна зграда урбанистичког завода у Суботици не поседује ништа што сведочи о значају те институције. Неадекватност се огледа у дотрајалости објекта који не може да испрати нове планерске и урбанистичке тенденције које се ослањају на дигитализацију и колаборацију. Место интервенције је недовршени потез између старог центра града и модернистичког вишепородичног насеља Прозивке, чиме се активира план са почетка прошлог века и коначно завршава једна урбанистичка епоха, а зградом новог завода почиње друга. Богдановић у свом делу Урбс & Логос пише: “Град, тај артефакт, из почетка алатка као и друге … почео се претварати у „алатку“ виђења и разумевања света, у средство интелекције.” Ако је то истина, онда је урбанистички завод његов мозак.

ИСКУСТВО МЕТАЛА ЦЕНТАР ХАПТИЧНЕ УМЕТНОСТИ И СПЕКТАКЛА : С А Р Т И Д

Даница Павићевић, ментор: арх. Дејан Миљковић, редовни професор

Стари индустријски комплекс железаре Сартид у Смедереву представља тему завршног мастер рада, која кроз пројектантски процес рекомпозиције, адаптације и пренамене постаје Нови (епи)центар од локалног и регионалног значаја. У погледу програма, нагласак је стављен на културу и културне садржаје, поред других функција које овај простор смешта. Нови центар осмишљен је као место специјалних сензација и спектакла свакодневног живљења, који онима који у њему бораве омогућава мултисензорно искуство света. Препознавањем затечених елемената, уочавањем веза измедју њих и система у којем функционишу је направљена селекција истих. Пројектантски процес је подразумевао декомпозицију елемената, а затим њихову поновну рекомпозицију уз остваривање нових веза и односа и логике простора својственог Новом центру и новој намени. Идеја је била донети нешто ново у простор старе железаре, што неће негирати постојеће, већ га нагласити и унапредити, чиме је остварена физичка и програмска слојевитост пројекта.

Tamayouz International Award for Graduation Projects је глобални конкурс за дипломске пројекте у области архитектуре, урбаног дизајна, урбаног планирања, архитектонских технологија и пејзажног дизајна. Награда је актуелна на интернационалном нивоу од 2012. године, развијајући се од националне до глобално признате награде, првенствено због кредибилитета критичара – почевши од Захе Хадид која је учешћем у раду жирија 2012. године допринела глобалном брендирању награде. Награде се додељују за појединачне дипломске пројекте, за најбољу школу архитектуре и најбољег ментора.

ПОТРОШАЧКА УТОПИЈА ФОРМАЛНА И ФУНКЦИОНАЛНА ПРЕНАГЛАШЕНОСТ ОБЕЋАНЕ СРЕЋЕ

Анамарија Мрђановачки, ментор: арх. Небојша Фотирић, ванредни професор

Овај рад бави се проучавањем улоге архитектуре обећане среће у савременом потрошачком друштву, истраживањем манифестовања архитектуре луксуза у културно- историјском контексту данашњице и потврђивањем феномена хедонизма као једног од савремених конзумеристичких тежњи- путем појма спектакла у архитектури. Проблематизација теме заснива се на формирању архитектонских и амбијенталних целина које се јављају као репрезентације и симболи конзумеристичких идеологија- симулирање потрошачке утопије кроз архитектуру.

КАДРИРАЊЕ СПОМЕНИКА

Катарина Димитријевић, ментор: арх. Иван Рашковић, редовни професор

Идеја пројекта је заснована на проналажењу и примени развојног принципа грађења групне форме у случају спомен парка Попина. Просторна поставка пројекта се надовезује на споменик као континуални наставак низа елемената споменика који сачињавају групну форму. На локацији је препозната идеја кадрирања самог спомника кроз споменик и као таква је послужила за просторни развој пројекта. Брдо прекопута Попине, које она и кадрира, послужило је као локација за просорно-програмску реакцију на споменик. У просторном смислу тежиште пројекта представља континуални линијски простор који пробија брдо и кадрира Попину, што представља носећу идеју пројекта – поглед на Попину из новог угла. Из овог простора се приступа осталим садржајима. Програм пројекта је истраживачка станица са визиторским центром који су смештени у пет целина – обликовних сегмената који по правцу осовине пројекта граде наставак групне форме.

МЕМОРИЈАЛ: ИНТЕРАКТИВНИ ПЕЈЗАЖ

Милица Живковић, ментор: арх. Иван Рашковић, редовни професор

Новокомпоновани пејзаж се може дефинисати као простор интеракције. Такође и дати могућност субјективног искуства, доживљаја и коришћења простора. Пејзаж се дефинисао као форма која би пружила могућност коришћења простора као простор који не ограничава, који је слободан. Простор који се може дефинисати кроз игру, а својим обликовањем дефинише своју намену.Пејзаж који се дефинише кроз кретање и визуре надовезујући се на споменик Попина као полазиште. Продужавајући обухват простора споменика пејзаж би давао ново искуство простора кроз константно кретање и развијање простора. Обликовање самог објекта је проистекло из топографије терена замишљен као интерективни пејзаж како би се сам објекат утопио са контекстом у коме се налази.

ПРОТЕТИЧКА ЕСТЕТИКА АРХИВА: АРХИТЕКТУРА ПОСТПЕЈЗАЖА

Ђорђе Булајић, ментор: арх. Милан Ђурић, ванредни професор

Променљив формат филмског града данашњице, доводи до раскола у разумевању филмског града као архитектонског концепта и архитектонског програма. Филмски град као архитектонски програм, под утицајем технологије, а и самог развоја филма као масовног медија, губи своју препознатљиву архитектонску форму и функцију. Технолошка експанзија алата, помоћу којих се филм снима, створила је потпуно нову радну екологију, која не захтева просторне карактеристике до сада познатог филмског града. Са тим у вези, нови филмски град преусмерава своју функцију у односу на технолошке феномене данашњице. Савремени филмски град, се више не бави питањем стварања или снимања филма, већ се бави проблематиком архивирања филма и његовог садржаја.

НОВА ТЕКТОНИКА: НАРОДНА УНИВЕРЗИТЕТСКА КЊИЖНИЦА II

Тијана Мачкић, ментор: арх. Борислав Петровић, редовни професор

Предмет и страживања је заснован на проблематици пројектовања савремене библиотеке као и утемељења нове типологије објеката који служе за конзервацију културног наслеђа у целини. Рад се реферише на архитектонско – историјски контекст – римски град – Емона, на чијим темељима се налази Љубљана, допринос архитекте Јоже Плечника, као и наслеђе из периода социјализма, као и културно – историјски контекст, односно на проблеме архивирања кроз аналогне и дигиталне формате и архитектонске манифестације. У том оквиру испитује се проблематика медија – простора високе културе у контексту савремене технологије и његов утицај на формирање новог миљеа, односно испитивање контекста објеката културног карактера у Љубљана у којима је препознат ускодефинисан архитектонски израз, кроз итеративан развој.

МЕЈКЕРСПЕЈС / MAKERSPACE

Данијела Урукало, ментор: др Александра Ступар, ванредни професор

Makerspace је израстао из макер културе − покрета посвећеног занатству и појединачној производњи насупрот масовној продукцији и потрошњи. Суштину мејкерспејс концепта чини могућност да учесници радионица и пројеката могу да израђују самостално, уз помоћ едукатора или других учесника, дигиталне и физичке предмете у јавном простору делећи понуђену опрему, средства и материјале. Један од кључних момената је тај да се на располагање стављају техничка опрема и помагала велике материјалне вредности које појединци најчешће нису у могућности да сами набаве. Не мање важни су надахњујућа, истраживачка атмосфера, сарадња, открића и знања до којих полазници радионица долазе бавећи се креативним активностима.

ЧУВАЈМО ПРОШЛОСТ ЗА БУДУЋНОСТ: ЦАРИЧИН ГРАД – ЗАШТИТНА КОНСТРУКЦИЈА ИЗНАД БАЗИЛИКЕ СА ТРАНСЕПТОМ

Марта Адамовић, ментор: др Ненад Шекуларац, ванредни професор

Тематски оквир задатка се односи на пројектовање заштитне конструкције изнад ахеолошких остатака Базилике са трансептом, најважнијим сакралним здањем Царичиног града у доба цара Јустинијана И, као и пројектовање заштитне конструкције изнад Терми, јавним купатилом налик античком, заједно позиционираних у Доњем граду. Пројектантски приступ заступа став истицања културног и историјског богатства археолошког локалитета, те представљања функсионалне и морфолошке структуре и хијерархије простора по принципу констраста. Констраст је произашао из питања на који начин обликовање заштитне конструкције утиче на археолошки локалитет са аспекта морфологије форме, као и на то да ли је легитимна промена идентитета археолошког налазишта увођењем нове архитектуре. Контраст се огледа у примени нових технологија грађења, примени иновативних материјала и коришћењу неконвенционалних форми.

ВИСЛА – МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ НЕБОДЕР

Филип Јанићијевић, ментор: др Будимир Судимац, ванредни професор

Пројектом небодера на обали реке Висле истражују се аеродинамички принципи органских форми елемената директно насталих као одговор на феномен: ветар, у сврси креирања успешнијег аеродинамиког односа изучаваног феномена и објеката високе спратности – небодера. Препознати конструктивни принципи елемената коришћени су у аероРемоделизацији базичне, типске форме високих објеката, прецизније у ремоделизацији спољног омотача – Опне. Поред значајног утицаја на аеро-карактеристике објекта, утицај природних елемената знатан је и у естетским аспектима.

GOOGLE ЦЕНТАР

Тина Остојић, ментор: др Александар Рајчић, ванредни професор

Новопројектовани комплекс је у функцији пословања, едукације и рекреације, као и комерцијалног садржаја. Формира “чвориште” из ког полазе поменуте функције и представља базу које их повезује заједничким активностима. У самом центру уграђен је атријум кроз више етажа и приступ са сваке у њега. Постоје два улаза у зграду, од којих је један резервисан само за запослене и у тој зони се налази пословање. Спона у виду рекреативних и комерцијалних садржаја је у средини, а на супротном крају едукација.

КОНСТРУИСАЊЕ ПРАЗНИНЕ: ЕСТЕТИКА СЛУЧАЈНОГ

Марко Рибошкић, ментор: др Милена Кордић, доцент

У раду се разматра процес архитектонског пројектовања који се фокусира на трансформацију празнина у програм, а док се развија осећај програма. У том смислу, рад сугерише да таква трансформација празнина има потенцијал да интегрише унутрашње и спољашње просторе. Кључни елемент је дефинисање архитектонских предуслова који намећу кориснику да заузме коауторство сопственог јавног простора. Однос између је оно што ће упознати нове просторне димензије са динамичном коегзистенцијом различитих активности заснованих на позицији структура, са нагласком на непрограмирану и људску машту тог простора.

Дезире Тилингер, ментор: арх. Иван Рашковић, редовни професор

АГАЛМА – КОНЗУМИРАНЈЕ ПРАЗНИНЕ МЕМОРИЈАЛА

Ђорђе Ђурица, ментор: арх. Иван Рашковић, редовни професор

Номинација за најбољег ментора у оквиру награде Tamayouz International Award :

арх. Иван Рашковић, редовни професор

UnIATA је глобални архитектонски изазов бијеналног карактера са фокусом на дипломске академске пројекте који илуструју нову генерацију најбољих светских архитеката, урбаниста и пејзажних архитеката и пружају увид у тренутне трендове у архитектонском образовању широм света. Награда се додељује за најбоље мастер пројекте и најбоље школе архитектуре које номиновани дипломци и њихови ментори представљају као тим.