UNIVERZITET U BEOGRADU
ARHITEKTONSKI
FAKULTET
BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 73/II, 11120 BEOGRAD
  • en
  • sr

10. decembar od 18h

Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKd), Birčaninova 21

18:00 Uvodna reč: predstavljanje studija slučaja i mapiranje konflikata
18:30 Urbanističko planiranje u Beogradu: trendovi, zadaci, uloge

iz vizure urbanistkinje Ane Graovac

19:00 Javni razgovor o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem grada Beograda: Učestvuju:

dr Siniša Trkulja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Branislav Popović, Komisija za planove Skupštine grada Beograda, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju
Ana Graovac
, Urbanistički zavod Beograda

dr Jasmina Đokić, Urbanistički zavod Beograda
Nebojša Nešovanović, CBRE, konsultanska kuća za nekretnine i investicije

Vladimir Popović, West Properties, kompanija za promet i usluge u sektoru nekretnina Dušan Čavić, inicijativa Ne dam Kej

Zoran Bukvić, inciijativa Ulice za bicikliste

Moderiraju:

v.prof. dr Marija Maruna i doc. dr Danijela Milovanović Rodić

 

Izgradnja u Beogradu predstavlja područje mnogobrojnih konflikata između društvenih aktera. Različiti akteri imaju različite interese, te i različita očekivanja od ishoda izgradnje. Usled kakofonije različitih glasova koji se mogu čuti povodom svakog slučaja izgradnje, manjka informacija i dijaloga, često nije moguće razumeti procese, procedure i uzroke problema u celini. Tako prostorni razvoj naših gradova  isuviše često predstavlja konfliktno polje krajnje suprotstavljenih pozicija, izoštrenih specifičnim perspektivama iz kojih nastupaju različite društvene grupe.

 

Na koji način treba razumeti nastale konflikte i od koga očekivati njihovo razrešenje? Kako treba delovati u budućnosti kako ne bi dolazilo do konflikata? I koja je uloga planera i urbanista u tome?

Planiranje kao kolaborativna aktivnost služi upravljanju urbanim razvojem u širem konceptu koji uvažava legitimitet interesa svih društvenih aktera – zainteresovanih strana iz sva tri sektora: javnog (državne službe, javna preduzeća), privatnog (investitor) i civilnog (građanstvo i udruženja građana, organizacije civilnog društva, građanske inicijative). Pri tome, kolaborativno upravljanje urbanim razvojem neguje javni dijalog kao sredstvo postizanja ravnoteže između različitih interesa prema korišćenju prostornih resursa.

 

Kolaborativna   planska  praksa   zasniva   se   na  kreiranju  arene   za  argumentovanu   debatu. S ciljem razvoja grada koji se bazira na prevazilaženju konflikata i pomirenju različitih legitimnih interesa, pozivamo Vas da učestvujete u tom procesu, javnom razgovoru o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem Beograda, 10. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

 

Razgovoru prethodi predstavljanje studija slučaja  i  mapiranih konfliktnih tačaka  procesa prostornog razvoja Beograda, koje su izradili alumniji master kursa Integralni urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prezentacija će početi u 18h.

 

O projektu:

 

Projekat vode: v.prof. dr Marija Maruna, prof. dr Danijela Milovanović Rodić, Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković

Tim projekta – alumniji master kursa Integralni urbanizam:

Milica Đurđević, Milica Ristović, Milica Tomašević i Margita Vajović

Vizuelni identitet: Predrag Milovanović

Rukovoditeljka i urednica projekta: Ljubica Slavković

 

Javni razgovor se realizuje u okviru projekta Ka kolaborativnom upravljanju koji CZKD sprovodi u saradnji s alumnijima master kursa Integralni urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i uz podršku Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.

Projekat se realizuje u okviru CZKD programske celine Razumeti grad.

hbs czkd