Отварање изложбе SOUND DRAWING 30. јун – 31. август 2020. | Univerzitet u Beogradu

– Галерија Колектив, отварање излагачке сезоне 30.06 у 19h изложбом SOUNDRAWING

– Дринчићева 20 (спољашњи бочни зид куће)

– Отварање изложбе ће се десити на отвореном простору, али молимо све посетиоце да због тренутне епидемиолошке ситуације понесу маске са собом;

S O U N D R A W I N G

Sound Drawing окупља тим (Слађана Аничић, Тамара Вукотић, Бранко Гулан, Олга Дукић, Борис Ивановић, Ђорђе Кекић, Николина Лалић, Бојана Мијатов, Младен Остојић, Јефимија Поповић, Јована Ропчевић, Андреа Станковић; тутор: Снежана Златковић) као надградњу једносеместралног истраживања кроз цртеж на завршној години студија на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Предлаже се грађење цртежа кроз радионицу као отварање питања на овогодишњи распис конкурса Галерије Колектив And yet it moves – On liminal drawing issues.

Цртеж почиње од зида, као атипичног контекста и размере у оквиру којих треба да делује. Односи се према његовом ерозивном карактеру као оном кога треба сачувати у свом изворном облику, или пак као оном чија нагризања треба додатно стимулисати покретом. Креира се нов слој – линеарна структура на одређеном, променљивом одстојању од зида. Између грађења линеарног и зида као постојећег стања поставља се нов елемент као медијатор и преносилац звука. Линеарна структура носи са собом и низ померљивих тачкастих елемената који мењају карактер линије. Намера цртежа је да испита покретљивост линије у међуодносу са звуком, да читањем открије преплитања и мимоилажења како видљивих, тако и невидљивих трагова који настају од померања, развлачења, натезања постављених слојева цртежа. Контекст у коме цртеж настаје дозвољава му специфичан тактилни карактер који тежи да привуче посетиоце који би повлачањем линеарних и тачкастих нанизаних елемената природно производили звук, а истовремено остављали траг на новом елементу, материјалу који је постављен иза првог слоја цртежа. Приликом сваког покрета цртежа настаје звук који у својој завршници када се сретне са зидом ствара неравнине, трагове, пукотине на постављеним слојевима материјала, али и на оним деловима зида који преостају слободни. Одломци остају и након изложбе, као посебан новоформирани, архивски слој цртежа чији се изглед, стање не може предвидети, јер зависи од степена реакције на сам цртеж на лицу места. Цртеж прати и запис о грађењу цртежа који кроз текст указује на нестатичан ток његовог настанка.

Грађење цртежа је указало на неправилности линеарне структуре и открило нове потенцијале у редефинисању саме линије. Инцијално се кренуло од постављања линија које су међусобно паралелне и воде ка оснаживању утиска дужине и бесконачности, да би се кроз сам рад на цртежу открила растегљивост тумачења самих праваца простирања, плетење нити ка различитим тачкама простора, и њихово поновно скупљање у микро чворишта. Конструктивни носиоци цртежа најпре су тачкасто распоређени у правилном растеру омогућавајући разапињање секундарних вертикалних и хоризонталних носача. Слојевитост секундарне конструкције и низ неочекиваних помераја теже да витопере цртеж, а да га истовремено кроз своју максималну затегнутост доводе у стање нестабилности. Линије се местимично додатно подупиру кроз један завртањ у систему вертикала, чиме долази до благих подрхтавања хоризонталности истих, али и ојачавања система према подстицају звука. Моменти растезања вертикалних и хоризонталних носача су кроз увођење сваке нове линије све изражајнији. Нанизани микро тачкасти, сферни елементи се умножавају како цртеж ниче, производећи разнородне звукове, од тупих, до екстремних, који утичу на окружење. Сви слојеви цртежа мењају се кроз своје настајање и у односу на временске прилике бивају оштећени и све више ерозивни попут зида од кога почињу. Уз сву прецизност разраде претходно осмишљеног концепта, долази до неконтролисаности покрета приликом рада управо због основног елемента – линије и њене саме материјалности. Она води оног ко је црта, уводи исклизнућа у нијансама, континуално мењаћи стање цртежа и простор око себе. Кроз те токове мења и звук, некада га троши до последњих импулса силе и енергије тона, док у наредном моменту ствара амплитуде до буке. Снажнији одјек са собом носи дозу иритације, суптилно враћајући линију у мирно стање, до новог трзаја. Променљиве величине звука су зависне од покрета линије као свог основног извора. Престанком осциловања линије и он се зауставља. Последњи у низу је шум који се може јавити од првих слојева материјала медијатора. Преостаје нам питање да ли се може и како читати низ трагова који се дешава кроз невидљиве међуодносе покрета, линије и звука?

3М3 је програмски формат Галерије Колектив који пружа услове за реализацију пројеката младих архитеката и аутора из сродних области, с акцентом на истраживачке радове, експерименталне природе. Галерија Колектив сваке сезоне позива новог кустоса 3М3 програма, који одређује тему у складу са личним истраживачким радом, води и развија програм са учесницима и тимом галерије. На овај начин галерија отвара простор за кустоско – истраживачки рад у архитектури.

3M3 |излагачка сезона 2019/2020- And yet it moves* – On liminal drawing issues

Кустоскиња: Анђелка Бнин-Бнински

Изложба: SOUND DRAWING _ 30. јун – 31. август 2020

Организација: Сенка Латиновић / Продукција: Галерија Колектив

*And yet it moves (Eppur si muove) је израз који се приписује италијанском математичару, физичару и филозофу Галилеу (Galileo Galilei, 1564–1642) који је тежио да објасни да планета Земља није статична већ се покреће, окреће око Сунца (Овај познати израз први пут се појављује у контексту истраживања у архитектонском цртежу 2019. године у употреби Федерике Гофи (Federica Goffi) у оквиру симпозијума Frascari Symposium IV: The Secret Lives of Architectural Drawings and Models).

Цртеж у архитектури је последњих деценија нарочито актуелна тема у раду бројних архитеката и теоретичара архитектуре, а данас се развија паралелно са интензивним преиспитивањима дисциплине и њене улоге у савременом друштву. Са једне стране слави се ренесанса цртежа, а са друге се констатује његова смрт. Кроз целокупни континуитет развоја, цртеж се потврђује као одговор, као обликовање и израз мишљења, разрешење проблема и коначни став о простору.

Како покренути цртеж?

Лиминални цртеж и испитивање покренутости цртежа део је ширег методолошког приступа тактичком раду у цртежу код Бнин-Бнински. Лиминално стање упућује цртеж на критичку позицију у граничним односима тема, простора и медија – цртеж се покреће на скалама различитих ивичних односа: унутар материјалности цртежа; унутар релација према другим медијима (филм, фотографија, просторни модел/инсталација); у односима према другим цртежима, према тексту или изграђеном објекту. Испитивање покренутости лиминалног цртежа не стреми одговору, већ провоцира прецизну формулацију питања о специфичном проблему и/или феномену простора.

Како покретати цртежом?

Тема ове излагачке сезоне је истраживачки рад о покренутим стањима цртежа која не теже разрешењу, већ усложњавању у лиминалној, граничној позицији неодређености, нестабилности и неизвесности.

Како активирати цртеж од става о простору ка питању и критичкој рефлексији о специфичном проблему или феномену? На који начин покрет у цртежу иницира преиспитивање медија, његове материјалности, димензионалности, технике? Да ли покрет лиминалног цртежа може резултирати активистичким цртежом и дискусијом о питањима простора између аутора и посматрача?

Анђелка Бнин-Бнински

*Пројекат „Нова сезона изложбене програмске целине 3М3 у галерији Колектив” је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.