Велики успех наших наставника на 42. Салону архитектуре

Жири 42. Салона архитектуре (Мустафа Мусић, Анђела Карабашевић, Вања Панић, Марија Симовић и Ева Ваништа Лазаревић) први пут без присуства публике доделио је награде овогодишњег Салона.

Значајан успех постигли су наставници Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, који су добили следећа признања:

Награду у категорији Архитектура

ауторима: Владимиру Лојаници и Саши Мацановићу

за реализовано дело Пасивна кућа Zero Energy, Београд / 2017–2019

Сви знамо да мање често може да буде више у архитектури, да те је комплексност задатка резиденцијалне виле висока. На овом пројекту жири је посебно усвојио, осим наведених карактерних елемената као што су упечатљивост, и снага те непристајање на уобичајене, вернакуларне, пречесто виђане обрасце – оно што зовемо печат или израз.

Лако је расти у Тоскани, а тешко у Београду – ако архитекта жели да развије рафинман и сачува присебан критички дух окружен нашом анти-естетиком и успесима урбанистичког профитерства. Тим више, ретки објекти као овај треба да буду посебно вредновани, бар у нашим храмовима архитектуре као што је овај у Музеју примењене уметности већ више од четири деценије. Тим више се дивимо свакоме ко успе да у нашој средини наметне тзв. рекла бих, универзални стил, укус и префињеност.

Жири је на овом раду посебно уважио свеобухватни приказ: дакле не само утисак нашег симбола  – Мис Ван дер Роевог павиљона, јаког челичног оквира са испуном од стакла – свима нам драгог и препознатљивог а препознатљивост као атрибут јесте јака полуга успеха. Функционално као затечени испод Везува изненађујемо се да смо у 21. веку, да је кров искоришћен као соларни плато, а материјали ретко када баш тако склопљени, без уобичајених физичких баријера, иновативно постављени а да би испунили тешко испуњиво: енергетску одрживост. И ту је боја експресије  – црна… Дакле – уочавамо на овој кући и храброст реткости или реткост храбрости! (Е. В. Л.)

Награду у категорији Гост Салона

аутору: Зорану Абадићу

за реализовано Business Continuity and Disaster Recovery Data Center, Прилеп, Северна Македонија / 2016–2019

Реализација Дата Центра у Прилепу аутора Зорана Абадића представља фортификацију XXI века у обликовном и функционалном смислу, а све са циљем да се обезбеди и заштити “злато” – информација у дигиталном запису. Одлука да се овај објекат и његова путна инфраструктура обликују тако да укопавањем постану ненаметљив део пејзажа је отворило пут ка промишљању потпуно нове типологије. Жири овом наградом жели да истакне значајност архитектонског обликовања и ауторову успешност да једном утилитарном објекту да карактеристичан и препознатљив изглед. (М. С.)

Похвала у категорији Ентеријер

аутору: Дејану Тодоровићу

за реализовано дело Würth Србија тренинг и тест центар Београд / 2018 -2019

Осећај пројектанта да простор старог индустријског складишта у коме интервенише успешно трансформише у простор нове намене, сведочи о његовом дубоком разумевању контекста, као и о познавању мере са којом треба деловати у простору. Хигијена архитектонског израза и материјализација интервенције одликују високу зрелост аутора. (М. М.)

Признање Салона архитектуре у категорији Експеримент и истраживање

аутору: Снежани Златковић

за реализовано дело Трансформације градског пејзажа – декомпозиција / 2013–2019

Рад представља изузетан резултат вишегодишњег упорног и отпорног истраживачког процеса са циљем разумевања и унапређења живота Града. Методолошки је заснован као изразито лична интроспектива о граду. Истраживачки рад ауторке Снежане Златковић нам доноси једну иновативну методологију сагледавања комплексности града и наше свакодневице у њему. Изразито рафинираном техником архитектонског цртежа ауторка сецира и разлаже хаотични градски пејзаж до границе непрепознатијивости, чиме дефинише један нови процес читања простора града, и отвара пут ка бољем разумевању окружења у којем архитекти живе и стварају. (А .К.)