ФУНКЦИОНАЛНОСТ, ПРИЛАГОДЉИВОСТ, МОДУЛАРНОСТ, ТИПИЗИРАНОСТ, МОНТАЖНОСТ – АРХИТЕКТУРА АЛЕКСАНДРА СТЈЕПАНОВИЋА

Галерија Dessa, Љубљана

Понедељак, 21. септембар у 20.00 сати

Аутори изложбе:
Јелица Јовановић (концепција и текст), Реља Иванић (фотографија) и Марко Кажић (документарни филм).
Поставка: Марина Докмановић
Продукција и реализација: Београдска интернационална недеља архитектуре/БИНА 2019

На трагу опредељења да се сваке године значајан део програма посвети једном од наших најреномиранијих архитеката, после Николе Добровића и Ивана Антића, у фокусу БИНА 2019 је било дело професора Александра Стјепановића, архитекте који је своје најзначајније објекте реализовао током осме и девете деценије 20. века. Период непосредно после другог светског рата, у Југославији, као и у читавој Европи, био је обележен изразитим мањком стамбених капацитета и великим приливом људи у градове.
У друштву које је од архитеката очекивало и захтевало да архитектура буде високог квалитета – а скромна и рационална, индустријски произведена – а ауторска и оригинална, Александар Стјепановић у свим контекстима и у свим ауторским тимовима успева да испоручи врхунска решења, која и данас, деценијама касније, служе као репери домаћег стваралаштва. Модуларност је упориште његове архитектуре – а не препрека, префабрикација је поље експеримента – а не неприлика, нормирана архитектура је ауторски изазов – а не стега. Архитектура и урбанизам су неодвојиве категорије просторности које он кроз вешту употребу бетона, опеке и бакарног лима обликује тако да се ентеријер прелива у јавни простор, а окружење прожима унутрашњост објеката. Објекти грађени лимитираним друштвеним, односно јавним средствима и од бетона, готово проскрибованог материјала, захваљујући издашним и промишљеним просторима и упечатљивим ликовним детаљима постају визуелни симболи града.