Profesorka dr Eva Vaništa Lazarević – 42. Salon arhitekture / utisci

Salon arhitekture 42. po redu, ove je neobične godine obeležene pandemijom objektivno pomeren za kasno leto i održan protekle nedelje, bez svečanog otvorenja i publike.

Žiri Salona arhitekture su činili Prof. dr Eva Vaništa Lazarević, redovni prof. Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta; arh. Mustafa Musić, nekadašnji član ugledne grupe MEČ; arhitekte mlađe generacije: Marija Simović, iz Kragujevca i Anđela Karabašić, stručni saradnik Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta, kao prošlogodišnji laureat.

Ove godine je pristigao veliki broj kvalitetnih radova i to izvedenih, što je u našem poslu teško ostvariti. U odnosu na prethodne godine, uočeni su i veoma kvalitetni radovi iz inostanstva, ili projektovani od mešanih timova, naših i stranih. Novost je i velika ponuda kuća i hotela za odmor, smeštenih u našim turističkim centrima ili na ivicama gradova.

Žiri je ocenio najbolje radove iz sledećih oblasti:

Veliku nagradu – Grand Prix 40. Salona arhitekture

autor fotografije: Relja Ivanić

Dejanu Todoroviću / dizajn enterijera: Filip Rašković
za realizovano delo Porodična kuća, Kosmaj / 2018–2019

Ove godine Žiri je Grand Prix salona dodelio realizovanom projektu porodične kuće na Kosmaju. Ovaj arhitektonski iskaz čini osobenim i naravno kvalitetnim pre svega njegovo arhitektonsko oblikovanje, ali i razumevanje teme i konteksta, odnosno mesta na kome kuća stoji. Ovde su prožeti i utkani elementi modernosti, ali i tradicije kroz formu i materijalizaciju. Nagrađeni arhitektonski iskaz pored projektantskih veština, pokazuje i dublje poznavanje istorije arhitekture kako one naše, tako i svetske, budući da se u radu čita prisustvo ideja od modernizma do metabolizma, kao i vladanje elementima naše tradicionalne arhitekture. Navedeni atributi prepoznaju se kroz odnos ostvarene forme – volumetrije, odnosno kroz odabir primenjenih materijala. Objekat, iako nevelike kvadrature, je zbog navedenih osobina, prepoznat od strane ne samo stručne javnosti, već kako vidimo i od strane šire – „laičke“ publike. (M. M.)

Nagradu u kategoriji Arhitektura

Vladimiru Lojanici i Saši Macanoviću
za realizovano delo Pasivna kuća Zero Energy, Beograd / 2017–2019

Svi znamo da manje često može da bude više u arhitekturi, da te je kompleksnost zadatka rezidencijalne vile visoka. Na ovom projektu žiri je posebno usvojio, osim navedenih karakternih elemenata kao što su upečatljivost, i snaga te nepristajanje na uobičajene, vernakularne, prečesto viđane obrasce – ono što zovemo pečat ili izraz.

Lako je rasti u Toskani, a teško u Beogradu – ako arhitekta želi da razvije rafinman i sačuva priseban kritički duh okružen našom anti-estetikom i uspesima urbanističkog profiterstva. Tim više, retki objekti kao ovaj treba da budu posebno vrednovani, bar u našim hramovima arhitekture kao što je ovaj u Muzeju primenjene umetnosti već više od četiri decenije. Tim više se divimo svakome ko uspe da u našoj sredini nametne tzv. rekla bih, univerzalni stil, ukus i prefinjenost.

Žiri je na ovom radu posebno uvažio sveobuhvatni prikaz: dakle ne samo utisak našeg simbola – Mis Van der Roevog paviljona, jakog čeličnog okvira sa ispunom od stakla – svima nam dragog i prepoznatljivog a prepoznatljivost kao atribut jeste jaka poluga uspeha. Funkcionalno kao zatečeni ispod Vezuva iznenađujemo se da smo u 21. veku, da je krov iskorišćen kao solarni plato, a materijali retko kada baš tako sklopljeni, bez uobičajenih fizičkih barijera, inovativno postavljeni a da bi ispunili teško ispunjivo: energetsku održivost. I tu je boja ekspresije – crna… Dakle – uočavamo na ovoj kući i hrabrost retkosti ili retkost hrabrosti! (E. V. L.)

Nagradu u kategoriji Gost Salona

Toniju Trutaniću i Aleksandru Ćopiću
za realizovano delo B Twins, Brač, Hrvatska / 2018–2018

Čitati ovaj rad je zapravo čitati njegovu duhovitost, infantilnost, želju za zabavom i slavljenjem života, ali ujedno i jednu zrelost u jasnom otklonu od nasleđenog kroz naglašenu kubičnost ove dve kuće za odmor na krovu restorana. Žiri je dodeljivanjem ove nagrade želeo da podstakne na promišljanje o arhitekturi kao scenografiji za odmor koja je u snažnom kontrapunktu sa okolnim građenim i negrađenim pejzažom, jednog turističnog mesta poput Brača, ali i svakog drugog mediteranskog mesta duž Jadrana. Krov postojećeg restorana koji je poslužio kao teren za oba objekta se konstatuje u vizuelnom smislu mediteranskom stereotipnom balustradom oko granice krova, ali tu saradnja izmedju postojećeg objekta i ovih „blizanaca“ prestaje. Nadogradnja u potpunosti ima autentični karakter, a veliki stakleni otvori sa dve naspramne strane kadriraju pogled na more posredno i neposredno. Jasnim arhitektonskim izrazom, čistim i pomalo smelim rešavanjem funkcije objekata i sadržaja u i oko objekta poput bazena, ovaj realizovani arhitektonski eksperiment u razmeri 1:1 svakako privlači pažnju i uspostavlja novo promišljanje o kućama za odmor. (M. S.)
Nagradu u kategoriji Gost Salona

Zoranu Abadiću
za realizovano delo Business Continuity and Disaster Recovery Data Center, Prilep, Severna Makedonija / 2016–2019

Realizacija Data Centra u Prilepu autora Zorana Abadića predstavlja fortifikaciju XXI veka u oblikovnom i funkcionalnom smislu, a sve sa ciljem da se obezbedi i zaštiti “zlato” – informacija u digitalnom zapisu. Odluka da se ovaj objekat i njegova putna infrastruktura oblikuju tako da ukopavanjem postanu nenametljiv deo pejzaža je otvorilo put ka promišljanju potpuno nove tipologije. Žiri ovom nagradom želi da istakne značajnost arhitektonskog oblikovanja i autorovu uspešnost da jednom utilitarnom objektu da karakterističan i prepoznatljiv izgled. (M. S.)

Nagradu u kategoriji Enterijer

Milošu Milivojeviću
za realizovano delo Apartman 12/10, Beograd / 2018–2019

Ovaj enterijer sugestivno govori o zrelosti i sofisticiranosti njegovog autora. Prostor odlikuje pre svega mera , dobar ukus, osećaj kako za kompoziciju i detalja, tako i za harmonizaciju primenjenih materijala, pa je logično da je rezultat morao biti valjan. Iako je reč o savremeno oblikovanom enterijeru, uočljivo je odmicanje od opštih mesta i estetike kakvom je „zatrpano“ naše tržište opterećeno sugestijama i željama investitora, odnosno sugestijama proizvođača materijala i opreme. (M. M.)

Nagradu u kategoriji Publikacija

Branislavu V. Milenkoviću
za realizovano delo Nerezi 52

Neprocenjivi značaj ove skromne publikacije je višestruki. Ona predstavlja originalni arhitektonski zapis nastao davne 1952. godine, o narodnom graditeljstvu i svakodnevnom životu malog makedonskog sela Nerezi u blizini Skoplja, koje danas velikim delom više ne postoji u svom izvornom stanju. Pisanu reč prati izuzetno vredna zbirka autorskih akvarela koji besprekorno pažljivo beleže bogatstvo svakodnevnih prostornih i životnih situacija među gusto nanizanim kućama na izrazito pokrenutom terenu, na otvorenim čardacima, tremovima, i u zatvorenim sobama skromnih seoskih domaćinstava. U pitanju je originalno istraživanje koje je profesor Branislav Milenković sproveo tokom leta 1952. godine, kada je imao svega 28 godina, a koje je „ugledalo svetlost dana‟, kako on to piše, tek 67 godina kasnije, nešto manje od godinu dana pre njegove smrti. Publikacija Nerezi 52 predstavlja izuzetno vredan doprinos arhitektonskoj misli i nauci o prostoru. (A. K.)