XI научно-стручнa конференцијa Градитељско наслеђе и урбанизам

Архитектонско и урбанистичко наслеђе условљено je развојним и историјским траумама. На нивоу капиталних историјских урбаних вредности критеријуми за вредновање припадају искључивом праву конзерватора, а израда планских докумената припада искључивим надлежностима урбанистичких служби. Поступак одлучивања о заштићеним просторима није регулисан на начин који омогућава и да урбанисти учествују у вредновањима као што конзерватори учествују у припреми урбанистичких планова, нити конзерваторима припада право бављења урбанистичким питањима, због чега актуелни систем доношења и имплементације урбанистичких планова изазива све чешће контроверзе. Примарни циљ конференције је да се кроз полемичке платформе испитају професионалне корелације као и конфликтне корелације у перцепцији одрживости културе простора, са циљем оперативног уобличавања протективних стратегија.

Историографија и методологија урбане конзервације савременог доба усмерена је на однос споменичке заштите градитељског наслеђа и урбанистичког планирања чиме је дефинисан и основни оквир теме. Основна тема XI научно-стручне конференције са међународним учешћем Градитељско наслеђе и урбанизам је подељена у неколико подтема:

• Наслеђе и урбанизам у теорији, пракси и теоријској пракси
• Историјске урбане матрице и урбани пејзажи
• Савремени архитекти, планирање и пројектовање – савременост и традиционалност
• Нормативна и планска поља заштите градитељског наслеђа
• Дигиталне технологије, перформативност и споменичко наслеђе
• Планирање (мега) инфраструктурних пројеката и наслеђе

Пријава мора да садржи: наслов рада на српском језику (писмо ћирилица/латиница) и енглеском језику и тематску област, апстракт на српском језику (писмо ћирилица/латиница) и енглеском језику – до 200 речи, име и презиме аутора, институцију/установу/фирму и податке за контакт. Учесници који ће рад презентовати усмено на енглеском језику, достављају рад само на енглеском језику. Након прегледа понуђених пријава радова, аутори ће бити обавештени да ли је апстракт прихваћен и добиће детаљна упутства за припрему и слање рада.

Апстракте слати на мејл адресу konferencija@beogradskonasledje.rs

Рок за пријаву апстракта: 10. децембар 2020.

Обавештење о прихватању теме и апстракта: 24. децембар 2020.

Рок за слање радова: 15. март 2021.

Рок за слање коментара рецензената: 5. април 2021.

Рок за предају коначне верзије рада: 25. април 2021.

Српски и остали језици бивших југословенских република и енглески.

Сви пристигли радови проћи ће кроз процедуру двоструке анонимне рецензије. Прихваћени радови ће бити публиковани у Зборнику са јединственим ISBN и УДК бројевима. Само одабрани радови ће бити усмено презентовани у оквиру радног програма Конференције.

• Да одговара теми скупа
• Да је рад оригиналан, да није публикован или раније презентован
• Да приказује нове методе, сазнања и искуства
• Да дефинише кључне проблеме, питања и да даје одговоре
• Да не вређа рад и ставове других
• Да следи упуства за писање апстракта и рада
• Да су испоштовани задати рокови

За учешће на Конференцији котизација се не наплаћује.

У зависности од развоја актуене ситуације проузроковане ширењем ковид вируса, биће накнадно саопштен начин одржавања конференције (традиционално или/и дигитално).

Проф. др Лука Сканси, Politecnico di Milano, Department of Architecture and Urban Studies, Италија

Проф. др Мирјана Ротер Благојевић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Србија

Проф. др Ева Ваништа Лазаревић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Србија

Проф. др Марија Маруна, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Србија

Проф. др Зоран Ђукановић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Србија

Проф. др Урош Радосављевић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Србија

Проф. др Златко Карач, Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватска

Проф. др Александар Кадијевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Србија

Проф. др Аида Абаџић-Хоџић, Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву, Босна и Херцеговина

Доцент др Рената Јадрешин Милић, School of Architecture, Unitec Institute of Technology, Auckland, Нови Зеланд

Доцент др Александар Станичић, Faculty of Architecture and the Built Environment TU Delft, Холандија

Доцент др Ален Жунић, Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватска

Доцент др Драгана Ћоровић, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија

Др Аленка Ди Батиста, Институт за историју уметности Францета Стелета ЗРЦ САЗУ, Словенија

Др Тијана Црнчевић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Др Наташа Даниловић Христић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Др Сања Симоновић Алфиревић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Др Ана Никовић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Др Злата Вуксановић Мацура, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Србија

Др Марија Лалошевић, Урбанистички завод Београда, Србија

Бранка Шекарић, Национални комитет ICOMOS, Србија

Оливера Вучковић, Директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Др Марина Павловић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Раде Мрљеш, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Ивана Весковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Раде Мрљеш, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Ивана Весковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Саша Михајлов, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Јасна Цветић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Хајна Туцић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Теодора Мердановић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

Борјан Бранков, Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Милена Милинковић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије