Научноистраживачка делатност на УБ-АФ у 2020. години и покретање истраживачких лабораторија

У току 2020. године Архитектонски факултет, Универзитета у Београду успешно је реализовао низ научноистраживачких активности које су добиле своју националну и међународну верификацију публикацијом у оквиру научних скупова, часописа и изложби. На УБ-АФ, као акредитованој НИО, у претходној години је било ангажовано 90 истраживача (7 научних сарадника, 1 истраживач сарадник, 6 истраживача приправника и 76 истраживача у стручним звањима) који су у складу са Планом истраживња за 2020. годину поднетим Министарству просвете, науке и технолошког развоја у оквиру институционалног модела финансирања истраживача од општег интереса за Републику Србију остварили 214 верификованих резултата у различитим категоријама према ,,Правилнику о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача’’. Поред публикације научноистраживачких резултата УБ-АФ је у току 2020. године започео реализацију два међународна пројекта и иницирао једну међународну академску истраживачку мрежу.

Enhancing of Heritage Awareness and Sustainability of Built Environment in Architectural and Urban Design Higher Education (ХЕРСУС)

Пројекат ,,Enhancing of Heritage Awareness and Sustainability of Built Environment in Architectural and Urban Design Higher Education“ (ХЕРСУС) одобрен је за реализацију и финансирање у оквиру програма ЕРАЗМУС+ Стратешка партнерства у области високог образовања за који је АФ водећа институција испред Универзитета у Београду. Пројекат ХЕРСУС биће реализован од новембра 2020-августа 2023. године кроз сарадњу са 4 европска универзитета у области архитектуре и урбанизма из Венеције (Universita IUAV di Venezia), Никозије (Univeristy of Cyprus – Department of Architecture), Солуна (Aristotle University of Thessaloniki – School of Architecture) и Севиље (University of Sevilla – UNESCO Chair on Built Urban Heritage CREhAR in the digital era).

Фокус ХЕРСУС пројекта је на друштвеној и образовној вредности европског културног наслеђа, односно на унапређењу и тестирању иновативних наставних пракси у области одрживости и наслеђа. Кроз развој нових партиципативних и интеркултуралних приступа наслеђу, пројекат има за циљ да оснажи младе професионалце знањем и компетенцијама које су им потребне за успех у висококвалификованим занимањима. Примарни циљ пројекта је креирање и имплементација нових иновативних курсева, групе курсева и ваннаставних активности, у оквиру постојећих мастер студијских програма, који су тематски засновани на критичком питању односа одрживе урбане агенде, и урбаног и архитектонског наслеђа. У том смислу, ХЕРСУС има за циљ (1) да унапреди постојеће студијске програме на мастер нивоу студија и (2) да постигне стабилан и одржив образовни оквир комплементаран глобално утврђеним циљевима у области архитектонског и урбанистичког образовања.

ХЕРСУС конзорцијум се састоји од пет високошколских установа из Србије, Италије, Кипра, Грчке и Шпаније, које ће заједно радити на осмишљавању и развоју курсева и њиховој дистрибуцији кроз међународне обуке за наставнике, радионице за студенте и заједнички изграђену дигиталну платформу за дељење процеса истраживања и резултата (HERSUS Sharing Platform). Пројекат укључује активности сарадње између истраживачког сектора, и приватног и јавног сектора, које су усмерене на локалну и регионалну подршку у циљу унапређења сарадње у високом образовању. Истраживачи на пројекту радиће у три експертска тима: REconstruction, REuse i REsilience. Успостављањем експертских истраживачких група, пројекат има за циљ да анализира теме од значаја за модернизацију и развој високог образовања у области архитектонског и урбанистичког пројектовања.

Руководилац пројекта: Др Владан Ђокић, редовни професор; Администратор пројекта: Светлана Толић, руководилац Финансијске службе; Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Ана Радивојевић, редовни професор | Др Ана Никезић, ванредни професор | Др Наташа Ћуковић Игњатовић, ванредни професор | Др Јелена Живковић, ванредни професор | Др Милица Милојевић, доцент | Др Јелена Ристић Трајковић, доцент | Александра Миловановић, истраживач-приправник | Тамара Поповић, истраживач-приправник | Др Александра Ђорђевић, асистент | Др Младен Пешић, асистент | Др Бојана Зековић, асистент | Невена Лукић, асистент

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О ПРОЈЕКТУ:

http://hersus.org/ 

CROSS/HOUSE: Sustainable Housing – Cross-Cultural Society

Архитектонски факултет у Београду постао је руководећа установа нове CEEPUS академске мреже „CROSS/HOUSEЕ: Sustainable Housing – Cross-Cultural Society “ која је прихваћена у априлу 2020. године као „умбрелла“ мрежа, што је додељено новим мрежама на Универзитету у Београду. CEEPUS је програм за размену студената и професора из подунавских и њима суседних држава средишње, источне и југоисточне Европе.

Тема предложене мреже је образовање платформе високог образовања за источноевропске студије становања кроз архитектуру и урбанизам. Најуочљивији разлог за избор теме је раскорак између брзог развоја стамбеног сектора у Источној Европи и са тим повезаних бројних научних истраживања с једне стране и недостатка одговарајућег одраза дате динамике у високом образовању с друге стране. Сходно овоме, главни циљ предложене академске мреже је успостављање основа за стварање будућих источноевропских студија становања на факултетима за архитектуру и урбанизам који чине конзорцијум у овој мрежи.

Установе-учесници у мрежи размене: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Србија (Руководилац); Универзитет у Бањалуци – Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет, Република Српска, Босна и Херцеговина; Чешки технички универзитет у Прагу – Архитектонски факултет, Чешка република; Будимпештански универзитет за технологије и привреду – Архитектонски факултет, Мађарска; „Тадеуш Кошћушко“ технички универзитет у Кракову – Архитектонски факултет, Пољска; Технички универзитет у Темишвару – Факултет за архитектуру и урбанистичко планирање, Румунија; Универзитет у Марибору – Факултет за грађевинарство, саобраћај и архитектуру, Словенија.

Руководилац мреже: Др Александра Ђукић, ванредни професор; Технички секретар мреже: Др Бранислав Антонић, асистент

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О МРЕЖИ:

https://www.ceepus.info/upload/FileViewer.aspx?ID=AC9EFF9D6CCC63C2BAA3C3133D6ED98CBE7ECC5E522AD73BB786C8F4213CA615

DANube Urban Brand + Building Regional and Local Resilience through the Valorization of Danube’s Cultural Heritage (DANUrB+)

Пројекат ,, DANube Urban Brand + Building Regional and Local Resilience through the Valorization of Danube’s Cultural Heritage’’ (DANUrB+) је покренут у оквиру ИНТЕРРЕГ ЕУ подунавског прекограничног програма 1. јула 2020. године у циљу подстицања рационалног коришћења културног наслеђа и ресурса ободних и пограничних градова и подручја дуж Дунава. Пројекат ће током 30 месеци трајања створити нове могућности за подизање привлачности одабраних насеља и градовима у опадању и покренути недовољно искоришћено културно наслеђе за јачање подунавског културног идентитета. Пројектне активности ће додатно (1) развити „дунавски бренд“ за градски ниво; (2) пружити прилику за боље праћење кретања и потреба туриста; (3) подржати постојеће културне туре и (4) повећати капацитет локалних учесника за сарадњу на локалном и међународном нивоу. У реализацији пројекта учествоваће 10 истраживача – 2 редовна професора, 2 ванредна професора, 2 доцента, 3 асистента и 1 истраживач-сарадник (од којих је 7 истраживача део институционалног програма финансирања истраживача којим се остварује општи интерес за Републику Србију).

DANUrB+ је истовремено и конзорцијум од 17 ЕРДФ и 2 ИПА партнера и 23 придружена стратешка партнера из шест држава. 10 њих је већ учествовало у претходном пројекту ДАНУрБ, укључујући Универзитет за технологије и привреду из Будимпеште (ВМЕ), који је поново водећи партнер. Ужи круг пројекта чине партнерски тимови са Департмана за урбанизам пет универзитета из подунавских земаља: из Братиславе, Будимпеште, Темишвара, Букурешта и Београда. Сви партнери скупа ће радити на промоцији одрживог коришћења културног наслеђа и ресурса у подунавским градовима и заједницама. Пратећи образовни програм пројекта обучиће младе о заједничким културним вредностима, подстичући их да открију и цене урбано наслеђе повезано са реком Дунав. Ове заједничке активности су организоване у четири радна пакета: Истраживање, Алати за планирање, Образовање и Акције. Радећи у оквиру ових пакета, они ће додатно допринети обликовању новог дунавског културног идентитета, главног циља пројекта.

Архитектонски факултет Универзитета у Београду један је од главних партнера у пројекту и водећи партнер радног пакета Т1 „Истраживање – утврђивање тачака интервенција за одрживо коришћење културног наслеђа“. Придружени стратешки партнери у Србији су градови Сомбор и Смедерево и општина Голубац.

Менаџер пројекта испред УБ-АФ: Др Александра Ђукић, ванредни професор; Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Ева Ваништа Лазаревић, редовни професор | Др Александра Ступар, редовни професор | Др Владимир Парежанин, доцент | Ивица Николић, доцент | Др Бранислав Антонић, асистент | Др Јелена Марић, асистент | Вишња Сретовић Брковић, истраживач-сарадник | Александар Грујичић, асистент; Чланови управног одбора испред УБ-АФ: Др Ана Никезић, ванредни професор | Др Александра Ђукић, ванредни професор; Финансијски менаџер пројекта: Светлана Толић, руководилац Финансијске службе; Менаџер за комуникације: Др Бранислав Антонић, асистент;

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О ПРОЈЕКТУ:

http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/danurb_plus 

COST Akcije

CA16235 – PEARL-PV – Performance and Reliability of Photovoltaic Systems: Evaluations of Large-Scale Monitoring Data

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Мирјана Деветаковић, доцент | Др Будимир Судимац, ванредни професор | Др Александра Крстић Фурунџић, редовни професор у пензији

CA16226 – SHELD-ON – Indoor living space improvement: Smart Habitat for the Elderly

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Владан Ђокић, редовни професор | Др Јелена Ристић Трајковић, доцент | Др Ана Никезић, ванредни професори | Др Милена Кордић, доцент

CA17133 – CIRCULAR CITY – Implementing nature based solutions for creating a resourceful circular city

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Верица Крстић, доцент | Др Јелена Ристић Трајковић, доцент

CA18137 – MCMH – European Middle Class Mass Housing

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Марија Милинковић, доцент | Др Милица Милојевић, доцент | Др Анђелка Бнин Бнински, научни сарадник | Далиа Дуканац, асистент

CA18126 – Writing Urban Places. New Narratives of the European City

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Владан Ђокић, редовни професор | Др Јелена Ристић Трајковић, доцент | Др Верица Крстић, доцент

CA16114 – RESTORE – REthinking Sustainability TOwards a Regenerative Economy

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Јелена Брајковић, научни сарадник

CA18204 – Dynamics of placemaking and digitization in Europe´s cities

Истраживачи са Архитектонског факултета у Београду: Др Александра Ђукић, ванредни професор | Др Бранислав Антонић, асистент

У складу са ,,Програмом научноистраживачког рада Универзитета у Београду, Архитектонског факултета за период од 2020-2024. године’’, конципираног и усвојеног у складу са ,,Законом о науци и истраживању’’ („Службени гласник Републике Србије”, број 49/19) и ,,Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2020. до 2024. године – истраживања за иновације’’ („Службени гласник РС”, број 25 од 9. марта 2016.), као и у складу са намером да се обезбеди оперативна организациона инфраструктура за реализацију научноистраживачких активности, у току 2020. године Универзитет у Београду – Архитектонски факултет је приступио структурној подели истраживача који су део Програма институционалног финансирања којим се остварује општи интерес за Републику Србију (Члан 12, Став 3, Тачка 13, Закона о науци и истраживању – „Службени гласник Републике Србије”, број 49/19) по истраживачким једницама, односно истраживачким лабораторијама под окриљем Центра за истраживачку делатност (ЦИД). Основни задатак Истраживачких лабораторија биће усмерен на (1) развој и спровођење општих и примењених истраживања у различитим ужим научним областима и тематским оквирима у односу на примарну област архитектуре и урбанизма, (2) конципирање пројектних идеја и аплицирање за различите националне и међународне програме истраживања, и (3) укључивање младих истраживача и студената докторских студија у научноистраживачки рад. У том смислу, 25 истраживачких лабораторија, у оквиру којих ће бити ангажовано 90 истраживача, 7 стипендиста МПНТР и 24 студената докторских академских студија, чиниће основни полигон и организациону инфраструктуру за спровођење научноистраживачког рада.

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА О ИСТРАЖИВАЧКИМ ЛАБОРАТОРИЈАМА:

https://issuu.com/redakcijaaf/docs/af_labs

Крајем 2019. године Архитектонски факултет у Београду је покренуо, а у току 2020. године реализовао Репозиторијум Архитектонског факултета (РАФ) (http://raf.arh.bg.ac.rs) са циљем дигиталне систематизације научно-истраживачких резултата. РАФ омогућава отворени приступ публикацијама, као и осталим резултатима насталим у оквиру пројеката које се изводе на Факултету. Софтверска платформа репозиторијума је прилагођена савременим стандардима који се примењују у дисеминацији научних публикација и компатибилна је са међународном инфраструктуром у овој области. Софтверску платформу, коју чини софтвер отвореног кода DSpace, обезбедио је Рачунарски центар Универзитета у Београду. Она је прилагођена савременим стандардима који се примењују у дисеминацији научних публикација (усклађеност са захтевима Европске комисије у вези отвореног приступа публикацијама; дисеминација кроз OpenAire, BASE, CORE, Google Scholar итд.; интегрисани ОRCID идентификатори). Репозиторијум има интерфејс на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику. РАФ испуњава све техничке услове које прописује Платформа за отворену науку МПНТР.