Какво је искуство студирања Анђеле Миљевић, Студента генерације за академску 2019/20 годину, на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету и колико је рада потребно да би се постигли изузетни резултати, преносимо вам кроз текст преузет са портала gradnja.rs.
Анђела је најбољи студент на архитектури у Београду, а током студија радила је у бироу у Старој Пазови са жељом да допринесе креирању нове и другачије архитектуре на локалном нивоу.
Иза ње је доста рада и одрицања, али и десетки у индексу. Њено време тек долази. Анђела Миљевић (23) из Старе Пазове завршила је основне студије архитектуре у Београду са највећим просеком у својој генерацији – 9.37. Захваљујући овакво добром успеху, Анђела је добила повељу Студента генерације у школској 2019/2020 години коју додељује Универзитет у Београду.
“За архитектуру сам се одлучила у трећем разреду гимназије. Двоумила сам се између Математичког и Архитектонског факултета, али је коначан избор била архитектура као јединствен спој техничких наука и уметности.” – каже Анђела на нашем порталу.
Одрицања у друштвеном животу
Она каже да је, као и на осталим сродним факултетима, потребно доста труда, рада и залагања да би се завршиле студије, нарочито са високим просеком. Архитектонски факултет захтева континуиран рад готово сваког дана током семестра, што га чини другачијим од већине факултета.
“Као студенти архитектуре много времена проводимо у учењу и раду на различитим пројектима. Уз добру организацију и редован рад могуће је ускладити студирање и друштвени живот, али са малим одрицањима.” – каже Миљевић.
Током студирања најтеже јој је било првенствено да савлада све неопходне програме у кратком временском року и навикне се на интензиван програм рада.
“Потребно је научити живети с архитектуром, која постаје стил живота и прати вас свуда.” – констатује Анђела.
Најзанимљивији али и најзахтевнији предмети били су јој студио пројекти, са различитим темама и локацијама. Сваки од пројеката Анђели је био јединствен изазов, ком су приступали из различитих углова, савладавајући различите методологије у раду са професорима и асистентима у оквиру студија.
Провера стечених знања
Стучна пракса је својеврсна добродошлица у свет одраслих у којем студенти могу да осете како се наука примењује у реалном раду. Тако је и на Архитектонском факултету у Београду је стручна пракса обавезан предмет у трећој, завршној години основних студија.
“Рад у пракси ми је помогао да применим и проверим стечена знања и детаљније се упознам са разним фазама процеса реализације објекта и улоге архитекте у истом.” – каже Анђела.
Програм рада на Архитектонском факултету омогућава широк спектар знања и упознавање са различитим темама. Анђела је лично врло задовољна стеченим знањем и као главну предност Архитектонског факултета истакла је могућност изучавања различитих аспеката: хуманистичких, уметничких и технолошких.
Иако је Анђела задовољна школовањем на Архитектонском факултету има и нечега што би мењала.
“Променила бих пре свега обим наставе и предмета, којих на основним студијама има око 60. По завршетку Мастер студијама, као дипл. инж. арх. студенти имају око 90 положених испита, што је знатно више од просечног броја испита на другим факултетима.” – каже Миљевић за наш портал.
Допринос на локалном нивоу
План јој је да у јулу следеће године заврши Мастер студије – смер архитектура. Након тога планира да се запосли у бироу у Старој Пазови, у ком повремено ради и сада током трајања студија, са жељом да допринесе креирању нове и другачије архитектуре на локалном нивоу.
Порука за будуће студенте
И на крају, Студент генерације на архитектури у Београду има поруку за будуће студенте:
“Архитектонски факултет препоручујем свим будућим студентима којима одговара занимљив и креативан процес учења, али и напоран и редован рад. На нашем факултету уместо обимних уџбеника користићете огромне количине картона, папира, лепка, уз интензивно коришћење рачунара. У оквиру различитих предмета и модела наставе упознаћете се са бројним темама, које ће вам помоћи да стекнете нова искуства и интересовања која су одлично полазиште за ваш даљи развој и усавршавање.” – закључује Анђела Миљевић за наш портал.