Архитектонски факултет, Универзитета у Београду дужи низ година реализује активност номинација најуспешнијих завршних радова за признате националне и међународне студентске награде и конкурсе у циљу промоције Факултета и презентације студентских резултата на националној и међународној академској сцени.
MasterPrize студентска награда за архитектуру је међународни годишњи програм за афирмацију високог архитектонског образовања и младих професионалаца. Програм награда промовише изузетне таленте у настајању и афирмише оне који померају границе, користећи нове, иновативне технологије и материјале и развијајући наше будуће окружење на начине који су енвајронментално сензитивни. Награда MasterPrize за архитектуру посвећена је промоцији квалитетних академских архитектонских идеја и пројеката широм света, промоцији нових талената у архитектури, дизајну ентеријера и пејзажном дизајну, као и обезбеђивању дисеминационе платформе студентима архитектуре који су дипломирали.
Екстерна комисија за 2019/2020. годину за ову награду је предложила рад студента Николе Митровића, који је након процеса евалуације награђен посебним признањем у категорији Conceptual Architecture.
Мастер завршни рад под називом Е 75 2100: ХРОНОТОП полази од хипотезе да се напуштени простори јављају у близини инфраструктурних система, попут ауто-пута, петље или интермодалних чворишта. Сходно томе, предмет истраживања је аутопут Е75 у старом делу града, од Мостарске петље до Аутокоманде, где се уз линијску инфраструктуру јавља неколико напуштених простора – БИП, логор Топовске шупе, напуштена градилишта, као и потпуно одсуство пешака. Пројекат се заснива на сагледавању простора кроз однос прошлост – садашњост – будућност и формирању хронотопа у виду спекулативног наратива, који приказује простор ауто-пута Е75 2100. године.
Награђени мастер завршни рад је реализован у оквиру менторског студија који воде редовни професор Милан Вујовић и асистент Снежана Златковић под називом ПУСТИЊА У ГРАДУ: ACCESS DENIED. Чланови менторске комисије су редовни професор др Владан Ђокић и ванредни професор др Будимир Судимац.
