Програм конференције
Друга научна конференција о урбаној безбедности и урбаном развоју
Продужен рок за пријаву апстраката: СРЕДА, 20.04.2022.
1. јул 2022.
Београд
Преузимање обрасца за писање апстракта (template)
Oбразац за писање рада (template)
Другу научну конференцију о урбаној безбедности и урбаном развоју у Републици Србији организују Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду с циљем да се подстакне и развије академска расправа о комплексности све израженијих безбедносних питања и изазова у урбаном простору. На дневном реду наћи ће се теме које на различите начине повезују питања безбедности са урбаним простором и његовим развојем, у настојању да се нађу најбоља решења за све сложеније безбедносне и урбане изазове 21. века.
Динамични процеси и промене савременог света, огледају се и у расту становништва, миграцијама (избегличке кризе проузроковане ратовима и сиромаштвом), изазовима и планском контролом савремене урбанизације, деградацији животне средине, геополитичкој нестабилности, ширењу дигиталне технологије (с потенцијално неизвесним консеквенцијама), ширењу заразних болести и многим другим изазовима. Утицај фактора као што су политичко насиље, ирегуларне миграције, пролиферација оружја за масовно уништење, криминал, загађење животне средине, природне катастрофе и епидемије/пандемије мултипликују се у областима са високом концентрацијом људи и инфраструктуре.
Безбедност градова и урбаних простора само је један од 17 Глобалних циљева одрживог развоја 2030, које је усвојила Генерална скупштина УН 2015. године. Бројни су актери који ће на међународном, националном и локалном нивоу до 2030. године заједнички радити како би „градове и људска насеља учинили инклузивним, безбедним, прилагодљивим и одрживим“. Улога и значај академских институтиција, теоретичара и практичара јесте да ову тему отворе и приближе заинтересованој јавности из академске средине, али и сфере јавних политика, као и управљачких структура на националном, регионалном и локалном нивоу као и да из плодоносне расправе и суочавања различитих перспектива, укажу на могуће правце развоја безбедносних и урбаних јавних политика.
Теме о којима се може дискутовати на конференцији јесу:
- Урбанизација безбедности (секуритизација и/или милитаризација урбаних простора)
- урбани милитаризам и војна доктрина и пракса;
- савремени ратови и нове војне технологије за борбу у урбаној средини;
- различити аспекти урбаног насиља (урбана герила, урбани тероризам, инфраструктурно насиље);
- урбана безбедност и заштита критичне инфраструктуре и виталних услуга у кризним ситуацијама (нпр., заштита од инфраструктурних акцидената);
- миграције као генератори промена у урбаним срединама и њихов утицај на безбедност;
- јавни догађаји у урбаном простору – стратегије заштите и безбедности;
- урбане перспективе: људска безбедност у градовима;
- превенција криминалитета кроз урбано пројектовање, планирање и урбани дизајн;
- криминал и страх од криминала у градовима.
- Дигиталне технологије и урбана безбедност
- urban Big data;
- ГИС и урбана платформа за податке (Urban Data Platform – UDP);
- Big data за урбани дизајн и менаџмент;
- безбедност јавних отворених бежичних мрежа у урбаним срединама;
- информационо-комуникационе технологије и јавни транспорт;
- контрола приступа јавном простору и јавним услугама.
- Глобализација, урбани развој и трансформација градова
- политике урбанизације у функцији урбане безбедности;
- урбана обнова у функцији безбедности;
- безбедносни изазови паметних и одрживих градова;
- безбедност и приватност – оквири за паметне градове;
- безбедносни аспекти у стратешком и урбанистичком планирању;
- резилијентност и урбанистичко планирање;
- резилијентност градова и одговор на тероризам и катастрофе;
- еколошка безбедност и урбани развој (индустријска екологија градова, проблеми отпада, нови видови загађења);
- урбано сиромаштво и одрживи урбани развој;
- развој руралних насеља;
- развој малих и средњих градова у функцији равномерног територијалног развоја;
- безбедност у отвореним јавним градским просторима;
- урбани дизајн у функцији урбане безбедности и његов утицај на друштвено и индивидуално понашање;
- утицај и међусобна повезаност безбедносних, социо-психолошких и техничких елемената урбане безбедности и урбаног развоја – интегрисани приступ изазову;
- пројектовање јавних објеката са аспекта безбедности;
- пројектовање стамбених објеката са аспекта безбедности.
Важни датуми – крајњи рокови:
• 10.04.2022. Пријава теме са предајом апстракта
• 25.04.2022. Обавештење о прихватању апстракта
• 25.05.2022. Предаја рада
• 20.06.2022. Коначна предаја коригованог рада и регистрација
• 01.07.2022. Датум одржавања конференције
Место одржавања скупа:
- Архитектонски факултет Универзитета у Београду / Адреса: Булевар краља Александра 73/2, 11000 Београд, Република Србија
Званични језик конференције:
- Текст и презентација рада пишу се на српском језику.
Апстракт:
- Дужина: 150–250 речи;
- Језик: наслов рада и апстракт на српском и на енглеском језику;
- Технички услови: Times New Roman; 11 pt, single-spaced;
- Кључне речи: 3 до 5.
- Преузимање обрасца за писање апстракта (template)
Текст за зборник:
Радови ће бити објављени у:
- Књизи апстраката са конференције са одговарајућим ISBN бројем, и
- Зборнику радова са конференције са одговарајућим ISBN бројем.
Сви достављени радови ће проћи процес двоструке рецензије.
Одабрани радови ће бити представљени у тематском броју часописа Годишњак Факултета безбедности, при чему је потребно припремити рукопис у складу са упутством за ауторе часописа.
Контакт:
- Информације и подношење апстраката и радова: ubur@fb.bg.ac.rs
Организациони одбор:
- Др Светлана Станаревић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
- Др Александра Ђукић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ.
Научни одбор:
- Др Владимир Н. Цветковић, редовни професор, Факултет безбедности, УБ;
- Др Слађана Ђурић, редовни професор, Факултет безбедности, УБ;
- Др Светлана Станаревић,ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
- Др Вања Роквић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
- Др Горан Мандић, ванредни професор, Факултет безбедности, УБ;
- Др Александра Илић, доценткиња, Факултет безбедности, УБ;
- Др Милан Липовац, доцент, Факултет безбедности, УБ;
- Др Весела Радовић, виши научни саветник, Институт за мултидисциплинарна истраживања, УБ;
- Др Мирјана Лабан, редовни професор, Факултет техничких наука, УНС;
- Др Наташа Пицлер Милановић, виши научни сарадник, Универзитет у Љубљани;
- Др Слободан Милутиновић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу;
- Др Мина Петровић, редовна професорка, одељење за социологију, Филозофски факултет, УБ;
- Др Наташа Даниловић Христић, виши научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије;
- Др Александра Ђукић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Ева Ваништа Лазаревић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Александра Ступар, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Марија Маруна, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Александра Крстић Фурунџић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Данијела Миловановић Родић, доценткиња, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Владимир Лојаница, редовни професор, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Ана Никезић, ванредни професор, Архитектонски факултет, УБ;
- Др Милена Вукмировић, доценткиња, Шумарски факултет УБ;
- Др Југослав Јоковић, доцент, Електонски факултет, Универзитет у Нишу;
- Др Дејан Филиповић, редовни професор, Географски факултет – одсек за Просторно планирање, УБ;
- Др Велимир Шећеров, редовни професор, Географски факултет – одсек за Просторно планирање, УБ.
Технички секретари:
- Др Бранислав Антонић – координатор, Архитектонски факултет
- Никола Митровић, Илија Губић, Архитектонски факултет
- Јана Марковић, Лазар Стојановић, Факултет безбедности
- Доц. др Владимир Ковач, Архитектонски факултет