Izložba radova rezultata studentskog konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije zgrada Generalštaba

U okviru aktivnosti obeležavanja 125. godišnjice rođenja Nikole Dobrovića u organizaciji Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti, a u saradnji sa BINA-om raspisan je

JAVNI, ANKETNI, STUDENTSKI KONKURS ZA IDEJNO ARHITEKTONSKO-URBANISTIČKO REŠENJE REKONSTRUKCIJE ZGRADA GENERALŠTABA (DSNO) U NEMANJINOJ ULICI U BEOGRADU

Predmet konkursa je bila izrada anketnog programsko prostornog rešenja rekonstrukcije Generalštaba u Nemanjinoj ulici u Beogradu.

Obuhvat konkursa koncipiran je sa fokusom na zgradu A čija je rekonstrukcija glavna tema konkursa dok se podrazumevalo sagledavanje i prikaz celine kompleksa Generalštaba kao prostorno-arhitektonske celine.

Cilj konkursa je bila afirmacija vrednosti arhitekture objekta Generalštaba i skretanje pažnje šire javnosti na značaj očuvanja ovog kulturnog dobra, dok sama inicijativa proizilazi iz želje raspisivača da se angažovanjem studenata prikupe što kreativniji i inovativniji pristupi u promišljanju ovog, zahtevnog, specifičnog, i za našu arhitektonsku kulturu jedinstvenog arhitektonsko-urbanističkog problema. Cilj je takođe bio i da se studenti kroz ovu van-nastavnu aktivnost usmere ka metodama samostalnog istraživanja složenih arhitektonskih tema: pristupa rekonstrukciji kulturne baštine, simboličkim vrednostima arhitektonskog dela, značaju kolektivnog pamćenja i sl., kao i da na osnovu svojih istraživanja koncipiraju argumentovane i utemeljene koncepte programsko – prostornih intervencija. Inovativnost i sloboda svojstveni studentskom-akademskom promišljanju zadate teme imaju potencijal da iznedre nove impulse za argumentovani stručni dijalog i otvore plodne diskusije o realnom usmerenju i prihvatljivim pristupima temi rekonstrukcije koncepta Generalštaba.

Konkurs koji je sproveden je po vrsti: otvoren, prema kategoriji učesnika: studentski, prema zadatku: idejni i anketni, po obliku: dvostepeni i prema načinu predaje: javni.

Pravo učešća na konkursu imali su studenti III godine Osnovnih i Integrisanih studija kao i studenti Master i Doktorskih studija Arhitektonskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, sa maksimalano tri člana u autorskom timu.

Članovi žirija:

akademik prof. Branislav Mitrović, arhitekta, predstavnik SANU,
prof. arh. Vladimir Lojanica, Dekan AF-UB
dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta, predstavnik BINA-e,
mr Bojan Kovačević, arhitekta, predstavnik Organizacionog odbora SANU za obeležavanje 125. godina od rođenja Nikole Dobrovića,
dr Marina Pavlović, viši konzervator, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
prof. Ivan Rašković, arhitekta, predstavnik AF-UB
doc. dr Grozdana Šišović, arhitekta, predstavnik AF-UB

Prvi stepena konkursa je organizovan od 08.03.– 06.04.2022. godine

Drugi stepena konkursa je organizovan od 13.04.– 13.05.2022. godine

U konkurenciji dvadeset predatih konkursnih radova žiri konkursa je izabrao dvanaest radova čiji su autori pozvani u drugi krug konkursa. Nakon završetka drugog kruga konkursa nagrade je dobilo sedam radova.

OPASNOST ODOZGO

Autorski tim: Ilija Srdanović 2021/21019, Aleksa Bogdanović 2021/21097, Aleksa Rašić 2021/21028

Plasman: I nagrada

Opis projekta: Ideja proizilazi iz razumevanja zgrade A kao prostornog svedoka NATO  agresije ‘99 godine. U odnosu na to, prostorne reakcije su dosledne istorijskoj pozadini područja i referišu na vertikalno urušavanje, ali i horizonatlnu obnovu. Naime, primarni prostorni gest bio je povezivanje horizontalnih prekinutih pravaca uvođenjem platformi. Otvori na platformama shvataju se kao prostorni simbol uništavanja nekada kompaktnog objekta. Efekat dezintegracije akcentovan je ambijentalnim osvetljenjem kosih fasadnih panela i uvođenjem staklenih površina na ogoljene segmente postojeće fasade. Dinamika kretanja stiže se pešačkim rampama koje vode do i polaze od memorijalnog prostora koji se nalazi na tlu.

PROCEP

Autorski tim: Marijana Gajić 2020/21019, Sara Sandić 2020/21030, Milan Ristić 2020/21003

Plasman: II nagrada

Opis projekta: Uočena su tri značajna elementa kompozicije: 1) dva volumena koja se prožimaju 2)crveni i beli kamen 3) prozorske staklene trake. Rekonstrukcija objekta sa namerom prenamene daje mogućnost stvaranja prostora koji simbolički govori o istoriji, dok nagoveštava željenu budućnost prostora. Bilo koja vrsta borbe ili nadograđivanja tri osnovna elementa kompozicije bi negativno uticali na uspostavljenu harmoniju prostora zbog čega se oni uzimaju kao osnovna tri elementa buduće kompozicije. Kao intervencija na strukturi se uspostavlja procep sa ogoljenom strukturom koji simboliše istoriju objekta, a ujedno funkcionalno deli objekat na dve funkcionalne zone smeštene u dva glavna uočena volumena. Muzejski prostor smešten je u belom kamenim volumenu, dok se funkcija biblioteke smešta u kameni volumen crvene boje.Kretanje se kroz muzej vrši usmerenom linijom, uz dodatne sadržaje kao što su sale za projekcije i predavanja kojima je moguće pristupiti odvojeno od muzeja.

BEZGLAVLJE

Autorski tim: Bogdan Đokić 2021/21013, Marta Komljenović 2019/11010, Isidora Milojević 2019/11043

Plasman: III nagrada

Opis projekta: „Gde tu čovek da bude zdrav… kad neprestano duševno pati? I zar može čovek danas ostati miran ako ima osećanja?“

Lav Tolstoj (Rat i mir)

Oslobođen stega i obeležja estetske prirode, Generalštab, nosilac bitnih osobina jednog prkosnog naroda, mirno sanja svoje vaskrsnuće. Narušeni prirodni poredak stvari i političkih odnosa, kontinuitet dvočlanog prostornog ansambla, monumentalno zdanje poznog modernizma, šupljinama probija i najhladnije eksponira ponos srpskog naroda. Prostorna dispozicija objekta A i pređašnje materijalizovani volumeni, doprineli su tretmanu jedne zgrade kroz dva tematska okvira, prostor pre i posle, pri čemu je ministarstvo – vojna ekstenzija, oklopljena, obložena limom, reprogramirana da postane introvertni deo, dok memorijal, prožet lakim žičanim strukturama, ekspresivno oslikava svu lepotu šupljina i ogoljene strukture. Ideja je prenaglasiti misli posetilaca, osećaje, sećanja i shvatanje okoline, unutrašnje monologe i reprogramirati doživljaj traume. Trauma je u ovom slučaju ambijentalno iskustvo, zamišljeno u raznovrsnim poetikama prostora.

MUZEJ ‘90-IH

Autorski tim: Radovanka Milošević 2019/11092, Aleksandar Popović 2019/11073, Mihajlo Malenović 2019/12006

Plasman: Pohvala

Opis projekta: Zgrada Generalštaba oblikovana je idejom pokrenutog prostora. Linije vodilje, horizontalne, vertikalne i one pod uglom u odnosu na zamišljeni centar formiraju oblik i formu objekta. Idejom kretanja i pokrenutosti, neutrališe se uobičajena statičnost i monotonost objekata. Sa druge strane, forma generalštaba tumačena je kao simbol bitke, pobede i prkosa. Raspadom Jugoslavije ugašena je jedna nota razmišljanja i tumačenja, dok je NATO bombardovanjem 1999. stavljena tačka na prethodni period i simbole ideja na kojima je temeljen. Šupljina nastala tokom bombardovanja svedoči narednom periodu, periodu haosa i rasula, koji se integriše sa istorijom, kulturom i identitetom ovih prostora. Kao takva predstavlja most današnjice, perioda devedesetih i Jugoslavije. Prva asocijacija na period devedesetih je opasnost, ali se kroz svakodnevni život neretko nailazi na nasleđe tog perioda. Kroz pop kulturu, muziku, kulturu oblačenja i stav stanovnika mogu se ogledati novi načini života nastali u tom periodu. Što svedoči tome da se kontraverzni period ne sme zaboraviti, već integrisati u identitet naroda kroz kritički osvrt. Rekonstrukcija Generalštaba temelji se na integrisanju perioda u kojem je građen, korišćen i isticanju niza događaja pred i nakon oštećenja – dve praznine. Kada je  njegova prvobitna namena onemogućena, neopravdano je snosio posledice tog vremena. Predlaže se nova namena Zgrade generalštaba, Muzej devedesetih, gde bi stalnom postavkom bili hronološki postavljeni eksponati koji svedoče datom periodu i realno ga prikazuju. Praznina nastala iz ideja koje su u direktnom sukobu sa prvobitnim konceptom, nanela je Zgradi ,,A” rane koje 23 godina nisu mogle da zarastu. I kao takve predstavljaće ožiljak na mestu gde je bomba pala i kome je potrebna dodatna potpora (rešetke iza kojih je zastakljeni atrijum). Postepenim zarastanjem koje prati prvobitni princip kaskade i pokrenutog prostora, nastala je fasadna plastika koja bojom podsteća na prvobitnu, ali po teksturi aludira na oštećeno tkivo (veza: kosjerićki kamen – korten). Ono se nadovezuje na delove koji su procenjeni kao ,,zdravi” i kao takvi su u potpunosti sačuvani. Program hronološki vodi posetioca kroz godine i svojom organizacijom jasno usmerava u prostoru.

MAPIRANJE SEĆANJA

Autorski tim:  Marija Blagojević 2021/21037, Aleksandra Kalezić 2021/21071

Plasman: Pohvala

Opis projekta: Motiv zaceljenja se ogleda na nekoliko tematskih nivoa. Prvi sloj sagledava se u samom toku postavke – motiv narativa. Drugi sloj se ogleda u načinu koncipiranja uništenog dela objekta. Ritmika fasade sa belim mermernim oblogama bi bila restaurirana i vraćena u pređašnje stanje, dok bi se iza nje našla opna koja inkapsulira predviđenu intervenciju. Program objekta A se sastoji od memorijalnog centra sa stalnom (Mapiranje sećanja) i privremenom muzejskom postavkom (ekstenzija muzeja grada Beograda).

Stalna postavka predstavljala anti-ratnu postavku u vidu narativa. Pripovedački motiv se razvija kroz liniju kretanja koja prikazuje univerzalnost iskustva rata (edukacija putem čulnog doživljaja). Mapiranje sećanja je sačinjeno od pet segmenata: uvertira – društvena situacija pre samog događaja; nastanak sećanja – razaranje, mapiranje užasa i svedočenje o događajima uništavanja društva; spoznaja – emotivni aspekt događaja; In memoriam – proces zaceljenja rana, kada društvo i ljudi prihvate događaj i stvaraju spomen na sam događaj; zaceljenje – sadašnje društveno i kulturno stanje društva. Zbog svoje strukture izložba može biti tretirana u opštem smislu i primenjiva na svaku ratnu situaciju.

MEMORIJALNI CENTAR ,,78“

Autorski tim:  Stefan Marković 2021/21120, Maša Đekić 2021/21143, Petar Nikolić 2018/11226

Plasman: Pohvala

Opis projekta: Objekat Generalštaba Vojske Srbije nije zasijao punim sjajem 23 godine, i samim tim je njeno pravno i državno telo premešteno u drugu zgradu. Na taj način imamo mogućnost da rekonstruisani deo objekta u velikoj meri iskoristimo za nove sadržaje kao što su galerijski prostori, izložbeni paviljoni, sobe za reprodukciju istorijskih i ratnih materijala, kao i interaktivne čitaonice i arhive gde se mogu naći spisi i dnevnici ratovanja u kojima je učestvovala vojska Srbije.

Podela objekta u osnovama samim tim je grupisana po nameni u 3 kategorije: Kancelarije i poslovni prostor, otvoreni prostor – galerija sa pogledom kroz novu instalaciju staklene fasade, prostor prostor za posetioce sa čitaonicama, mini-bioskopima , galerijama i paviljonima. Osim promene na fasadi, želeli smo da zadržimo oblike partera i ulaznog hola onakvog kakav je predviđen prvobitnim projektom a koji nije ni na početku urađen. Takođe planski smo želeli da mali park pored ulaznog hola bude po želji arhitekte, za razliku od onog koji je na kraju izgrađen.

Delimičnom rekonstrukcijom objekta a ne potpunom izmenom, održavamo reč stvaraoca i njegovu večnu viziju o stepenastim gromadama koje otvaraju pogled kroz Nemanjinu ulicu na Trg Slavija.

ARHIV SEĆANJA

Autorski tim:  Jelena Smiljanić 2021/21016, Katarina Đapić 2018/11100, Andrijana Tmušić 2021/21043

Plasman: Pohvala

Opis projekta: Sadašnje  stanje  Generalštaba u kolektivnoj svesti građana budi sećanja na najtragičniji period u savremenoj društvenoj istoriji naše države.

U  vremenu  u  kome  smo zatečeni  težimo  da  ublažimo ulogu memorijalne svesti u iskustvenom poimanju ovog prostora, sa stavljanjem akcenta na njegovo osavremenjivanje kao i osvrtanje na njegovu   pristupačnost,konvencionalnost i praktičnost. Težište koncepta razvilo se kroz istraživanje javnih uprava koje mogu da korespondiraju zajedno sa kulturnim sadržajima. Fokusna tačka se bazira na posmatranju objekta A, kompleksa Generalštaba,kao jedne nove fizičke strukture nastale nakon katastrofe u bliskoj istoriji. Projekat prenamene sadrži dve uporišne tačke, prostorno sagledane kroz program arhiva i savremene biblioteke. Prostorno-programsko rešenje korespondira umetanjem nove arhitekture u razrušeni deo objekta, ono ima fukciju da svojim arhitektonskim oblikovanjem i transparentnošću prikaže komunikacije unutar objekta, između dve namene.