Са задовољством Вам представљамо монографију насталу синтезом каталошког приказа студентских пројеката и теоретско – критичких осврта аутора на њихове идејне креације у конкретном простору.
Аутори монографије су ванредни професор др Александар Виденовић и научни сарадник др Милош Аранђеловић.
Тема студентских пројеката: Ревитализација постојећег сеоског Задружног дома у Дејану – Власотинце. Задатак који је постављен студентима, представља истраживање модела пренамене, потпуне или делимичне реконструкције реалног Задружног дома у конкретном насељу, као парадигме статуса јавних грађевина у селима и слике општег социо – просторног стања у руралним подручјима Србије.
Пројекти су рађени у оквиру Изборног предмета 3 – ЈАВНИ САДРЖАЈИ У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА, лоцираног у настави у 3. семестру Мастер академских студија – Архитектура (МАСА) и 9. семестру Интегрисаних академских студија – Архитектура (ИАСА), школске 2020/21 године. У монографији су од укупно 70 решења, одабрана, публикована и критички сагледана 24 студентска пројекта.
Из рецензије 1
проф. мр Милан Вујовић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду:
„Разматрање појмова као што су: транспарентност, ритмичност, модуларност, вернакуларност, компактност, архаичност… и многих других, које се дешава кроз тематизацију студентских пројеката, проф. Виденовић са др Аранђеловићем доследно и стручно води кроз свет универзалних архитектонских вредности пројекте и пратеће писане тезе својих студената, и на тај начин њих али и нас читаоце, подсећа да је разумевање аутентичне руралне архитектуре (посебно кроз програме јавних објеката у сеоским срединама) фундаментално градиво за учење и креирање пројектантског архитектонског језика.
Када се свему томе дода и свеприсутна, видљива и јасна идеја да се оваквим педагошким приступом и стручним радом подржи и реафирмише општа свест о значају „приближавања“ урбаног и руралног простора кроз програмску и просторну артикулацију сеоских центара, добија се целовита слика о систематичном и упорном, готово мисионарском раду аутора који нас стално подсећа на једну једноставну чињеницу: да је развој сеоског, руралног простора али и природног, еколошког и традицијом утемељеног начина деловања и размишљања које тај развој иницира (у архитектонском али и у ширем контексту) сигуран пут ка одрживом развоју и просперитету друштва у целини.“
Из рецензије 2
проф. арх. Иван Рашковић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду:
„Теоретски и „практични“ део овог сложеног модела истраживања изнедрили су, поред питања за даљу анализу, и неке закључке који могу послужити у решавању питања обнове села у нашој средини. То су, најпре, сазнања да постојећи грађевински фонд у руралним подручјима представља у великој мери, потенцијал за задовољавање постојећих потреба и да, a priori, није свуда нужна изградња нових капацитета. Надаље, туризам у свим својим облицима, представља можда, тренутно, најоптималнији садржај који може, најпре зауставити одлив становника из сеоских средина, а затим бити и развојна супстанца руралних подручја. Најзад, производња у будућности мора бити заснована на напредним технологијама а производи „брендирани“ ако се жели остварити повољан ефекат на тржишту.
Назначене су и већ добро познате предрасуде у вези са сеоском средином које, још увек, нажалост егзистирају и у нашој домаћој интелектуалној средини.
Све изнесено се, наравно, односи на феномен јавног простора/места у руралном окружењу које има своје специфичности у односу на оно урбано, но, управо та „жижна“ тачка социјализујућег простора и садржаја у селу – задружни дом јесте парадигма заједнице коју треба очувати и развијати. Кроз теоретске и практичне делове ове изложбе и монографије, исправно је закључено да управо тај облик организованог простора и та намена јесте носилац идентитета места, групе која га настањује, као и културе сећања и наслеђа без које садашњост и будућност не постоје…“
Из рецензије 3
проф. др Ђура Стевановић, социолог села, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду:
„Одлука аутора проф. др Виденовића и др Аранђеловића да се заједно са студентима посвете истраживању јавних простора села осмишљавањем обнове једног карактеристичног сеоског објекта у конкретном насељу, представља иновативност у приступу обнови руралних средина и наговештај могућих корисних резултата у методолошко – стратешком смислу. Навикнути на уобичајене стереотипне приступе селу, који расправљају углавном приватне садржаје у којима се на истом простору одвијају основне животне функције – становање и рад у пољопривреди, читаоци ове монографије и посетиоци изложбе, биће у прилици да се сретну са проблемима јавног добра у руралном окружењу.
Квалитет овог приступа ревитализацији створених вредности на селу, огледа се у препознавању сваког од 24 одабраних индивидуалних пројеката обнове, у светлу једног од мноштва архитектонско – функционално – развојних или друштвених феномена. У том смислу аутори осмишљено тематизују поједине пројектне идеје и теоријске ставове. На тај начин студентске замисли и одговоре на постављене задатке сврставају под широко окриље појмова од научно – стручних, преко опште прихваћених до духовитих и критичких.“
Задатак студената на предмету је осим пројекта ревитализације конкретног Задружног дома, обухватао и израду теоретског промишљања (у форми Семинарског рада) на тему ЈАВНО У РУРАЛУ, па су два одабрана студентска писана доприноса објављена у овој монографији.
Монографија је конципирана као самостална научно – наставна публикација, али истовремено представља теоретско – концепцијску подршку истоименој рецензираној изложби истих аутора, која је први пут постављена 14-20. јуна 2022. године у Галерији Културног центра у Власотинцу.
НАСЛОВ: ЈАВНО У РУРАЛНОМ: РЕАФИРМАЦИЈА
АУТОРИ: др Александар Виденовић, др Милош Аранђеловић
ИЗДАВАЧ: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Београд
ЗА ИЗДАВАЧА: проф. арх. Владимир Лојаница, декан
РЕЦЕНЗЕНТИ: проф. мр Милан Вујовић, проф. арх. Иван Рашковић, проф. др Ђура Стевановић
ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ: Милош Аранђеловић
ШТАМПА: Књига на комад, Београд
ТИРАЖ: 150
БРОЈ СТРАНА: 104
ISBN: 978-86-7924-255-6
ГОДИНА: 2022.
Истраживање је финансирано од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, број уговора 451-03-68/2022-14/200090 и спроведено је на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету у оквиру истраживачке јединице ,,Лабораторија за регенерацију створених вредности у руралним просторима – РуралЛаб’’.